Povodom 190. godišnjice rođenja i 130. godišnjice smrti velikog pisca japanski profesor dopisao „Braću Karamazove“.

Rektor Tokijskog instituta stranih jezika Ikuo Kamejama preveo je na japanski „Braću Karamazove“ Dostojevskog koji je u zemlji izlazećeg sunca posle postao omiljen kao domaći pisac. Ovo je inače osmi prevod poslednjeg romana ruskog genija na japanski, a od prethodnih sedam razlikuje se i po tome što je prevodilac, profesor Ikuo Kamejama, na talasu interesovanja za roman koji je preveo, napisao i produžetak jednog od najslavnijih dela svetske književnosti. To je izazvalo pravi bum u čitalačkoj publici u Japanu u kojoj bukvalno svi čitaju Dostojevskog.

Euforiju smenila depresija

O tome šta oseća , pisac ,prevodilac , profesor Kamajama čijom zaslugom je u zemlji samuraja zavladao kult i duh Fjodora Mihajloviča, sam se ispoveda: – Stanje euforije koje je bilo dominantno tokom rada na romanu, smenila je depresija, koja još uvek traje. Kamejami je osećao depresiju i za vreme boravka u Moskvi: : „U hotelu mi je tako teško, kao da je sa mnom duh Dostojevskog koji me stalno prati, kao što je Svidrigajlova (lik iz Zločina i kazne, prim. B. R.) pratio Marfin duh. To je povezano, naravno, s činjenicom da tiraž „Braće Karamazova“ u Japanu stalno raste, roman svi čitaju,a njegovi likovi hodaju oko mene. Upravo je izašao i prvi deo „Zločina i kazne“ u mom prevodu tako da je na pomolu novi bum”, kaže Ikuo Kamajama za ruski nedeljnik The New Times(Novo vreme).

Oseća se kao žena Dostojevskog

Jednom je Kamajama rekao da se oseća kao žena Dosotjevskog i taj svoj iskaz ovako objašnjava: „Radi se o tome što je žena mukotrpno prepisivala tekstove Dostojevskog, pa je od izvesnog momenta Ana Grigorijevna postala koautor svoga muža. Dok prevodim njegove romane i ja se osećam kao koautor pisca, kao da se s njim nalazim u istoj prostoriji i da razgovaramo. Posle izvesnog vremena počeo sam da se osećam kao da sam ja sam Dostojevski. To je donekle i razumljivo kad se zna da sam uradio čak pet varijanti prevoda, mnogo sam sve to prepravljao, doterivao, tako da sam se poistovetio sa tim likovima”, ističe Kamejama. On dalje objašnjava kakav bi trebalo da bude prevod da bi zaslužio toliki talas interesovanja. „Ne radi se tu samo o prevodu, nego su tu umešani razni procesi, ekonomski, politički. U pitanju je i rušenje čovekovog duha, jer osećam da u novim tehnologijama ima nečega strašnog, razarajućeg za ljudsku suštinu. To se ne ispoljava dok mi opštimo, komuniciramo, nego tek pošto ostanemo sami. Onda se u toj osami uključimo na Internet i prestajemo da budemo ono šta smo mi ustvari. U Japanu je, kao što je poznato, veoma razvijena visoko tehnološka proizvodnja kao na primer mobilna telefonija. To razriva našu duhovnost, i Japanci više nemaju snage da kontrolišu svoje tehnološke pronalaske, a šta će s drugim narodima biti, pa i sa ruskim, to ja ne znam, ali u svakom slučaju Dostojevski će pomoći svima nama.”

Dostojevski ruski, ali i japanski pisac

Rusija i Japan su svetski lideri – po broju samoubistava. U Rusiji se snažan motiv samoubistva manifestuje u vidu roba, ugnjetenog podanika. Ali u tački u kojoj se to osećanje dovodi do krajnosti, nastaje preokret i ono poprima strašnu formu oholosti. To se dešava i u Rusiji, i u Japanu. Ali Japanci izvršavaju samoubistvo u uslovima bezbožništva pošto u budizmu nema jedinstvenog Boga. I vodeća misao Dotojevskog „Ako nema Boga, sve je dozvoljeno“ vrlo lako je prihvatljiva Japancima. Ova dva naroda imaju još jednu zajedničku crtu – paranoidealnost, sklonost ka predskazivanju od jedne do druge, suprotne krajnosti.

Promenjen ritam pripovedanja prilikom prevoda

O teškoći prevođenja profesor Ikuo Kamejami kaže: „Kad sam čitao prethodne prevode, sve vreme sam se spoticao o različite forme imena. Kod Japanaca koji ništa ne znaju o formiranju reči u ruskom jeziku, to izaziva veliku zbunjenost. A potrebno je i da se jave podudarnosti asocijacija imena s likovima i njihovim karakterima i postupcima. U prevodu sam maksimalno izostavio razlike u varijantama imena. Tako sam, na primer, odbacio očinstva kojih nema u japanskom jeziku, izostavio umekšane forme tepanja. Na primer: Dmitrij Fjodorovič u mom prevodu je Dmitrij – san, kako bi čitaocu odmah bilo jasno da se radi o obraćanju čoveku sa uvažavanjem. A Fjodorovič – to je za Japanca dopuna imenu koje uopšte ništa ne znači. Ostavio sam apsolutno sve detalje, ništa nisam skraćivao ni adaptirao, samo što sam ponegde izmenio izraz. Tako na primer, govor Starca Zosime je napisan na arhaičnom ruskom jeziku, a ja sam ga preveo na savremeni japanski dajući mu posebnu intonaciju. U Japanu živi jedan pozanti muzički kritičar, 90 mu je godina, veoma je popularan, ali razgovara na osobitom jeziku – na nekom žeskom jeziku, vrlo uglađenom. Reči starca Zosima sam i preneo tim stilom.

Sedam prevoda s greškom

Hoćete li da vam otkrijem veliku tajnu? Kod nas je dosad bilo sedam prevoda „Braće Karamazovih” i u svakom od njih je bilo mesta u kojima uopšte ništa nije bilo jasno. Ama baš ništa!U mom prevodu to je otklonjeno i i taj problem ne postoji.

Kako se rodila misao da produži roman?

Završio sam prevod „Karamazovih” i 10. maja prošle (2009.) godine odlučili smo da taj događaj proslavimo u jednom restoranu. Tada sam prisutnima postavio pitanje: „Kako bi bilo da napišem nastavak?” Primetio sam kako se na početku četvrtog dela pojavljuje mnogo novih detalja koji su neobjašnjivi ukoliko ih ne sagledamo u razvoju sa daljim tokom radnje. To jeste: vrlo mnogo se u prvom romanu govori o tome da će on biti produžen. Drugi roman, kao što je poznato iz predgovora samog pisca, trebalo je da bude kao da se prvi ogleda u ogledalu. Motiv oceubistva – koji je glavna tema prvog dela – biće nastavljen temom ubistva samodršca. Sve je to sadržano u tekstu 10. glave „Karamazovih“.

Dvanaestoro dece Karamazovih u dopisanom romanu Ikua Kamejama

I u novom romanu „Braće Karamazovih” koji je dopisao Ikuo Kamejama je takođe složena struktura od četiri dela. Na kraju je suđenje, ali se ono dešava 1879. Aljoša se ženi Lizom, koja ima dete s drugim, a Aljoša pretpostavlja da je to dete Ivanovo. Mitja pokušava da pobegne, a Ivan sakuplja dokaze o Mitjinoj nevinosti. Za krivično delo zbog kojeg je Mitja osuđen (oceubistvo) sprovodi se nova istraga, ali on umire ne dočekavši novo suđenje. Liza i Aljoša putuju u neki grad u kojemu deluje sekta „Karamazovi“. Ustvari, Aljoša sam osniva tu sektu, ali je na njenom čelu Liza. Kolja Krasotkin pokušava da postavi eksploziv u voz kojim imperator putuje iz Peterburga u Novgorod.

Novi likovi u Kamejaminim „Karmazovima”

Drugi deo Kamajaminih „Karamazova” naziva se „Deca Karamazova“. Ukupno ih ima 12, od kojih su polovina članovi revolucionarnih grupa. Glavni događaj u ovom romanu je atentat na cara. Na sudu car oprašta atentatoru. Ovde je važno imati u vidu da je Dostojevski bio slavenofil i podržavao je samodržavlje. Ali je kod njega bilo i terorističko naličje, pošto je on najpre suprotstavljao samodržavlje revolucionarnoj snazi, da bi ih zatim pomirio, a to je za njega bilo pomirenje sa samim sobom. Inače, sve linije novog romana Kamejma vodi iz teksta Dotojevskog. U njemu nema nijedne linije niti epizode koju je on dopisao specijalno za Japance. I pre bi se moglo reći da je sve to on radio za Ruse nego za Japance. Naravno, i za one koji se sada u Japanu oduševljavaju „Karamazovima”.

Još uvek dorađuje tekst

Kamejama još uvek dorađuje tekst, razrađujući detaljno nove teme kao što su odnos Aljoše sa sektom „Karamazovi “. Pisac kaže da su u pitanju dve varijante, od kojih je prva napisana još pre nego što je prevod završio, a druga, preciznija i sa većim osloncem na naučnu argumentaciju, okončana je po završetku prevoda – a namerava da uradi i treću varijantu.

Boris Akunjin o Kamejami i Dotojevskom u Japanu

Ne bi se moglo reći da svo vreme postoji neko stanovito interesovanje za rusku kulturu. I odjednom u Japanu nastaje takav fenomen! Osmi prevod „Braće Karamazova“ Osmi!!! I Svi su odjednom počeli da ga čitaju. Zamislite da u Rusiji iznenada ponovo prevedu „Tri musketara“ za kojima svi iznenada siđu s uma. Takvo nešto se ne može ni zamisliti, jet to je prosto nemoguće. Mene lično interesuje takvo pitanje, premda odavno poznajem gospodina Kamejamu: kako je rektor Tokijskog instituta stranih jezika uopšte došao na takvu pomisao? Jer on nije samo preveo „Karamazove“, nego se toliko udubio u temu da je napisao nastavak romana… Dostojevski se sve vreme u svetu shvata kao kvintesencija „ruskosti”. Upravo on, a ne Tolostoj, ne Puškin. Zbog čega? U njegovom karakteru je sadržan tako nam poznati deficit osećanja mere. I u tome su nam bliski Japanci. Ni mi, ni Japanci, se ne možemo na vreme zaustaviti. Mi hoćemo u svemu da prodremo do same suštine. Upravo time se može po mom mišljenju objasniti tužna statistika samoubistava… Dostojevski, uostalom, ima sopstveni pogled na problem samoubistva. I taj stav se uveliko razlikuje od dogmata pravoslavne crkve. Taj stav je jeretički i veoma potresan na svoj način. Dostojevski je dolazio do toga da se u nekim slučajevima samoubistvo tretira ne kao najgori greh od svih grehova, nego kao podvig, koji omogućava sasvim propalom, izgubljenom čoveku da se spasi odlučujući se na takvo samožrtvovanje. Na Dostojevskom se Rusi i Japanci na neki magičan način sjedinjuju.
Boris Akunjin (1956.) je pseudonim ruskog psica, prevodioca, književnog kritičara, japanologa Grigorija Šaloviča Čhratišvilija. Stekao najšire obrazovanje, njegovi romani iz ciklusa koji pripada žanru novog detektiva „Doživjaji Erasta Fandorina“ štampani su u milionima primeraka i prevedeni na više jezika, a visoke tiraže dostigli su i u prevodu na srpski jezik. Proslavio se kao prevodilac s japanskog jezika i nosilac je najviših odlikovanja ove ostrvske zemlje.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 19, 05, 2011.