Na današnji dan 1629. godine rođen je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog, koji je tokom vladavine od 1645. do 1676. ugušio pobune kmetova i gradskog stanovništva i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom.

Podržao je ustanak ruskih kozaka u Ukrajini koji je protiv Poljaka predvodio zaporoški hetman Bogdan Hmeljnicki i potom je u ratu od 1654. do 1667. potukao poljsku vojsku i pripojio Ukrajinu do reke Dnjepar, uključujući grad Kijev. Učvrstio je centralnu vlast, pripojio istočne delove Sibira i razvio trgovinu s Kinom, Persijom i evropskim zemljama.

Danas je ponedeljak, 19. mart, 79. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 287 dana.

1519. – Rođen je francuski kralj Anri II, otac trojice kraljeva – Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom vladavine od 1547. do smrti 1559, uz potporu supruge Katarine de Mediči, otpočeo je sistematsko proganjanje hugenota (francuskih protestanata kalvinista), što je 1562. izazvalo verske ratove koji su 36 godina potresali Francusku.

1563. – Mirom u Amboazu završen je prvi verski rat u Francuskoj i hugenoti su dobili ograničenu slobodu ispovedanja religije.

1812. – Španska skupština (kortes) usvojila je u Kadisu liberalni ustav. Posle povratka na presto 1813. kralj Ferdinand VII ukinuo je ustav i obnovio stari poredak, ali ga je posle izbijanja ustanka, 1820. godine, pod pritiskom ustanika vratio na snagu.

1813. – Rođen je škotski lekar, misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston, koji je 1855. otkrio Viktorijine vodopade. Prvi je istraživao pustinju Kalahari, basen reke Zambezi, jezero Njasa (Malavi) i druga jezera i izvorište reke Kongo. Više od 30 godina proveo je u Africi. Kao najveći britanski istraživač Afrike, sahranjen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu.

1815. – Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu. Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku, portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu Milutinovića Sarajliju. U Svetoj Gori je, prema nalogu Državnog saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po povratku je objavio delo „Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povesnice“, kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku nauku. Kao publicista sarađivao je u časopisima „Podunavka“, „Sedmica“ i „Srbski dnevnik“.

1818. – Rođen je Petar Preradović, srpski i hrvatski književnik, jedan od najznačajnijih pesnika epohe ilirizma, čija se lirika kreće od zanosnog rodoljublja do krajnjeg pesimizma. Posle završene Vojne akademije u Vinernojštatu, iako rođen kao Srbin, zbog napredovanja u karijeri prešao je u rimokatoličanstvo i napredovao do čina generala, učestvujući u svim ratovima Austrije njegovog doba. Isprva je pisao na nemačkom, ali je ubrzo počeo da piše isključivo na srpskom, pa se njegovim pravim književnim početkom smatra pesma „Zora puca, biće dana“. Napisao je i niz toplih ljubavnih pesama, od kojih se mnoge pevaju i sada, poput pesme „Miruj, miruj, srce moje“. Dela: zbirke pesama „Prvijenci“, „Nove pjesme“, drama „Kraljević Marko“, epovi „Lopudska“ (nedovršen), „Prvi ljudi“, „Pustinjak“ (nedovršen), libreta „Vladimir i Kosara“, „Sirotica“. Tekst današnje austrijske himne delo je njegove praunuke Paule fon Preradović.

1821. – Rođen je engleski istraživač, pisac, prevodilac i diplomata Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, predvodeći ekspediciju s Džonom Haningom Spikom, 1858. video jezero Tanganjika u Africi. Radio je pri britanskoj vojsci u Indiji i bio je britanski konzul u Brazilu, Siriji i Italiji. Kao izuzetan poliglota dosta je prevodio, uključujući vrsne prevode arapskih priča „Hiljadu i jedna noć“ u 16 tomova, „Mirisni vrt šeika Nefzauija“ i „Kama sutra“. Napisao je više od 50 putopisnih knjiga o različitim delovima sveta, mahom egzotičnim, ispoljivši ogromnu erudiciju i nesputanu fantaziju. Glavna dela: „Sind i rase koje nastanjuju dolinu Inda“, „Sokolarstvo u dolini Inda“, „Hodočašće u Medinu i Meku“, „Prvi koraci Istočnom Afrikom“.

1849. – Rođen je nemački admiral Alfred fon Tirpic, koji je kao ministar mornarice od 1897. do 1916. odlučujuće doprineo izgradnji moćne ratne flote Nemačke. Ratnu mornaricu gradio je u nadi da će vremenom Nemačka zavladati morima nasuprot Velikoj Britaniji. U Prvom svetskom ratu izazvao je neograničeni podmornički rat, uključujući potapanje trgovačkih brodova. Napisao je memoare „Sećanja“.

1862. – Rođen je srpski filozof Božidar Knežević. Rodio se u varošici Ub, Veliku školu završio je u Beogradu. Veći deo života proveo je kao nastavnik po raznim mestima srpske provincije. Iako samouk, ostavio je čudesno filozofsko delo. Glavna dela: „Red u istoriji“, „Principi istorije“, posthumno „Misli“. Prevodio je uspešno Bekla, Makolea, Karlajla, mada je engleski jezik naučio kao samouk. Knežević je bio specifična pojava velike duhovne snage, izrazito netipičan za srpske intelektualne krugove.

1872. – Rođen je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič Đagiljev, jedan od najvećih u istoriji baleta, osnivač čuvene grupe „Ruski balet“, koja je s izuzetnim uspehom nastupala od 1909. do 1929. Okupio je sjajne baletske igrače, kompozitore i slikare, a briljantno izvedeni baleti pod njegovim rukovodstvom, poput „Žar ptice“, „Petruške“, „Popodneva jednog fauna“, „Posvećenja proleća“, „Trorogog šešira“, vrhunac su baletske umetnosti.

1900. – Rođen je francuski nuklearni fizičar i hemičar Žan Frederik Žolio, poznat kao Žan Frederik Žolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom – ćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri – 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. rukovodio je Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.

1906. – Rođen je nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, glavni izvršilac zamisli Adolfa Hitlera o „konačnom rešenju“ jevrejskog pitanja u vreme Drugog svetskog rata. Na sudskom procesu u Izraelu utvrđeno je da je on tokom nacističke strahovlade u Evropi rukovodio zločinačkom mašinerijom koja je poslala u smrt šest miliona ljudi, većinom Jevreja, izrečena mu je smrtna presuda i 1962. je obešen.

1917. – Sile Antante sprovele su u Prvom svetskom ratu pomorsku blokadu Grčke i tako pokrenule proces političkih borbi koje su tu zemlju dovele u njihov ratni savez, zbog čega je pronemački orijentisan kralj Konstantin I 1917. abdicirao u korist sina Aleksandra.

1920. – SAD su odbile da potpišu Versajski ugovor posle Prvog svetskog rata i priključe se Društvu naroda, zbog bojazni od uvlačenja u rat u slučaju napada na neku članicu Društva.

1930. – Umro je engleski državnik Artur Džejms Balfur, premijer Velike Britanije od 1902. do 1906. Kao državni sekretar za Irsku od 1887. do 1892. stekao je nadimak „Krvavi Balfur“, zbog načina na koji je gušio irski pokret za nezavisnost, a kao šef diplomatije objavio je 1917. plan (Balfurova deklaracija) o stvaranju nacionalne države Jevreja u Palestini. Prvi strani šef države koji je podžao Balfurovu deklaraciju bio je kralj Srbije Petar I Karađorđević.

1933. – Rođen je američki pisac Filip Rot, duhovit i provokativni slikar običaja i psihologije druge generacije američkih Jevreja kao i njihovih odnosa sa drugim zajednicama. Dela: romani „Grudi“, „Naša banda“, „Prepuštanje“, „Portnojeva boljka“, „Veliki američki roman“, „Profesor želje“, „Kad je bila dobra“, „Moj život muškarca“, „Oslobođeni Cukerman“, zbirka priča „Zbogom Kolumbus“, eseji „Čitajući sebe i druge“.

1945. – Vlada Velike Britanije je priznala vladu Demokratske Federativne Jugoslavije s Josipom Brozom na čelu.

1950. – Umro je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu.

1970. – Prvi put od postanka Zapadne i Istočne Nemačke, u Erfurtu su se susreli šefovi vlada tih zemalja Vili Brant i Vili Štof.

1971. – Najmanje 160 ljudi poginulo je prilikom iznenadnog klizanja zemlje severno od brazilskog grada Sao Paolo.

1977. – U predsedničkoj rezidenciji u Brazavilu (bivši Francuski Kongo) ubijen je predsednik Konga Marijen Nguabi, za šta je optužen i potom pogubljen bivši šef države Alfons Masamba Deba. Vlast je preuzela vojna hunta, a za predsednika je u aprilu 1977. proglašen pukovnik Joakim Jombi Opango.

1978. – U nastojanju da spreči upade arapskih terorista, izraelska armija je okupirala veći deo juga Libana.

1993. – U Narodnoj biblioteci Srbije osnovana je „Zadužbina Desanke Maksimović“, nekoliko sedmica posle smrti srpske književnice, s ciljem da pomaže objavljivanje i prevođenje na strane jezike njenih dela i da podstiče pesničko stvaralaštvo.

1994. – U eksploziji bombe podmetnute u podzemnu železnicu u glavnom gradu Azerbejždana Bakuu poginulo je 12 ljudi.

1994. – Trupe vlade u Pnom Penu zauzele su grad Pailin na istoku Kambodže, glavno uporište maoističkog gerilskog pokreta „Crveni Kmeri“.

1996. – Sarajevsko naselje Grbavica predato je muslimansko hrvatskoj federaciji, na osnovu Dejtonskog sporazuma. I Grbavicu su, kao prethodno ostale delove grada, napustili gotovo svi Srbi.

1996. – U glavnom gradu Filipina Manili u požaru u jednoj diskoteci poginulo je najmanje 150 ljudi.

1997. – Umro je američki slikar holandskog porekla Vilhelm de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina 20. veka preobrazio slikarstvo u SAD. Njegove slike snažan su protest protiv ledenog, bezličnog sveta otuđene tehničke civilizacije.

1999. – U eksploziji bombe koju su islamski čečenski teroristi aktivirali na pijaci u južnom ruskom gradu Vladikavkaz, poginulo je više od 50 ljudi.

1999. – Posle garancija saudijskog kralja Fahda i južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele o poštenom suđenju, Libija se saglasila da škotskom pravosuđu do 6. aprila 1999. preda dvojicu Libijaca osumnjičenih da su u decembru 1988. izazvali eksploziju američkog putničkog aviona „Boing 747“ iznad Lokerbija, u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi.

2001. – Izbore za gradonačelnika Pariza dobio je socijalista Bertran Delanoe, čime je levica preuzela vlast u glavnom gradu Francuske prvi put za 130 godina, od vremena Pariske komune.

2002. – Komonvelt je odlučio da na godinu dana suspenduje Zimbabve iz članstva jer je jedan broj članica smatrao da predsednički izbori u toj zemlji nisu bili slobodni i demokratski.

2006. – Umro je američki modni kreator Oleg Kasini. Oblačio je Džeki Kenedi i mnoge zvezde Holivuda. Rođen je 1913. godine u Parizu, od majke italijanske grofice i oca ruskog grofa i diplomate. Odrastao je u Italiji, gde je otvorio svoj prvi modni salon, da bi potom, 1936. emigriratrao u SAD i iste godine počeo je da dizajnira kostime za filmske studije. Oblačio je mnoge poznate zvezde poput Natali Vud, Grejs Keli, Merlin Monro i Džin Tirni koja će 1941. postati njegova supruga. Godine 1960. Kasini je postao zvanični modni kreator tadašnje prve dame Amerike Žakline Kenedi koja je zahvaljujući njegovim kreacijama postala jedna od najelegantnijih žena u Vašingtonu.

2007. – U eksploziji u rudniku „Uljanovskaja“ u Kemerovskoj oblasti u Rusiji, poginula su 102 rudara od 203 osobe koliko se nalazilo u rudniku u trenutku eksplozije. Rudnik uglja „Uljanovskaja“ jedan je od najmodernijih u kuzbaškom regionu.

2008. – Umro je britanski pisac Ser Artur Klark, autor niza dela iz oblasti naučne fantastike. Završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji, otuda je Međunarodna astronomska unija nazvala geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom. Dela: „Odiseja u svemiru 2001“, „S druge strane strane neba“, „Pad mesečeve prašine“, „2010: Druga odiseja“, „2061: Treća odiseja“, „Susret sa meduzom“, zbirke pripovedaka „Sastanak sa Ramom“ i „Pesme daleke zemlje“.

2008. – Srpski plivač Milorad Čavić osvojio je zlatnu medalju na prvenstvu Evrope u disciplini 50 metara leptir pošto je u finalnoj trci trijumfovao rezultatom 23,11 sekundi, oborivši evropski rekord. Evropska plivačka federacija, dva dana docnije, zabranila je Čaviću da se takmiči do kraja prvenstva u Ajndhovenu, pošto je tokom dodele medalja nosio majicu s natpisom „Kosovo je Srbija“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 18, 03, 2012.