Na današnji dan 1868. godine rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama „Ostajte ovdje“, „Emina“, „Veče na školju“.

Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista „Zora“, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo „Gusle“. U vreme „aneksione krize“, izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine pobegao je u Italiju, a posle toga bio je poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. Bio je u početku pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio s nemačkog i češkog. Dela: drame „Hasanaginica“, „U magli“, „Anđelija“, prevod „Lirskog intermeca“ Hajnriha Hajnea.

Danas je nedelja, 27. maj, 148. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 218 dana.

1564. – Umro je švajcarski verski reformator francuskog porekla Žan Kalvin, osnivač kalvinističke protestanske hrišćanske crkve, jedne od najvažnijih u okviru antirimokatoličke reformacije. Od progona se sklonio u Ženevu i tu je osnovao prvu protestantsko-kalvinsku versku zajednicu, a najvažnije verske ideje izložio je 1536. u delu „Ustanove hrišćanske vere“. Kalvinova reformacija brzo je stekla mnoštvo pristalica u Francuskoj (Hugenoti), Engleskoj (Puritanci), Škotskoj (Prezbiterijanci), zatim u Holandiji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, u današnjoj srpskoj Vojvodini, potom i u Severnoj Americi. Kalvinisti su danas poznati kao Evangelisti helvetskog obreda, dok su Luterovi sledbenici danas znani kao Evangelisti augzburškog obreda.

1679. – Engleski parlament usvojio je „Habeas Corpus Act“, zakon kojim je zaštitio građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona kasnije su ugrađeni u ustav SAD.

1703. – Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more. Mada su mnogi proricali propast ovog poduhvata, Sankt Peterburg je postao veliki i moderan grad, i bio je prestonica Rusije do 1918. Posle izbijanja Prvog svetskog rata, grad je 1914. preimenovan u Petrograd. Boljševici su ga 1924. – posle Oktobarske revolucije, koju su 1917. počeli u tom gradu i pobede u građanskom ratu – preimenovali u Lenjingrad, prema nadimku svog vođe, a 1991. vraćeno mu je, nakon referenduma na kom su ponuđene sve tri mogućnosti, ime Sankt Peterburg. U srpskoj literaturi taj grad je dosledno nazivan Petrograd.

1806. – U strahu od zaposedanja od strane Rusa Dubrovnik se bez otpora predao francuskim trupama. Francuski odred od oko 1200 vojnika pod zapovedništvom generala Luristona, tada je obmanuo zvaničnike Republike pošto je nakon dužeg perioda okupacije januara 1808. od strane maršala Marmona drevna Dubrovačka republika i formalno ukinuta. Posle sloma Napoleona i Bečkog kongresa 1815. grad je pripojen Austriji. Godine 1918. oslobodila ga je srpska vojska i pripojen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada je 1991. uništena Jugoslavija on je ostao u Hrvatskoj.

1840. – Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Obeležio je violinsko majstorstvo i literaturu za taj instrument svih epoha. Dosta je komponovao, uključujući šest violinskih koncerata, čuvena 24 kapriča za solo violinu, kamernu muziku.

1860. – Jedinice italijanskog revolucionara Đuzepea Garibaldija, vođe nacionalnooslobodilačkog pokreta za ujedinjenje Italije, zauzele su grad Palermo, ubrzo i celo ostrvo Siciliju, posle čega su prešle na kopno i u septembru 1860. trijumfalno ušle u Napulj.

1871. – Rođen je francuski slikar Žorž Anri Ruo, stvarao je u ekspresionističkom maniru, snažnim koloritom. Glavne teme njegovih slika su arlekini, ljudske maske i religiozni motivi. Rado je slikao na staklu, i ti njegovi radovi asociraju na srednjovekovne vitraže.

1878. – Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan, jedna od najznačajnijih balerina 20. veka, začetnik modernog baletskog pravca. Koreografije je zasnivala na antičkoj grčkoj umetnosti i muzici Frederika Šopena, Riharda Vagnera i Franca Šuberta, koja nije komponovana za balet. Napisala je više članaka i rasprava o baletu i autobiografiju „Moj život“.

1909. – Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je niza značajnih radova iz oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: „Portreti srpskih vladara u srednjem veku“, „Stare srpske minijature“, „Umetnički spomenici manastira Hilandara“, „Majstori starog srpskog slikarstva“, „Studije o umetnosti XIII veka“, „Ikone Srbije i Makedonije“, „Mileševa“, „Staro srpsko slikarstvo“, „Tekstovi i freske“, „Uzori i dela starih srpskih umetnika“, „Srpski psaltir“, „Geschichte der serbischen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters“.

1910. – Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze, skinuvši veo tajne sa opake bolesti koja je kosila u 19. veku. Izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere, epidemijske bolesti koja je u srednjem veku uništavala čitave gradove, ispitivao je afričku spavaću bolest, tifus, malariju i prvi primenio lečenje kininom.

1923. – Rođen je američki diplomata Henry Kisindžer, državni sekretar SAD za inostrane poslove od 1973. do 1977, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1973, jedan od najznačajnijih šefova američke diplomatije u 20. veku. Emigrirao je s roditeljima iz Nemačke 1938. Bio je profesor na Harvardskom univerzitetu, a od 1969. savetnik predsednika Ričarda Niksona za nacionalnu bezbednost. Pripremio je direktne pregovore Niksona i kineskih vođa u februaru 1972, kojima su normalizovani odnosi SAD i Kine, pregovore sa Sovjetskim Savezom, mirovne pregovore s Vijetnamom.

1937. – Posle više od četiri godine gradnje, u San Francisku je pušten u saobraćaj „Golden Gejt“, jedan od najvećih mostova u svetu, koji je postao simbol tog američkog grada.

1941. – Nemačko vojno zapovedništvo Srbije objavilo je u naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno slušanje stranih radio stanica, izuzev nemačkih.

1941. – Britanski brodovi „Dorsetšajr“, „Kralj Džordž V“ i „Rodni“ i avioni s nosača aviona „Ark rojal“, potopili su jedan od najvećih nemačkih ratnih brodova „Bizmark“, koji je tri dana ranije poslao na morsko dno, s više od 1.400 ljudi, britansku krstaricu „Hud“. S „Bizmarkom“ je potonulo 2.300 članova posade na pučini Atlantika naspram francuske obale.

1942. – U okupiranoj Čehoslovačkoj u Drugom svetskom ratu smrtno je ranjen šef nemačke nacističke tajne policije Gestapo Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna 1942. izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj. Posebno je stradala pravoslavna crkva u Pragu, pošto je ustanovljeno da je skrivala atentatore.

1964. – Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru, jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Po povratku sa studija u Engleskoj postao je advokat, ali se ubrzo posvetio politici i borbi za nezavisnost Indije, postavši sledbenik arhitekte indijske nezavisnosti Mahatme Gandija. Po sticanju nezavisnosti Indije 1947. postao je prvi predsednik vlade i šef diplomatije. U spoljnoj politici nastojao je da očuva neutralnost Indije i zalagao se za nesvrstanost.

1988. – Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale ulične borbe vođene tri sedmice između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992. – U ulici Vase Miskina u Sarajevu, dok su ljudi čekali u redu za hleb, eksplodirale su četiri granate od kojih je 16 ljudi poginulo, a više od stotinu ranjeno. Za masakr su odmah, bez istrage i dokaza, optuženi Srbi. Istog dana je, kako je navedeno, zbog masakra, delegacija muslimanske Stranke demokratske akcije napustila konferenciju u Lisabonu, gde se od 21. maja pregovaralo o ustavnom uređenju Bosne i Hercegovine. Savet bezbednosti UN je 30. maja usvojio rezoluciju kojom su nametnute sankcije tadašnjoj SR Jugoslaviji, pod optužbom da je najodgovornija za građanski rat u BiH. Četiri meseca kasnije u Londonu se pojavio izveštaj UN koji je doveo u pitanje verziju prema kojoj su za tragediju odgovorne jedinice bosanskih Srba.

1993. – U eksploziji automobila – bombe, koju je ispred firentinske palate Ufici iz 16. veka podmetnula italijanska mafija, poginulo je pet ljudi i ozbiljno je oštećena jedna od najbogatijih zbirki italijanskog slikarstva, antičkih skulptura i tapiserija.

1994. – Ruski pisac Aleksandar Solženjicin vratio se u otadžbinu posle dve decenije u izbeglištvu.

1996. – Rusija je potpisala sporazum s vođstvom čečenskih separatista o okončanju borbi u Čečeniji od 1. juna 1996, što je ruski predsednik Boris Jeljcin nazvao istorijskim trenutkom, ali je taj sporazum čečenska strana ubrzo prekršila.

1997. – NATO i Rusija potpisali su „Osnivački akt o međusobnoj saradnji“, kojim je stvoren zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti, ali je NATO pogazio taj dokument prilikom agresije na SRJ u proleće 1999.

1999. – Haški tribunal potvrdio je tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) da je podigao optužnicu za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića – tada predsednika SRJ, kao i više njegovih saradnika.

2002. – Ustavnom reformom u Tunisu predsedniku Zin el Abidinu Ben Aliju omogućeno da je tom arapskom zemljom vlada praktično doživotno.

2004. – Direktor i glavni i odgovorni urednik opozicionog podgoričkog dnevnika „Dan“ Duško Jovanović ubijen je na ulici u Podgorici. Svi detalji i pozadina ovog ubistva nisu nikada rasvetljeni.

2005. – Umro je Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog preveo oko 130 knjiga poezije, proze kao i dramskih dela. Posebno se ističu njegove antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac „Antologije svetske poezije“, „Leksikona viceva“, „Rečnika žargona“ i više šahovskih knjiga.

2006. – Dogodio se zemljotres u Indoneziji, u oblasti Bantul, oko 400 kilometara istočno od Džakarte, u centralnom delu ostrva Java. Poginulo je 4.611 ljudi, a oko 20.000 je povređeno. Između 100.000 i 200.000 ljudi ostalo je bez domova.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 26, 05, 2012.