Na današnji dan 1790. godine u Novom Sadu je otvorena prva knjižara, čiji je vlasnik Emanuel Janković nabavljao u Pragu knjige najznačajnijih svetskih pisaca – na nemačkom i francuskom jeziku. U svojoj štampariji u Novom Sadu štampao je katalog knjiga, prvi te vrste kod Srba.

 

Danas je subota, 2. jun, 154. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 212 dana.

1624 – Rođen je poljski kralj Jan III Sobjeski, koji je tokom vladavine od 1674. do smrti 1696. onemogućio dublji prodor Turaka u Evropu. Prilikom druge opsade Beča 1683. vojska pod njegovom komandom potukla je Turke i oslobodila grad opsade. Njegova pobeda nad Turcima pod Bečom 1683. smatra se presudnim trenutkom u odbrani Evrope, nakon ovog poraza Turci su iz Evrope samo uzmicali sve do vremena Kemala Ataturka.

1740 – Rođen je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad. Bio je čuven po raskalašnom životu i raznim nastranostima, pa je od njegovog prezimena skovan termin sadizam. Manje je poznata njegova politička uloga, bio je veliki pristalica revolucije i krajnje isključivi neprijatelj hrišćanstva. Francuski car Napoleon I naredio je da ga zatvore u šarantonsku bolnicu kao duševno obolelog. Dela: romani „Justina“, „Žilijeta“, „120 dana Sodome“.

1771 – Rusija je u vreme vladavine carice Katarine II Velike okončala zauzimanje crnomorskog poluostrva Krim. Osmansko carstvo je ponovo Kučuk-Kanardžijskim mirom 1774. zakratko povratilo poluostrvo, ustupivši Rusiji celu severnu obalu Crnog Mora, osim Krima i dela Ukrajine između Buga i Dnjepra, ali je Katarina 1783. konačno anektirala Krim.

1831 – U Beograd je dopremljena štamparija, koju su 1830. u Sankt Peterburgu kupili Avram Petronijević i Cvetko Rajović. Prva štamparija u oslobođenoj Srbiji počela je da radi u septembru 1831. i najviše je izrađivala materijale za potrebe administracije. Nazvana je Knjaževsko-srbska pečatnja. Zvanično ime je docnije više puta menjano.

1832 – Umro je Atanasije Stojković srpski pisac i naučnik, član ruske Carske akademije nauka, profesor i rektor univerziteta u Harkovu. Jedan je od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Bio je i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva. Jedan je od nosilaca prosvetiteljstva kod Srba, uz Dositeja i Pavla Solarića, i bio je među najvećim protivnicima jezičke reforme Vuka Karadžića. U Budimu je 1801/3 (na podsticaj Dositeja Obradovića) objavio trotomno delo: „Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij“. Autor je i prvog originalnog srpskog romana: „Aristid i Natalija“ na tradicijama tzv. sentimentalnih romana 18. v. iako se začecima beletristike kod Srba, smatra prerada Marmontelovog „Velizarija“ Pavla Julinca (1730-1785). Po uzoru na Volterov „Kandid“ napisao je: „Kandor ili otkrivanje egipetskih tain“, filozofsko poučno delo. Autor je i dela: „O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu“ – što je prva knjiga o meteoritima uopšte na svetu. U Istočnom Sibiru, gde je 30. juna 1908. godine pao meteorit i izazvao ogromna razaranja, postoji brdo visine 150 metara koje je nazvano „Stojkovićevo brdo“ upravo po ovom srpskom naučniku.

1840 – Rođen je engleski pisac Tomas Hardi, slikar sela i provincijske varošice, koji je prvi u engleskoj literaturi stvorio tzv. pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani „Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak urođenika“, „Tesa od D'Arbervilovih“, „Neznani Džud“, zbirke pripovedaka „Priče iz Vaseksa“, „Životne male ironije“, „Plemenite gospe“, „Promenjeni čovek“, epska drama „Dinasti“, više zbirki pesama.

1857 – Rođen je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar, stvarao je u kasnoromantičarskom maniru. Dela: oratorijum „Gerontijusov san“, koncertne uvertire „Cockaigne“, „Na jugu“, „Enigma varijacije“, „Falstaf“, dve simfonije, koncerti za violinu i violončelo.

1882 – Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831. tajnom društvu „Mlada Italija“ Đuzepa Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu „crvenokošuljaša“ zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj (čime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za člana 1864.

1904 – Rođen je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara brže od minuta, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi: „Tarzan u izgnanstvu“, „Tarzanov povratak“, „Tarzan i njegova družina“, „Tarzan i njegov sin“.

1924 – Američki Kongres priznao je državljanstvo svim preostalim Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD.

1940 – Rođen je grčki kralj Kostantin II, poslednji monarh Grčke, koji je vladao od 1964. do 1967, kada je nekoliko meseci posle vojnog udara zbog sukoba s vojnom vladom primoran da ode u izgnanstvo. U Grčkoj je vojni režim formalno ukinuo monarhiju 1973.

1946 – Italijani su se na referendumu izjasnili za republikansko uređenje, odbacivši monarhiju. Savojska dinastija je prethodno izgubila popularnost pošto je decenijama podržavala Musolinijev režim, a time i poraz Italije u ratu i kao posledicu gubitak kolonijalnog carstva.

1949 – Arapska bliskoistočna država Transjordanija promenila je ime u Hašemitska kraljevina Jordan.

1953 – Britanska kraljica Elizabeta II krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu i to je bila prva takva ceremonija u istoriji koju je prenosila televizija.

1955 – Jugoslovenski i sovjetski lideri Josip Broz i Nikita Hruščov potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948. Dve zemlje su izrazile privrženost principima miroljubive koegzistencije i razvijanju svestrane saradnje na ravnopravnim osnovama.

1965 – U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuoke poginulo je 200 rudara.

1968 – U Beogradu su kasno uveče započeli nemiri koji su se su narednog dana pretvorili u masovne studentske demonstracije, najveće u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva je bio u velikom raskoraku između – sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvanične propagande o „socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase“. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje). Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.

1969 – U sudaru australijskog nosača aviona „Melburn“ i američkog razarača „Frenk E. Evans“ u Južnokineskom moru poginula su 74 američka mornara.

1974 – Krunisan je kralj Butana Đig Singi Vangčuk (18). Ovim činom on je postao najmlađi monarh u svetu.

1983 – Sovjetski Savez je sa satelita u orbiti Zemlje lansirao novu vasionsku sondu za istraživanje planete Venere.

1987 – Umro je španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku. Već sa sedam godina počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne instrumente ozbiljne muzike. Transkribovao je za gitaru niz kompozicija Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili su mu dela koja su komponovali za gitaru.

1993 – Na prvim slobodnim izborima u Burundiju izazivač Melhior Ndadaje pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju, čime je u toj afričkoj zemlji prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu.

1994 – U Škotskoj se srušio britanski vojni helikopter, što nije preživeo niko od 29 ljudi u njemu.

1995 – Protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske oborila je u severozapadnoj Bosni američki lovac F-16, čiji se pilot Skot O'Grejdi spasao katapultiranjem.

1997 – Sud je prihvatio sve tačke optužnice protiv američkog ratnog veterana Timotija Mekveja, optuženog za podmetanje eksploziva 1995. u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, kad je poginulo 168 ljudi. Mekvej je 11 dana docnije osuđen na smrt.

2001 – Kolumbijska vlada i pobunjenički pokret FARC potpisali su sporazum kojim je posle 37 godina građanskog rata u toj zemlji prvi put omogućena razmena zarobljenika.

2006 – Preminuo je ruski vajar Vjačeslav Klikov. Narodni umetnik Rusije Klikov je autor čuvenih radova među kojima je spomenik maršalu Žukovu na Manježu u Moskvi, Ćirilu i Metodiju na Slovenskom trgu u ruskoj prestonici i Vasiliju Šukšinu u jednom altajskom selu. Klikov je jedan od inicijatora i organizatora Dana slovenske pismenosti i kulture, a bio je i predsednik Međunarodnog fonda slovenske pismenosti i kulture.

2007 – Brod koji je prelazio reku Helmand, u istoimenoj južnoj avganistanskoj provinciji, potonuo je i tom prilikom udavilo se 60 ljudi.

2008 – Umro je američki muzičar Bo Didli, gitarista, jedan od pionira rokenrola. Autor niza nezaboravnih pesama, među kojima su „Say Man“, „Shave and a Haircut“, Uncle John“, „Who Do You Love?“. Bio je pionir električne gitare i bitno je uticao na pojedine velike muzičare poput Badi Holija, Rolingstounsa, grupe „Who“, Brusa Springstina ili Elvisa Kostela. Godine 1999. dobio je nagradu „Gremi“ za životno delo.

2008 – Umro je američki glumac režiser i producent Mel Ferer. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima „Rat i mir“, „Lili“ i „Sunce se ponovo rađa“. Režirao je i producirao filmove u kojima je glumila njegova supruga Odri Hepbern, kao što je triler „Sama u tami“ iz 1967.

– Danas je Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan, veliki hrišćanski praznik kojim se obeležava dan kada se Gospod Isus Hristos uzneo na nebo četrdesetog dana nakon Vaskrsenja. Spasovdan je Slava grada Beograda. Zna se da je Spasovdan bio Slava Beograda od 1403. kada ga je despot Stefan Lazarević učinio prestonicom Srbije. Na Spasovdan se redovno održava velika litija ulicama Beograda ustaljenom trasom.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 01, 06, 2012.