1999. – U vazdušnom duelu dva „MiG-a 29“ Vojske Jugoslavije protiv 24 Nato aviona, poginuo je pilot major Zoran Radosavljević, prva žrtva među našim pilotima od početka agresije NATO na Srbiju (SRJ).

Njegov kolega major Nebojša Nikolić – pošto je kao i Radosavljević prethodno lansirao projektile na neprijateljske aparate, izbegavši pritom tri rakete – morao je da iskoči iz kabine kad je njegov avion pogođen.

Danas je ponedeljak, 26. mart, 86. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 280 dana.

1827. – Umro je nemački kompozitor Ludvig van Betoven, jedan od najvećih u istoriji muzike. Njegovo svaralaštvo svojevrsni je spoj klasicizma i romantizma. Dela: devet simfonija, opera „Fidelio“, klavirske sonate, sonate za violinu i klavir, gudački kvarteti, uvertire, pet koncerata za klavir i orkestar, „Koncert za violinu i orkestar u d-duru“, ciklus pesama „Dalekoj dragoj“, mise, solo pesme, kamerna muzika.

1859. – Rođen je engleski pisac Alfred Edvard Hausman. Bio je izraziti pesimist i njegovo delo odiše mračnim temama poput ubistava, suicida, neverstava i društvene nepravde. Dela: zbirke pesama „Momak iz Šropšira“, „Poslednje pesme“.

1868. – Rođen je egipatski plemić Ahmed Fuad Paša, koji je kao Fuad I 1922. stupio na presto kao prvi kralj Egipta. Prethodno je pod britanskim protektoratom 1917. postao egipatski sultan, a titulu kralja je uzeo kad je Velika Britanija dala Egiptu ograničenu nezavisnost. Na prestolu ga je posle smrti 1936. nasledio sin Faruk I.

1874. – Rođen je američki pisac Robert Li Frost, četvorostruki dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju, čije su najčešće teme ljudska usamljenost, prolaznost, vezanost za prirodu. Dela: zbirke pesama „Dečakova volja“, „Severno od Bostona“, „Potok što teče na Zapad“, „Sabrane pesme“.

1881. – Umro je srpski glumac i režiser u Narodnom pozorištu u Beogradu Aleksa Bačvanski, umetnik velikog formata i širokog dijapazona, nastavnik u prvoj beogradskoj glumačkoj školi. Znatno je uticao na razvoj glume u Srbiji. Nesrećnim slučajem izgubio je vid i u poslednjoj godini života glumio je slep.

1892. – Rođen je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Biološkog instituta. Bavio se uporednim istraživanjima porekla i razvića živog sveta balkanskih jezera, strukturom i razvojem njihovih ekosistema. Prirodne nauke studirao je u Beogradu i Grenoblu, a redovni profesor Beogradskog univerziteta postao je 1934. Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je član rukovodstva NOP Srbije i veći deo rata proveo je kao zatočenik na Banjici. Posle oslobođenja izabran je za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine Srbije i uspešno je zastupao interese Jugoslavije na međunarodnim konferencijama. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju, citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju. Dela: „Ohridsko jezero i njegov živi svet“ (sinteza njegovih naučnih istraživanja i shvatanja), univerzitetski udžbenici „Uporedna anatomija kičmenjaka“, „Ekologija“.

1892. – Umro je američki pisac Volt Vitmen, pesnik slobode i demokratičnosti. Bio je štamparski radnik, drvodelja i učitelj. Osnovu njegovih pesama, napisanih u nekonvencionalnoj formi slobodnog stiha, čini opšti panhumanizam. Snažno je uticao na modernu peziju, posebno najvažnijom zbirkom pesama „Vlati trave“.

1893. – Rođen je italijanski političar Palmiro Toljati, jedan od osnivača Komunističke partije Italije 1921. i njen generalni sekretar od 1927. do 1964. Razradio je koncepciju „italijanskog puta u socijalizam“. Na taj način raskinuo je sa staljinizmom i odlučujuće je doprineo samostalnosti njegove partije u odnosu na Moskvu. Dela: zbirka govora i članaka „Discorsi alla Constituente“, esej „Il Partito comunista italiano“.

1911. – Rođen je američki pisac Tomas Lenijer Vilijams, poznat kao Tenesi Vilijams. Opisivao je svet seksualnosti i nasilja i neretko je napadan zbog sklonosti ka šokantnom i senzacionalnom. Dela: drame „Staklena menažerija“, „Tramvaj nazvan želja“, „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Tetovirana ruža“, „Nežna ptica mladosti“, „Leto i dim“, „Noć iguane“, „Camino real“, „Vieux Carre“, „Odeća za letnji hotel“, „Ne o slavujima“, romani „Rimsko proleće gospođe Ston“, „Moize i svet razuma“, zbirke priča „Jedna ruka“, „Tvrda-šećerlema“, zbirka pesama „U zimu“.

1913. – Više od 1.400 ljudi poginulo je u poplavama u državama SAD Ohajo, Indijana i Teksas.

1918. – Francuski maršal Ferdinand Foš postavljen je za vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Prvom svetskom ratu.

1923. – Umrla je francuska glumica Sara Bernar, koja je obeležila pozorišnu epohu kao najveća tragičarka svog doba. Uživala je izuzetnu popularnost i savremenici su je nazivali „božanska Sara“, a njenu uspešnu karijeru nije prekinula čak ni amputacija noge 1915. Bila je i profesor Konzervatorijuma u Parizu. Napisala je „Memoare“.

1937. – Rim i Beograd potpisali su sporazum o prijateljstvu, kojim je Italija garantovala teritorijalni integritet Kraljevine Jugoslavije i obavezala se da uskrati podršku hrvatskim nacistima (Ustaški pokret).

1945. – Umro je engleski državnik Dejvid Lojd Džordž, vođa laburista, nekoliko puta premijer Velike Britanije, koji je zemlju predvodio do pobede u Prvom svetskom ratu. Ograničio je 1911. vlast Gornjeg doma parlamenta, a od 1906. do 1911. utemeljio je radničko zakonodavstvo: osmočasovni rad za teže poslove, penzije, pomoć u slučaju bolesti, povrede na radu i nezaposlenost. Odlučno je branio interese britanske imperije i tražio jače vojno angažovanje u Prvom svetskom ratu, uključujući intenzivnije delovanje na Balkanu. Bio je jedan od glavnih učesnika mirovne konferencije u Versaju. Napisao je memoare „Dvadeset pet godina“, u kojima je obuhvatio period od 1892. do 1916.

1945. – Posle teških borbi, američke trupe su u Drugom svetskom ratu osvojile malo pacifičko ostrvo Ivo Džima, strateški važno za bombarderske napade na Japan. Japanska posada od 23.000 ljudi, izginula je gotovo do poslednjeg, izbačeno je iz stroja 27.000 Amerikanaca, od kojih je 6.821 poginuo.

1953. – Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio je pronalazak vakcine protiv dečje paralize.

1957. – Umro je francuski državnik Eduard Erio, kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu 1942. oterali u zarobljeništvo, odakle je oslobođen 1945. pošto je Crvena armija zauzela Berlin. Predvodio je Radikal-socijalističku partiju od 1919. do 1955. Bio je više puta predsednik vlade i ministar između 1924. i 1936, a od 1936. do 1940. i od 1947. do 1953. predsednik skupštine.

1971. – Šeik Mudžibur Rahman proglasio je Istočni Pakistan nezavisnom državom Bangladeš.

1973. – Umro je engleski pisac, glumac i pevač Noel Kauard, veoma popularan između Prvog i Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD. Pisao je i režirao drame, komedije i muzičke revije koje se odlikuju duhovitim dijalozima, neočekivanim obrtima i scenskim efektima i po većini njegovih komedija snimljeni su filmovi. Dela: „Vrtlog“, „Pali anđeli“, „Laka vrlina“, „Reč i muzika“, „Privatni život“, „Nestašni duh“.

1979. – Na ceremoniji u Vašingtonu, Izrael i Egipat su potpisima izraelskog premijera Menahema Begina i egipatskog predsednika Anvara el Sadata zaključili mirovni ugovor, prvi između jevrejske države i neke arapske zemlje.

1984. – Izvršio je samoubistvo srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka „Pod Grmečom“, „Borci i bjegunci“ i „Planinci“. Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: „Bojna lira pionira“, „Put u vedrinu“, priče „U svetu leptirova i medveda“, „Bosonogo djetinjstvo“, zbirke pesama „Ognjeno rađanje domovine“, „Ratnikovo proljeće“. Zbirka pripovedaka „Bašta sljezove boje“, za koju je dobio Njegoševu nagradu. Ostala dela: romani „Prolom“, „Gluvi barut“, „Ne tuguj, bronzana stražo“, „Osma ofanziva“, zbirke pripovedaka „Rosa na bajonetima“, „Surova škola“, „Doživljaji Nikoletine Bursaća“.

1993. – Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Taško Načić, majstor komedije i groteske. Proslavio se u matičnom pozorištu „Atelje 212“ sjajnim ulogama u „Kralju Ibiju“, „Radovanu III“, „Čudu u Šarganu“, „Kafanici sudnici, ludnici“ i u mnogim filmovima, među kojima je najzapaženija rola u „Davitelju protiv davitelja“.

2001. – SAD su vetom sprečile donošenje rezolucije Saveta bezbednosti UN o stvaranju međunarodnih posmatračkih snaga s ciljem zaštite civila na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze.

2002. – U avganistanskoj provinciji Baglan oko 160 kilometara severno od Kabula u zemljotresu je poginulo najmanje 1.000 ljudi, a glavni grad provincije Nahrin sravnjen je sa zemljom.

2004. – U centru Beograda atentator – koji nije otkriven – ubio je generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branka Bulatovića.

2005. – Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Dragoljub Milosavljević Gula, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji je odigrao niz uspelih uloga u dramama „Dundo Maroje“, „Sumnjivo lice“, „Samoubica“, „Mister Dolar“, „Vuci i ovce“, „Pigmalion“, „Stradija“, „Haleluja“, „Bartolomejski vašar“, „Punjene tikvice“… Filmovi: „Mala“, „Treća sreća“, „Vampiri su među nama“, „Balkan ekspres“, „Oktoberfest“. „Maratonci trče počasni krug“, „O pokojniku sve najlepše“, „Lude godine“, „Protiv Kinga“…

2007. – Izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari preporučio je u svom izveštaju nezavisnost Kosova „pod nadzorom međunarodne zajednice“, potpuno ignorišući teritorijalnu celovitost Srbije, kao i međunarodno pravo.

2007. – U Nigeriji, u Kaduni, je najmanje 90 ljudi poginulo dok su sakupljali naftu koja se izlivala iz kamiona-cisterne koji je iznenada eksplodirao.

2008. – U sukobima iračkih snaga i ekstremista Armije Mahdi, lojalne radikalnom šiitskom verskom vođi Moktadi al Sadru, u Basri je poginulo 60 ljudi, a ranjeno više stotina.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 25, 03, 2012.