Na današnji dan 1890.godine rođen je karikaturista Petar „Pjer“ Križanić, jedan od rodonačelnika srpske karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača „Ošišanog ježa“.

Rođen u Glini, na Baniji, došao je u Beograd 1922. i zaposlio se u „Novom listu“, a 1923. prešao je u „Politiku“.

Danas je subota, 19. maj, 140. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 226 dana.

1536. – Odrubljena je glava Ani Bolen, drugoj ženi engleskog kralja Henrija VIII, četiri dana pošto je sud „ustanovio“ da je kriva za preljubu i incest.

1649. – Prvi put je upotrebljen naziv „Komonvelt“, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku. Na imperijalnoj konferenciji 1926. usvojen je naziv „Komonvelt nacija“, koji se od 1931. koristio umesto naziva Britanska imperija.

1762. – Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta. U „Govorima nemačkoj naciji“ 1807. i 1808. doprineo je jačanju otpora Nemaca francuskom caru Napoleonu I, ali i buđenju nemačkog šovinizma. Dela: „Pokušaj kritike sveg otkrivenja“, „Osnova celokupne teorije nauke“, „Osnova prirodnog prava prema principima teorije nauke“, „Sistem teorije morala prema principima teorije nauke“.

1802. – Napoleon Bonaparta ustanovio je u Francuskoj Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1825. – Umro je francuski socijalista utopista Klod Anri Sen Simon, koji smatrao da tradicionalnu državu valja zameniti industrijskim društvom i da aristokrati, vojnici i birokrati treba da ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: „Industrijski sistem“, „Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti“, „Pisma ženevskog građanina savremenicima“, „Novo hrišćanstvo“, „Stari i novi politički sistem“.

1861. – Rođena je australijska pevačica Helen Porter Mičel, poznata kao Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom decenijama je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama u svetu, uključujući londonski Kovent Garden i njujoršku Metropoliten operu.

1864. – Umro je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru, pri čemu su ga zaokupljale teme greha, prestupa i oholosti. Ispoljavao je sklonost ka apstrakciji i alegoriji, pa su njegovi likovi više ovaploćenje moralnih načela nego žive ličnosti. Dela: romani „Skarletno slovo“, „Kuća sa sedam zabata“, „Blajdelska romansa“, „Mermerni faun“, pripovetke „Dvaput ispričane priče“, „Živopisne priče za decu“.

1890. – Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od proglašenja 1945. do smrti 1969. i vođa borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i američke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je 1920. postao član Komunističke partije Francuske, a 1930. osnovao je Komunističku partiju Vijetnama. U Drugom svetskom ratu, kad je Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodilački pokret, jezgro buduće armije, koja je nanela odlučujuće poraze Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljujući čemu su Severni i Južni Vijetnam ujedinjeni 1976.

1898. – Umro je engleski državnik Vilijam Gledston, koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i navodno je podržavao nacionalna prava balkanskih naroda.

1906. – Zvanično je otvoren tunel Simplon ispod Alpa između Italije i Švajcarske, dug 19,77 kilometara.

1912. – Umro je poljski pisac Boleslav Prus, najznačajniji poljski realista. U delima je pisao o borbi Poljaka protiv germanizacije, a u listu „Kurijer varšavski“ objavljivao je vrlo čitane hronike. Učestovao je u ustanku koji je 1863. podigla revolucionarna stranka „Crvenih“. Ustanak je imao i socijalnu i antirusku notu. Dela: romani „Lutka“, „Val se vraća“, „Mrtva straža“, „Emancipovana žena“, „Faraon“, zbirke pripovedaka „Stanar potkrovlja“, „Jakubov san“, „Balska haljina“, „Prokleta sreća“, „Sitnice“, „Večernje pripovetke“.

1925. – Rođen je američki borac za građanska prava afričkog porekla Malkolm Litl, poznat kao Malkolm Eks (X), vođa američkih crnaca. Bio je vatreni propovednik rasnog ponosa i crnačkog nacionalizma. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. – Rođen je kambodžanski diktator Pol Pot, jedan od najbrutalnijih političkih lidera u istoriji, tokom čije je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između milion i dva miliona ljudi. Predvodeći gerilsku armiju „Crvenih Kmera“, porazio je proamerički režim generala Lon Nola u aprilu 1975, ili „nulte godine“, kako su je označili novi vlastodršci. „Brat broj jedan“, kako su ga nazivale pristalice, odmah je silom potpuno ispraznio prestonicu Pnom Pen i ostale gradove, oteravši u radne logore širom zemlje čak i bolesnike, starce, žene i decu. Cilj je bio stroga komunistička pravovernost i otuda uništenje starog (građanskog) modela života i morala. U tim mučilištima („polja smrti“), ljudi su svakodnevno masovno likvidirani ili umirali od gladi i bolesti sve do pred kraj decembra 1978. kad je maoistički režim „Crvenih Kmera“ zbačen vijetnamskom okupacijom Kambodže.

1930. – Bele žene u Južnoj Africi dobile su pravo glasa.

1935. – U saobraćajnom udesu poginuo je britanski pukovnik Tomas Edvard Lorens, nazvan Lorens od Arabije, arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Istakao se u borbama na Bliskom istoku tokom Prvog svetskog rata, kada je okupio Arape neprijateljski raspoložene prema Turskoj. Pošao je iz Hedžasa u današnjoj Saudi Arabiji (Hedžas je tada bio turska teritorija) prema severu (danas Jordan, Sirija, Irak) i presudno je uticao na formiranje tih država (u prvo vreme kao britanske mandatne teritorije, osim Sirije i Libana koji su bili francuski) kao i na ustoličenje lokalnih dinastija. Spretno koristeći želju Arapa za oslobođenjem od Turske, ostvario je mnoge ciljeve britanske kolonijalne politike. Napisao je sećanja: „Sedam stubova mudrosti“, na srpskom objavljena kao: „Ustanak u pustinji“.

1989. – Usred krvavih studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv demonstranata.

1992. – Proglašen je Zakon o vojsci Srpske Republike u Bosni i Hercegovini, čime je stvoren pravni okvir za vojsku koja je posle povlačenja JNA ostala da štiti Srbe u BiH.

1992. – Dvojica lekara koji su obavili autopsiju predsednika SAD Džona Kenedija, ubijenog 1963, potvrdila su da je on pogođen s dva metka ispaljena spreda i iz suprotnog pravca, što je oborilo zvaničnu verziju o jednom atentatoru.

1993. – Kod Medeljina se srušio kolumbijski avion tipa „Boing 727“, što nije preživeo niko od 132 osobe u avionu.

1994. – Umrla je bivša američka „prva dama“ Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu. Pet godina posle njegovog ubistva, udala se za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa, kojeg je takođe nadživela.

1997. – U Bangladešu je ciklon usmrtio najmanje 350 ljudi a više od milion ljudi pretvorio u beskućnike.

1998. – Indonežanski studenti upali su u zgradu skupštine u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta.

1999. – Avioni NATO otpočeli su napade na zatvor u Istoku, koje su ponovili narednih dana, usmrtivši najmanje 100 zatvorenika, a u bombardovanju civilnih ciljeva u Gnjilanu ubijeno je pet ljudi.

2000. – Maskirani ljudi upali su u zgradu skupštine Fidžija i zarobili poslanike i članove vlade, uključujući predsednika vlade te ostrvske pacifičke zemlje. Vođa udara objavio je da je vladajuća koalicija diskriminisala autohtono domorodačko stanovništvo, favorizujući etničke Induse.

2004. – U napadu dva američka helikoptera na iračko selo Makar el Dib blizu granice sa Sirijom ubijen je 41 civil, uključujući 15 dece.

2006. – Preminuo je akademik Vladimir Pantić. Redovni član Srpske akademija nauka i umetnosti, citolog i komparativni neuro endokrinolog. Rođen je 1921. godine u Međulužju a diplomirao je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu na kome je prošao sva zvanja od asistenta do redovnog profesora. Osnivač je Odeljenja za citologiju i embriologiju na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i laboratorije za elektronsku mikroskopiju Instituta za primenu nuklearne energije u poljoprivredi, veterinarstvu i šumarstvu.

2007. – U Rumuniji je održan referendum na kojem je predsednik Trajan Basesku dobio oko 75 odsto glasova podrške. Referendum je sazvan da bi se odlučilo o njegovom opozivu. Rumunska skupština je prethodno suspendovala Baseskua sa mesta predsednika države, pod optužbom da je kršio Ustav. U pozadini pokušaja smene je njegovo suprotstavljanje lokalnim tajkunima.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 18, 05, 2012.