MOSKVA: U Moskvi 25. maja počinje Deseti međunarodni pozorišni Čehov fest na kome će do 31. jula biti izvedeno više svetskih premijera najpoznatijih majstora teatra među kojima su Lapaž, Žanu, Kasteluči i drugi.

 

Bura u produkciji Čehov festa

Prva predstava je produkcija samog Čehov festa: Šekspirova „Bura“ Deklana Donelana čije izvođenje je planirano za 25. maj na dan otvaranja festivala na sceni Teatra Mosovjeta, a biće prikazana i još naredna dva dana. Anagažovani su najbolji glumci: Igor Jasulovič (Prospero), Aleksandr Feklistov (Kaliban), Andrej Kuzčev (Ariel), kao i odlična Miranda koju tumači mlada Anja Halilulina koja je nedavno završila Ščepkinski glumački studio.
Svetska premijera „Bure“ je bila u januaru u Parizu o kojoj je pozorišna kritika pisala veoma povoljno: „Ostrvo“ Prospero Donelana nam je poznato do bola. Prostire se negde na pola puta od Arhipelaga GULAGA do suptropskog sveta „gde su ljudi tako divni“. Sveta o kojemu tako strasno mašta Miranda i u koji se nikad više neće umeti potpuno vratiti Prospero. U pamćenju je ostala i pogodila u srce scena pred finalom u kojoj junak Igora Jasuloviča, književnik, mag, gospodar bura, zakoniti vojvoda od Milana rastrzano stoji na granici svetova u zaslepljujuće belom lanenom kostimu i u vlaknastom predratnom ogrtaču.

Projekat Romea Kastelučia „J“ na ovom i još na jedanest festivala

Od 28. do 31. marta na Tetrumu na Serpuhovki je na repertoaru projekat Romea Kastelučia „J“ – „O koncepciji lika sina Božjeg“. Najpoznatiji pozorišni reditelj savremene Italije, kulturni heroj Avinjona – Kasteluči, proslavio se nadrealsitičkim slikama savremenosti kao što je Apokalipsa. U tom likovnom sistemu izložena je njegova pozorišna trilogija rađena po Danteu, a potom je bila nastupila duga pauza. U pozorište se Kasteluči vraća s likom Hrista. Na sceni je portret spasitelja urađen kičicom Antonela da Masine. Projekat „J“ biće izveden na ukupno dvanaest festivala.

„Nepokretni putnici“ Filipa Žantia

Od 29. maja do 5. juna na sceni Teatra Mossovjeta ponovo nastupa „Compagnie Philippe Genty“. Publika Čehovfesta se seća njihovih predstava „Kraj zemlji“ i „Bolilok“, a ovog proleća stižu sa „Nepokretnim putnicima“. Filip Žanti, je 1970. godine postavio osnovu lutkarskog teatra Evrope, a njegov stalni koautor inscenira radnje koje spadaju u intelektualni cirkus, vizuelni teatar, performans, modern dance. Predmet preseca predmet, nastupaju ne samo glumci, nego i lampioni, ključevi i peškiri od papira i muslina, noževi, ljubičasti venci, sanduci, padobrani igračke, precizna partitura boje i svetla. Putovanje po svetu postaje putovanje unutar sebe, iza horizonta velikog mozga.

Stiže i Pekinški Narodni umetnički teatar

Početak juna (2. i 3.) rezervisan je za Pekinški narodni umetnički teatar koji će u Pozorištu „Puškin“ izvesti svog „Galeba“ dramu Cao Juja i „Oluju“ koja se izvodi na repertoaru matične sceni ovog kineskog teatra neprekidno od njegovog osnivanja. Drama je velike i spolja vrlo zanimljive radnje koja se dešava početkom 1930-ih godina u Čangaj Šekovoj Kini, a obrađuje porodične konflikte koji dosežu prave duševne lomove postavši na taj način jedan od nezaobilaznih hrestomatija u Narodnoj Republici Kini u XX veku.

Rober Lepaž scenski junak našeg doba

Rober Lepaž, najveći savremeni pozorišni reditelj u svetu ponovo stiže sa svojom trupom u Moskvu i za njega su rezevisani termini od 9. do 11. juna. Njegova predstava „Eonnagata“ koja će biti izvedena na sceni Teatra Mossovjeta urađena je u koautorstvu sa koreografom Raselom Malifantom, plesačicom Silvijom Gilem i dizajnerom MakKuinom. Glavni junak – vitez d'Eon, avanturista iz XVIII veka: vojnik, diplomata, agent, artista putujućeg cirkusa. Pariz, London, Peterburg, mučila je viteza koje nije odgonetnuto. Uostalom, za opčinjavanje publike radnjom, za Lepaža siže nije ni više ni manje značajan od lirske „radnje“ u stihovima.

Izveštaj piše ko preživi

Do kraja juna i jula na repertoaru Čehov festa biće izvedene predstave Mersa Kanigmena, Eme Dante, Metju Buorna, Matjurena Bolza, Mozesa Pendoltona, Naču Duata, sa kojih će, kako napisa jedan ruski pozorišni kritičar, izveštaj pisati – ko preživi.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 20, 05, 2011.