Sve pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliku Sredu, jedan od najznačajnijih dana u Nedelji stradanja, kada je, prema predanju, jevrejska skupština Sinedrion osudila Isusa Hrista na smrt raspećem.

 

U Četvorojevanđelju je zapisano da je vest o vaskrsenju Lazarevom „ozlobila prvosveštenike“, koji su Isusa osudili kao lažnog proroka i lažnog spasitelja ljudskog roda.

Velika Sreda je stoga i dan strogog posta za pravoslavne vernike, a oni koji poštuju kanon Crkve poste u sredu i petak tokom cele godine, u dane izricanja presude i smrti Hristove.

Prema predanju, Isus je na Lazarevu subotu u Vitaniji digao iz mrtvih Lazara Četvorodnevnog, počinivši poslednje čudo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskresenje.

Isus Hristos je narednog dana, na Cveti, ušao u Jerusalim svečano i javno obznanivši svoju veru, svestan stradanja koje mu predstoji.

U toku Stradalne nedelje u pravoslavnim hramovima se obeležavaju i Veliki Četvrtak, uspomena na Poslednju ili Tajnu Večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, a potom Veliki petak i Velika Subota, dani Hristovog raspeća i smrti.

Kruna praznovanja je Vaskrs, koji će ove godine sve pravoslavne crkve obeležiti u nedelju, 24. aprila.

Ovaj praznik u kome je suština hrišćanske vere sve pravoslavne crkve obeležavaju istovremeno ujedinjene u čuvanju pravoslavne dogme hrišćanstva.

Pravoslavni Vaskrs se slavi uvek posle prolećne ravnodnevnice, i to u prvu nedelju punog meseca posle jevrejske Pashe i ne zavisi od zvaničnih kalendara – Julijanskog ili Gregorijanskog, koji su prihvatile neke pravoslavne crkve.

Prema zvaničnim kalendarima određuju se „nepokretni“ praznici, dok su „pokretni“ praznici vezani za Vaskrs, čiji je datum uslovljen „prirodnim kalendarom“.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 20, 04, 2011.