Samo nekoliko dana uoči ovogodišnje žetve pšenice dosta se govori o mogućim poverćanim prosečnim prinosima od 3,5 do 3,8 tona po hektaru. Tako bismo, kako ističu političari, i sa rekordno malo zasejanih površina, mogli obezbediti oko 1,8 miliona tona zrna, što bi bilo dovoljno hlebnog žita za naše stanovništvo i za izvoz.

Teško je reći na koji način su obezbedjeni ti podaci. A sve je izvesnije da im mnogi više ne veruju. Koliko je to upozoravajuća okolnost ukazuje i činjenica da postoje drastična odstupanja među procenama o poljoprivrednoj proizvodnji koje saopštavaju čak i najuglednije institucije. Tako je, na primer, krajem prošle godine objavljeno da je pšenica zasejana na samo 450.000, pa zatim na nešto preko 480.000 hektara. Kolika će požnjevena površina „starno „ biti ostaje da se vidi. Ali i na te podatke može da padne senka sumnje s obuzirom da svi ratari ne seju kupljeno seme, već najmanje 40 odsto zrna vodi poreklo sa tavana. Ako se, uglavnom, „odoka“ proicenjuje površina na kojima se proizvodi najvažnja ljudska hrana sa odstupanjima do više desetina hiljada hektara, onda je veliko pitanje s kojim stepenom verovatnoće se mogu prihvatiti tvrdnje o prosečnim prinosima pa i konačnom rodu hlebnog žita. Na takvim nesigurnim podacima usledile su ogromne neizvesnosti vezane za obim domaće potrošnje i mogućeg izvoza, pa i nesagledive pogreške kao što je to bilo sa zabranom izvoza pšenice pre dve, pa i ove godine.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu poljopartner.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 22, 06, 2011.