NOVI SAD: Dan sećanja na poginule u NATO bombardovanju, koje je počelo 24. marta 1999. godine, biće obeležen danas širom Srbije odavanjem pošte i polaganjem venaca na spomen obeležja.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac položiće u Vranju, povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju, venac na Spomen obeležje poginulim pripadnicima vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova i građanima.
Šutanovac će, u kasarni „1300 kaplara“, razgovarati sa porodicama nastradalih pripadnika Vojske.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položiće u ime grada cveće na spomenik „Zašto“ u Tašmajdanskom parku i odati počast poginulim radnicima Radio-televizije Srbije.
U znak sećanja na sve nastradale, kao i poginule zastavnike prve klase Vojske Jugoslavije na brdu Straževica biće održano opelo, a venac na spomen obeležje će položiti predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić.
Tokom bombardovanja Srbije, 18. aprila u svom domu poginula je i trogodišnja Milica Rakić. Na njen grob, na batajničkom groblju, cveće će položiti članica Gradskog veća Jovana Mehandžić.
Gradski arhitekta Beograda polaže venac vojnicima Gardijske brigade i pacijentima KBC
Gradski arhitekta Dejan Vasović položiće cveće stradalim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“. KBC je raketiran 20. maja, 50 minuta posle ponoći, a u napadu je poginulo sedam vojnika i tri pacijenta.
Novi Sad pretrpeo najobimnija i najteža razaranja
U Novom Sadu će danas, kao i širom Srbije, biti obeležen Dan sećanja na stradale u NATO bombardovanju.
Gradonačelnik Igor Pavličić, kako je najavljeno, prisustvovaće komemoraciji u kasarni „Jugovićevo“ i zajedno sa predstavnicima Vojske Srbije i organizacija rezervnih vojnih starešina, odati počast poginulim pripadnicima novosadskog garnizona i položiti venac kraj spomen obeležja.
U Novom Sadu, gradu koji je pre 12 godina od NATO projektila različite razorne snage, pretrpeo najobimnija i po posledicama najteža razaranja infrastrukture na području bivše Savezne republike Jugoslavije, do sada je obnovljen ili ponovo izgrađen najveći deo tih objekata.
Izuzetak su Žeželjev most i zgrada Radio-televizije (Vojvodine).
Zgrada RTV NS na Mišeluku potpuno razorena, RTV od tada podstanar
Zgrada Radio-televizije Novi Sad (RTV NS), koja je tada bila u okviru RTS-a, locirana na Mišeluku na desnoj dunavskoj obali, u bombardovanju je potpuno razorena a ljudstvo i tehnika premešteni na privremenu lokaciju u gradu gde i danas proizvode program.
RTV NS je u međuvremenu promenjen status i naziv u Radio-difuzna ustanova Vojvodine, Radio-televizija Vojvodine (RTV).
Svi novosadski mostovi na Dunavu srušeni su u aprilu, mesecu u kojem je načinjena i najveća materijalna šteta gradu u toku bombardovanja, ali je nagoveštaj velikog razaranja učinjen već 24. marta oko 20 sati, prvog dana “kampanje” 19 zemalja NATO alijanse, kada su pogođeni Policijski centar na Klisi, obližnje građevinsko preduzeće „Novograp“ i kasarna „Majevica“ na Detelinari.
Bombardovanje je nastavljeno gađanjem ciljeva po Fruškoj gori i atarima obližnjih sela, da bi 1. aprila oko pet sati novosađane probudile dve strahovite eksplozije u blizini centra grada, koje su za nekoliko sekundi u reku survale najstariji i mnogima najdraži – Varadinski most, koji je spajao glavni gradski bulevar i Petrovaradinsku tvrđavu s podgrađem.
Kasnije se saznalo da je tad poginuo Oleg Nasov iz Petrovaradina, koji je pešice prelazio most.
Na okolnim zgradama u gradu načinjena je materijalna šteta a tom prilikom bila je oštećena i kulturno-istorijska celina Tvrđave i podgrađa, koja potiče iz 18. veka.
Most Slobode, najnoviji i jedan od najlepših i najvećih objekata te vrste ne samo u našoj zemlji nego i u Evropi, podignutih 80-ih godina minulog veka, prema projektu akademika Nikole Hajdina, projektilima je „prelomljen“ i delom potopljen u Dunav uveče 3. aprila, kada je na njemu bilo vozila i pešaka.
Na sreću niko nije stradao, bilo je povređenih a desetak osoba koje su se niz porušene saobraćajne trake spustile do vode spasao je svojim čamcem alas Velimir Velja Teodorović.
Žeželjev most, kojeg je beogradska “Mostogradnja” gradila od 1957. do 1961. godine, napravljen je od prednapregnutog betona i u to vreme je bio prvi u Evropi a drugi u svetu u svojoj klasi.
U bombardovanju je prvi put oštećen 5. aprila, zatim još 21, 22. i 24. da bi tek posle pet besomučnih bombardovanja bio potpuno uništen u ranim jutarnjim satima 26. aprila.
Tada je sremska strana grada odsečena od bačke a više od 50.000 stanovnika ostalo je više meseci bez vode jer su tom prilikom pokidane vodovodne cevi koje su se pružale ivicom mosta.
U tom bezumnom vremenu rušenja novosadskih mostova, akademik Ljubomir Simović, podsećajući na reči Ive Andrića da su mostovi „važniji od kuća“ i „svetiji od hramova”, napisao je da je „cilj ovog rušenja da se uništi svetost i da se ubije duh. Duh se, međutim, ne ubija tako lako”.
Kad su ostali bez kopnene veze između dunavskih obala, Novosađani su se s jedne na drugu stranu prevozili čamcima i skelama.
Most na baržama
Kad je NATO kampanja „Milosrdni anđeo“ prestala, od jula do septembra izgrađen je drumsko-pešački most na baržama koji je funkcionisao sve dok nije obnovljen Most slobode.
Nedaleko od porušenog Žeželjevog mosta izgrađen je, za samo tri ipo meseca (od februara do maja 2000. godine), privremeni drumsko-železnički most.
Na stubovima Varadinskog mosta je, od 1. marta do 19. oktobra iste godine napravljen novi.
Mostu slobode trebalo je tri godine da se „podigne“ iz vode Dunava, građen je uz finansijsku i stručnu pomoć iz inostranstva od septembra 2002. a pušten u saobraćaj u oktobru 2005. godine.
Za vreme NATO agresije na našu zemlju, ogromnu materijalnu štetu pretrpela je i Rafinerija nafte u Novom Sadu, koja je od 6. aprila gađana mnogo puta a u jednom od najtežih napada poginuo je u obližnjem naselju Šangaj civil Milan Bajić i ranjeno nekoliko ljudi.
Osim Televizije Novi Sad, koja je bombardovana u tri navrata od 3. do 26. maja kada je potpuno srušena, uništavana su i elektroenergetska postrojenja, industrijski kapaciteti, stambeni i drugi objekti.
Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »
Autor: Redakcija
Datum: 24, 03, 2011.