KULA: U organizaciji svekolikog amaterskog umetničkog stvaralaštva Kula već duže od pola veka prednjači ne samo u Srbiji, nego je takav renome s pokrićem uživala i u bivšoj nam zajedničkoj domovini Jugoslaviji.

        Kulturno-prosvetna zajednica (KPZ) ove opštine jedna je od retkih asocijacija u Srbiji koja ne samo što nije zaboravila nekad popularnu i rasprostranjenu kulturno propagandnu akciju Mesec knjige, nego je obogatila novim sadržajima koji privlače sve veći broj poklonika čitanja, za koje svake godine besplatno organizuje posetu Beogradskom sajmu knjiga. Pored muzičkih i folklornih smotri i festivala na kojima učestvuju ansambli iz svih sela u opšini, KPZ redovno organizuje i likovne priredbe u svojoj galeriji u Kuli i u drugim likovnim prostorima u opštini.

Kula -grad teatar

         Ipak pozorišni život prednjači, pa Kula odavno slovi kao Grad teatar kome nema premca u Jugoistočnoj Evropi, što je zainteresovalo neke kulturologe da istraže ovaj svojevrsni društveni i kulturni fenomen. Kula je jedina opština u Srbiji u kojoj svako od sedam naselja ima svoje amatersko pozorište sa sa višedecenijskom kontinuiranom tradicijom u produkciji kvalitetnih scenskih ostvarenja, a svake godine zaredom održava Opštinsku smotru pozorišnog stvaralaštva sa učešćem pozorišnih društava iz svakog naselja u opštini. Na ovogodišnjoj, 65. po redu, priređenoj, takođe po tradiciji u Domu kulture „Velimir Sandić Veljko“ u Sivcu, izvedeno je čak devet predstava uz učešće pozorišnih trupa iz svih naselja u opštini: Kule, Crvenke, Ruskog Krstura, Lipara, Kruščića i Sivca. Regionalna, zonska smotra 40. po redu održana je u Crvenki na kojoj je od osam prikazanih predstava čak pet bilo iz kulske opštine (dve iz Kule, i po jedna iz Crvenke, Kruščića i Sivca) od koje su dve odabrane za 49. festival SAPDV u Staroj Pazovi („Ženski orkestar“ iz Crvenke i „Zla žena“ iz Kule). Upravo je ovih dana u Kuli završena još jedna manifestacija – drugi pozorišni Omladinski festival Vojvodine sa sedam učesnika na kome je trijumfovala predstava „Saputnici“ koju je po tekstu „Stilske vežbe” Rejnona Keno za Kulturni centar Kula realizovao Dragan Ostojić.
         Ipak, ono što čini Kulu prestonim gradom pozorišnih društava naše zemlje je Republički festival amaterskih pozorišta Srbije koji se u ovom bačkom gradu održava 45 godina zaredom, počevši od 1966.

Stoga Kuli, pozorišnoj prestonici Srbije (PPS) posvećujem spomen ovu.

ASIMETRIČNA POZORIŠNA FEDERACIJA KULA
Došlo vreme (koje nikad nikud nije ni odlazilo, niti ima kuda) da se obznani deklaracija o samoproglašenju Pozorišne Republike Kula, čiji je oficijelni naziv Asimetrična pozorišna federacija Kula (APFK).

Ustav iz carstva Duha, a ne, nikako ne iz carstva Ćesara

         U kojoj se primenjuje ustav iz carstva Duha, a ne, nikako ne, iz carstva Ćesara i svi zakoni iz njega proističu. Pozorišnu Republiku Kulu, priznale su među prvima Dubrovačka Republika, zatim Mletačka, pa Užička Republika i odmah uspostavile s njom diplomatske odnose u rangu nosilaca glavnih uloga, pisaca i njihovih likova. Diplomatsku misiju Dubrovačke Republike predvodi Marin Držić, i to bez ograničenja mandata, koju zbog prezauzetosti često prepušta Dundu Maroju i Kokanu Mladinoviću čije su rezidencije po zahtevu APFK raspoređene u pozorišnim destinacijama na području Pozorišne Republike. Njihove ekselencije iz Mletačke Republike akreditovane u Kuli su iz Držićeve dinastije na studijskoj poseti Bijenalu u Mlecima, Pomet i Petrunjelica, koje ne treba razdvajati iz razloga ljubavne korektnosti. Oboje su članovi Venecijanske komisije čije će iskutvo pomoći njihovim vršnjacima iz Ocenjivačke komisije, u nas poznatije kao žiri SAV-a (Saveza amatera Vojvodine) u čijem sastavu su bez ograničenja mandata, Miroslav magistar Radonjić, Bogdan naknadni selektor Ruškuc, i visoki komesar za njihovo pridruživanje, podržavanje u udruživanje Vladimir pozorišni sekretar Ris. APFK je u Užičkoj Republici za otpravnika poslova u nadležnosti carstva Duha, a ne, nikako ne, Carstva Ćesara, imenovao Zlatibor pošto je prethodno pitao Taru, nažalost prisluškivanom i presretnutom šifrovanom porukom negde iznad Ibarske transferzale: „Zlatibore, pitaj Taru!“, što je on i učinio pa je Tara dala agreman.

Pozorišna federacija, i to asimetrrična

         Za razliku od tri navedene proste, iako prijateljske gradske republike, Pozorišna Republika Kula je federacija i to asimetrična, koju čine autonomne male scene, federalne jedinice i dvojke, milom ili silom udružene u veliku Kulsku scenu sa širokim ovlašćenjima. Asimetričan status proizilazi iz posebnog mesta i uloge u svetskoj teatarskoj revoluciji samog prestonog grada Kule i Rusinskog pozorišta Đađa, iz Ruskog Krstura koje, otkad je postalo profesionalno pre sedam godina, ima status više od autonomije, (mesne zajednice) manje od (države), opštine, što je izraženo u memorandumu „Trideset tri nesreće“ koji je u prošloj godini Čehova obznanio nosilac liste, tj. afiše, Vladimir Nađ-Aćim. Pozorišne federalne jedinice Crvenka, distrikt Sivac, pod upravom visokog predstavnika Vlade Risa iz Saveza amatera Vojvodine (rekli smo već jednom, SAV, zašto ne pamtite, a nešto drugo biste utuvili, uzdravo bili) i ZKV-a (opet moramo da vas podsećamo, samo dokle: Zavoda za kulturu Vojvodine „Tibor Vajda“, a koji bi drugi bio), zatim Kruščić, te prestona velika scena Kula sa skoro osamostaljenim Krsturom, ušle u asimetričnu federaciju tako što su nosioci njihovih lista, tj, afiša, potpisali Univerzalnu deklaraciju pod nazivom „Svet je pozorište” o neotuđivom pravu i glumaca i nešto ravnopravnijih glumica da se van pozornice smatraju kao da su tu dospeli, dospele u ljudsku tuđinu i osamu.

Ustav asimetrične pozorišne federacije Kula

         Umesto preambule: Lako je Kini, jednoj zemlji sa dva sistema.
         I pozorišnoj asimetričnoj federaciji Kula nekad je takođe bilo lako kao Kini: jedna pozorišna zemlja, a dva sistema – Stanislavskog i Petra Ujevića.
         Odavno već nije tako: svaka federalna članica bez obzira na status, minus ili plus, ima svoj specifičan scenski sistem održivog pozorišnog razvoja. Na prostranoj velikoj sceni, da veća ne može biti, Kula, specifični sistem je utemeljio Dragan Ostojić iz Kikinde, u Kruščiću ga je neprikosnoveno vaspostavio Fedor Popov iz Padine, u pozorištu Crvenke počinje da se odomaćuje čovek koji je pripitomio lastu, Milan Belegišanin iz Novog Sada, ej, ali jedna lasta ne čini žiri ništa objektivnijim, dok se u dramskim radionicama scenskog distrikta Sivca još uvek čeka da nove ideje propiše visoki predstavnik, tj. glava SAV-a (nije valjda da opet niste zapamtili, naopako, ako je tako, onda može i onako i ovako, samo da bude nekako, što je i za malu scenu bolje nego baš nikako, bio kriv, bio prav, kriv je SAV).

Slobode i prava iz SAV-a i Ustava u carstvu Duha, a ne Ćesara

Pojava prva: Sve je u pozorištu, pozorište je u svemu.
Pojava duga: Glumci su među nama, a mi smo među njima.
Prvi amandman (Ilije Čvorovića): I špijuni su među nama, a mi smo među njima.
Pojava treća: Ništa nije toliko dugačko da ne bi moglo da se skrati.
Pojava četvrta: Čim se neznanom gledaocu jezik odveže, zavežu mu ruke.
Pojava peta: Ako glumac kaže sve što misli, pitanje je da li on uopšte misli.
Pojava šesta: Otkad je pozorišnim amaterima krenulo niz brdo, ide im mnogo lakše.
Pojava sedma: Reditelj je dao reč, ko da više?
         Ovaj osnovni zakonik Pozorišne Republike Kula primenjuje se samo u carstvu Duha, a ne u carstvu Ćesara, donosi se radi kršenja, a ne radi pridržavanja, pa se po tome mnogo ne razlikuje od zakonodavstva u cartvu Ćesara.

Zakonodavac, odnosno zakonouzimalac, k.b. (ko bajagi),

Autor: Branko Rakočević
Datum: 18, 05, 2011.