Kombajni bruje Srbijom već nekoliko dana. Ječam je zreo, a i pšenica sakuplja u sebe poslednje kilograme dragocenog zrna. Moglo bi se reći idilična atmosfera, puna nade, ali i straha istovremeno. Rod je tu na dohvatu, ali je još uvek izvan kontrole, izložen ko zna kakvim opasnostima. Jer, zrno će postati naše tek kada ga smestimo u silose i ambare.

Proizvođači gledaju u nebo i preteće oblake, izgovarajući molitve Bogu i očekujući od odgovornih ljudi dobre vesti. Oni su uložili veoma mnogo truda u ovogodišnju proizvodnju pšenice. Većina njih i oni s manjim površinama kao i oni veći, slušajući savete stručnjaka, primenili su agrotehniku primerenu sopstvenoj moći i s pravom očekuju dobar rod. Sve su sami isfinansirali. Mnogi su se zadužili kod potencijalnih kupaca pšenice preuzimajući neophodan repromaterijal. Troškovi proizvodnje su bili veći nego ikada ranije, ali su cene pšenice na tržištu dozvoljavale veća ulaganja. S druge strane, godina je bila takva da su ulaganja u đubriva i zaštitu bila neophodna kako bi se razvio potencijal za prinos. Proizvođači koji nisu dali pšenici sve što je trebalo imaće niži prinos i problem s kvalitetom zrna. Nažalost, pojedine regione ili lokalitete zahvatila je suša u periodu mart-maj i tako umanjila očekivane rezultate. Moglo bi se zaključiti da su proizvođači učinili maksimum napora sa svoje strane da obezbede solidan prinos i spasu nas od bruke zbog mogućeg uvoza žita.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu poljopartner.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 24, 06, 2011.