Na današnji dan 1833. godine rođen je srpski pisac Marko Miljanov Popović. Iako se opismenio tek na pragu šeste decenije života, stvorio je delo velike vrednosti.

Učestvovao je u borbama protiv Turaka, u hajdučkim akcijama, zatim i na čelu svog plemena Kuči. Opismenio se nakon povlačenja, u 50. godini, iz javnog života zbog neslaganja s politikom kneza Nikole Petrovića. Beležio je narodna predanja, lična iskustva i zapažanja i uspomene iz svog života i života drugih ratnika. Dela: „Primeri čojstva i junaštva“, „Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi“, „Život i običaji Arbanasa“. U antologiju srpske misli ušla je njegova izjava o čojstvu i junaštvu: „Junaštvo je kad braniš sebe od drugih, a čojstvo je kad braniš druge od sebe“.

Danas je utorak, 24. april, 115. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 251 dan.

1533. – Rođen je holandski državnik Vilhelm I „Ćutljivi“ od Oranža (u srpskoj istoriografiji poznat kao Viljem Oranski) , od 1579. prvi državni poglavar protestantske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske. U borbi protiv Španije, koja je Holanđanima silom naturala rimokatolicizam, bio je zapovednik holandske revolucionarne vojske. Ubio ga je u julu 1584. Baltazar Žerar, prema nalogu španskog kralja Felipa II.

1731. – Umro je engleski pisac Danijel Defo. Objavio je niz literarnih dela, ali mu je svetsku slavu doneo roman „Robinzon Kruso“. Ostala dela: „Mol Flanders“, „Pukovnik Džek“, „Kapetan Singlton“, „Roksana“, „Dnevnik iz godine kuge“.

1792. – Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil napisao je reči i melodiju kasnije francuske himne. Pesmu komponovanu kao marš, prema narudžbini gradonačelnika Strazbura, oduševljeno su pevali vojnici francuske revolucionarne vojske na maršu iz Marselja u Pariz, pa je nazvana „Marseljeza“. Kao poznata i opšte prihvaćena revolucionarna pesma, kasnije je prihvaćena kao himna republikanske Francuske.

1815. – Rođen je engleski pisac Entoni Trolop, koji je u velikom broju romana realistično opisao građanski sloj viktorijanske Engleske. Među njima su najuspeliji romani iz ciklusa o imaginarnoj pokrajini Barsetšir, poput „Stražara“, „Tornjeva Barčestra“ i „Poslednje hronike Barseta“, u kojima se pojavljuju isti likovi u različitim životnim dobima.

1854. – Vrhovni sud SAD je, posle duge parnice, presudio da patent za šivaću mašinu pripada američkom mehaničaru Elijasu Houu. Hou je mašinu konstruisao 1845. U Engleskoj, gde je pokušao da pronađe finansijere, ali su ga izigrali bivši direktor putujućeg pozorišta Ajzak Singer sa grupom poslovnih ljudi koji su pomoću njegovih nacrta proizveli prve „Singer“ mašine.

1856. – Rođen je francuski maršal Anri Filip Peten, heroj iz Prvog svetskog rata i pobednik nad Nemcima kod Verdena, koji se u Drugom svetskom ratu stavio na čelo vlade u Višiju. Sarađivao je sa nemačkim okupacionim vlastima i iz uverenja, zbog čega je po dolasku De Golovih trupa osuđen na smrt, ali mu je zbog ranijih zasluga, kazna zamenjena doživotnom robijom, što se dogodilo i sa liderom francuskih rojalista, članom Akademije besmrtnih, Šarlom Morasom.

1877. – Ruski car Aleksandar II objavio je rat Osmanskom carstvu zato što je odbilo da ispuni Londonski ugovor. Rat u kojem je Rusija težila da izbije na Bosfor i Dardanele i interveniše u Istočnoj krizi izazvanoj ustankom u Bosni i Hercegovini 1877. završen je u decembru 1877. ruskim osvajanjem Plevne, ali je Turke spasla britanska flota usidrena u Dardanelima, pa je Aleksandar II morao da se povuče.

1898. – Španija je objavila rat SAD posle američkog ultimatuma Madridu da se povuče sa Kube. Brojnija i bolje opremljena američka vojska i mornarica brzo su porazile Špance, počinivši pri tom i mnoštvo ratnih zločina nad civilima, posebno na Filipinima, a SAD su mirovnim ugovorom otele španske kolonije Kubu, Filipine, Portoriko i Guam. Pri čemu je Kuba proglašena za nezavisnu državu, dok su ostale teritorije ostale zavisne od SAD, Portoriko i Guam su to i danas.

1904. – Rođen je američki slikar holandskog porekla Vilhelm de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina 20. veka bitno uticao na preobražaj slikarstva u SAD.

1905. – Rođen je američki pisac Robert Pen Voren. U njegovom najpoznatijem delu – romanu „Svi kraljevi ljudi“ naslikan je uspon i pad političara kod kojeg su istovremeno prisutni i porok i vrlina. Bio je suptilan pesnik i pouzdan tumač moderne književnosti. Ostala dela: romani „Noćni jahač“, „Na vratima neba“, „Bujica“, „Pećina“, „Mesto gde valja doći“, „Brat zmajevima“, zbirke pesama „Jedanaest pesama na istu temu“, „Obećanja“, „Inkarnacije“, „Odabrane pesme“, eseji „Razumevanje proze“, „Razumevanje poezije“, „Ko govori za crnca?“, „Demokratija i poezija“.

1908. – Umro je srpski pravnik i istoričar Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik. Izradio je „Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru“, 1888. na zahtev crnogorskog kneza Nikole. Ostala dela: „Pravni običaji u Slovena“, „Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena“, „Pisani zakoni na slovenskom jugu“, „Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive“.

1916. – U Dablinu je izbio Uskršnji ustanak Iraca koji su proglasili slobodnu Irsku Republiku, ali su britanske trupe za samo sedmicu dana slomile pobunu i sprovele okrutnu odmazdu. Vođe ustanka su streljane.

1934. – Rođena je američka filmska glumica Širli Meklejn, briljantna komičarka, zapažena i po dramskim ulogama. Napisala je više knjiga autobiografskog karaktera. Filmovi: „Nevolje sa Harijem“, „Apartman“, „Slatka Irma“, „Dobro jutro mister Gudbar“, „Artisti i modeli“, „Neki su dotrčali“, „Vreme nežnosti“ (Oskar).

1942. – Rođena je američka filmska glumica i pevačica Barbra Strejsend, posebno zapažena u mjuziklima, ali i kao komičarka i dramska glumica a u zrelijim godinama i filmski režiser. Filmovi: „Smešna devojka“ (Oskar), „Helo Doli“, „Što te tata pušta samu“, „Devojka koju sam voleo“, „Zvezda je rođena“, „Jentl“, „Princ plime“, „Ogledalo ima dva lica“ (poslednja tri je i režirala).

1945. – Američka armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila zatočenike nemačkog koncentracionog logora Dahau.

1950. – Stvorena je država Jordan spajanjem kraljevine Transjordanija i Palestine pod jordanskom okupacijom.

1955. – U indonežanskom gradu Bandung okončana je afroazijska konferencija 29 zemalja, na kojoj su potvrđeni principi dekolonizacije i stvaranja „trećeg sveta“ kao alternative blokovima.

1967. – Sovjetski kosmonaut ruskog porekla Vladimir Mihajlovič Komarov poginuo je prilikom prizemljenja vasionskog broda „Sojuz 1“ zbog greške u padobranskom sistemu. To je bio njegov drugi kosmički let: 12. i 13. oktobra 1964. bio je komandant kosmičkog broda „Vashod“.

1970. – Lansiran je prvi kineski veštački satelit.

1971. – Sovjetski kosmonauti uspeli su da se spoje sa letilicom bez ljudske posade, što je prethodilo izgradnji prve svemirske laboratorije u orbiti oko Zemlje.

1990. – Istočna i Zapadna Nemačka odredile su 2. jul kao datum ekonomskog ujedinjenja, kao uvod u potpuno ujedinjenje dveju nemačkih država 3. oktobra 1990.

1991. – Vlada Južne Afrike je saopštila da je postigla dogovor sa Afričkim nacionalnim kongresom Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.

1996. – Palestinska skupština u izbeglištvu izbacila je iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije odredbu o uništenju Izraela.

2003. – U Bagdadu se predao Tarik Aziz, bivši zamenik predsednika vlade Iraka i 43. na američkoj listi najtraženijih 55 pripadnika oborenog režima Sadama Huseina.

2004. – Kiparski Grci su se na referendumu većinom od 75,8 odsto glasova izjasnili protiv plana Ujedinjenih nacija za ujedinjenje Kipra, koji su na paralelnom referendumu kiparski Turci podržali sa 64,9 odsto glasova.

2005. – Umro je bivši izraelski predsednik Ezer Vajcman, koji je odigrao ključnu ulogu u postizanju mirovnog sporazuma između jevrejske države i Egipta 1979. godine.

2007. – Najmanje 74 osobe su ubijene u napadu na jedno postrojenje kineske naftne kompanije „Čunguan“ u istočnoj Etiopiji, u pokrajini Ogaden. Među ubijenima je devet kineskih državljana i najmanje 65 Etiopljana. Kompanija „Čunguan“ se bavi ispitivanjem nalazišta nafte u tom delu Afrike.

2008. – Umro je Tristram Keri, engleski kompozitor, tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je u Australiju gde je osnovao muzički elektronski studio po uzoru na onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzičkom kraljevskom koledžu u Londonu. Bio je neka vrsta tehničkog maga i stajao je iza saundtreka čuvene BBC serije „Dr Who“. Kerijev doprinos muzici 60-ih godina 20. veka nesaglediv je, njegov rad inspirisao je grupe poput „Pink Flojd“, „Hu“ ili „Roksi mjuzik“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 23, 04, 2012.