Na današnji dan 1892. godine, u Beogradu su srpski pisci i naučnici osnovali Srpsku književnu zadrugu, čiji je prvi predsednik bio Stojan Novaković, a potpredsednik Jovan Jovanović Zmaj, koji je izradio i njen amblem.
Prva objavljena knjiga bila je „Život i priključenija“ Dositeja Obradovića. Zadruga je osnovana u zgradi Srpske kraljevske akademije, tada Brankova 15.
Danas je nedelja, 29. april, 120. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 246 dana.
1429. – Francuska nacionalna junakinja Jovanka Orleanka probila se u Stogodišnjem ratu u opsednuti Orlean, na čelu odreda od 800 ljudi. Nekoliko dana docnije ona je oterala u bekstvo engleske osvajače, koji su sedam meseci opsedali grad.
1628. – Švedska i Danska sklopile su u Straslundu savez protiv češkog generala u službi Habzburga, grofa Albrehta fon Valenštajna, koji je u Tridesetogodišnjem ratu predvodio rimokatoličku vojsku protiv protestantskih snaga, čime je i Švedska ušla u taj verski rat.
1769. – Rođen je engleski vojskovođa i državnik Artur Velzli, prvi vojvoda od Velingtona, koji je porazio francuskog cara Napoleona I 1815. kod Vaterloa. Kao vođa torijevske desnice bio je premijer od 1828. do 1830.
1818. – Rođen je ruski car Aleksandar II Nikolajevič Romanov, koji je 1861. šest godina po stupanju na presto, oslobodio seljake feudalnih obaveza. Tokom vladavine do 1881. – kad su ga ubili članovi tajnog marksističkog terorističkog udruženja „Narodna volja“ – sproveo je reforme i puno učinio na opštem poletu kapitalističke privrede, reorganizovao sudstvo, upravu i vojsku i osvojio Kirgiziju, Turkmeniju, Uzbekistan i delove Kavkaza.
1837. – Rođen je francuski general Žorž Ernest Bulanže, ministar vojske od 1886/1887, vođa uticajnog političkog pokreta koji umalo nije srušio Treću republiku. Stvorio je reakcionarni i antiparlamentarni pokret bulanžista, okupivši neprijatelje Republike. Pošto su ga republikanci optužili za pokušaj prevrata, pobegao je u Belgiju, gde je 1891. izvršio samoubistvo.
1854. – Rođen je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativiteta. Objavio je više od 500 matematičkih radova, izučavao je analitičku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matematičku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Džejmsa Maksvela, matematičke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritičku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: „Nauka i hipoteza“, „Vrednost nauke“, „Nauka i metoda“, „Nove metode nebeske mehanike“.
1899. – Rođen je američki pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi „Đuk“ Elington, jedan od najznačajnijih džez muzičara. Orkestar koji je osnovao 1926. bio je neka vrsta uzora potonjim džez orkestrima. Napisao je oko 2.000 kompozicija.
1901. – Rođen je japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921. kad je kao regent zamenjivao bolesnog oca. Krunisan je 1926. i bio na prestolu do smrti 1989. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu, odrekao se 1946. tradicionalne postavke prema kojoj je car u Japanu „božanstvo“. Vlast mu je i formalno ograničena ustavom iz 1947.
1907. – Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Fred Cineman, autor filmova realističkog i angažovanog pristupa, koji se bavio socijalnim problemima i moralnim dilemama. Filmovi: „Oči u noći“, „Sedmi krst“, „Ljudi“, „Tereza“, „Tačno u podne“, „Svat“, „Odavde do večnosti“ (Oskar), „Oklahoma!“, „Šešir pun kiše“, „Starac i more“, „Priča o kaluđerici“, „Čovek za sva vremena“ (Oskar), „Operacija šakal“.
1925. – Rođen je Ivao Takamoto, kreator simpatične doge Skubidu kao i likova porodice Kremenko. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova „Pepeljuga“, „Petar Pan“, „Lunja i Maza“, „101 dalmatinac“ i „Porodica Kremenko“. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju čuvenu pesmu „Strangers in the Night“. Za pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.
1936. – Rođen je indijski dirigent i violinista Zubin Meta, jedan od najvećih dirigenata 20. veka, koji je karijeru profesionalnog dirigenta započeo nastupima u Jugoslaviji i Belgiji.
1945. – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile najstariji nemački koncentracioni logor Dahau, koji su nacisti osnovali 1933. U njemu je ubijeno oko 70.000 ljudi, uključujući 6.000 Srba (i drugih Jugoslovena).
1945. – U Drugom svetskom ratu kapitulirale su nemačke snage u severnoj Italiji, Austriji, Štajerskoj i Koruškoj.
1951. – Umro je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn, zaslužan što je problematika jezika, značenja i smisla iskaza dobila posebno mesto u filozofiji. Dela: „Tractatus logico-philosophicus“, „Filozofska istraživanja“, „Plava i smeđa knjiga“, „Napomene o osnovama matematike“, „Filozofske napomene“.
1965. – Vlada Australije odlučila je da pošalje trupe u Vijetnam radi pomoći snagama južnovijetnamskog režima i američkoj vojsci u borbi protiv armije Severnog Vijetnama i Vijetkonga, oslobodilačkog pokreta Južnog Vijetnama.
1975. – Amerikanci su u haosu napustili Sajgon, neslavno okončavši dve decenije intervencije SAD u Vijetnamu, čime je praktično završen Vijetnamski rat tokom kojeg je poginulo više od 58.000 američkih vojnika.
1980. – Umro je engleski filmski režiser Alfred Hičkok, koji se proslavio filmovima kriminalističkog žanra i strave. Bio je majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta. Filmovi: „Čovek koji je suviše znao“, „Rebeka“, „Ptice“, „Psiho“, „39 stepenica“, „Tajni agent“, „Ozloglašena“, „Slučaj Paradin“, „Konopac“, „Prozor u dvorištu“, „Pozovi M radi ubistva“, „Nevolje sa Harijem“, „Marni“, „Topaz“, „Porodična zavera“, „Frenezija“, „Vrtoglavica“, „Sever-severozapad“.
1991. – U zemljotresu u Gruziji poginulo je više od 140 ljudi.
1995. – U Šri Lanki su tamilski pobunjenici oborili vojni avion, usmrtivši 52 osobe u njemu.
1999. – S nekoliko projektila ispaljenih iz aviona NATO srušen je telekomunikacioni toranj na Avali. Taj objekat, viši od 200 metara, izgrađen 1965. bio je jedan od prepoznatljivih simbola Beograda.
2000. – Umro je bivši vijetnamski premijer Fam Van Dong, koji je do 1987. više od tri decenije bio predsednik vlade, prvo Severnog Vijetnama, do ujedinjenja zemlje 1976. Smatran je vrsnim intelektualcem i bio je veoma blizak vijetnamskom lideru Ho Ši Minu.
2007. – Umro je Ivica Račan, dugogodišnji komunistički funkcioner, bivši predsednik vlade Hrvatske i ključni saradnik Tuđmanovog HDZ-a tokom razbijanja Jugoslavije i izgona Srba iz Hrvatske.
2007. – Umro je neurohirurg Miloš Janićijević, direktor instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Janićijević je bio profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, clan Naučnog društva Srbije, Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva i delegat udruženja neurohirurga u Evropskoj federaciji. Dobitnik je nagrade grada Beograda (oktobarske) za oblast medicine. Bio je i poslanik u skupštini SRJ.
2008. – Evropska unija i Srbija potpisale su, u Luksemburgu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U ime Srbije SSP je potpisao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, a u ime Unije, predsedavajući Saveta EU, šef slovenačke diplomatije Dmitrij Rupel. Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić. Savet ministara EU doneo je, paralelno, odluku da Sporazum sa Srbijom odmah po potpisivanju automatski bude stavljen van snage „do ispunjenja pune saradnje s Haškim tribunalom“.
2008. – Umro je švajcarski hemičar Albert Hofman, tvorac halucinogene droge LSD. Supstanca koju je Hofman slučajno otkrio 1943. našla je primenu u psihijatriji i neurologiji, i proizvođena je do 1971. u vidu tableta i ampula, u medicinske svrhe. Početkom šezdesetih, LSD je postao omiljena droga hipi pokreta, pa je zbog čestih zloupotreba zabranjen.
Izvor: RTV/Tanjug
Autor: Redakcija
Datum: 28, 04, 2012.