Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Mladenci u pomen na stradanje Svetih četrdeset mučenika sevastijskih, koji su postradali za Hristovu veru 320. godine.
Četrdeset mladića su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana 320 godine, njih četrdeset nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, Kandid, rekao:“Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega“.
Tada je vojvoda Agrikolija naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikolija i razbio mu zube.
Posle toga, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i mržnje i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda.
Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.
Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je Hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac.
Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, sem oko tela mučenika.
Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikolija rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero. Opaki naum je izvršen.
Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera.
Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je svo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih hrišćanski sahranili.
Svi ovi mučenici su bili mladići, pa je naš narod taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog braka i života u bračnoj zajednici.
Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simvoliku: venci carski – svaki je čovek car u svom malom carstvu, svojoj kući, venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.
Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Jedan od srpskih običaja na Mladence jeste i pravljenje kolača koji se zovu mladenčići.
Mladenci uvek padaju uz Časni post i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana mora biti posna, a svako slavlje treba da je tome saobraženo.
Mladenci se praznuju 22. marta po novom, odnosno 9. marta po starom kalendaru.
Izvor: Srna, RTV
Autor: Redakcija
Datum: 22, 03, 2011.