Srpska pravoslavna crkva i država Srbija danas slave praznik Sretenje, koji je i Dan državnosti i Dan Vojske Srbije.

 

Predsednik Srbije Boris Tadić, tim povodom, dodelio je danas medalje za hrabrost „Miloš Obilić“ pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Srbije, i građanima koji su se istakli hrabrim i plemenitim postupcima.

Poštovati nesebičnost, solidarnost i ličnu hrabrost

Tadić je tom prilikom istakao da su nesebičnost i solidarnost vrednosti koje se moraju negovati, i da pojedinci koji su ističu tim osobinama daju suštinski doprinos državnosti Srbije.

„Moramo da uputimo poruku svima u Srbiji da nesebičnost, solidarnost i lična hrabrost jesu visoko poštovane vrednosti, da svi te vrednosti moraju da poštuju, a iznad svih – institucije Srbije“, rekao je Tadić.

Povodom Sretenja, izaslanik predsednika Republike Borisa Tadića, ministar odbrane Dragan Šutanovac, položio je danas venac na grob Neznanog junaka na Avali i upisao se u spomen knjigu.

„Slava svim znanim i neznanim junacima koji su dali svoje živote za odbranu najveće vrednosti – slobode, za prosperitetnu, demokratsku i slobodnu Srbiju. Živela Srbija“, upisao je ministar Šutanovac u spomen knjigu.

U pratnji ministra Šutanovca bili su zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general major Milan Bjelica i general potpukovnik Mladen Ćirković.

U ime Vojske Srbije venac su položili načelnik Generalštaba general Miloje Miletić, komandant Vazduhoplovstva i PVO brigadni general Ranko Živak i komandant Kopnene vojske general potpukovnik Ljubiša Diković.

Premijer odao počast srpskim ustanicima

Premijer Srbije Mirko Cvetković položio je danas lovorov venac na grob vožda Karađorđa na Oplencu u Topoli i odao poštu junacima Prvog srpskog ustanka.

Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Karađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat ka Sretenjski ustav, a Republika Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti i Dan vojske. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.

Sretenje se kao Dan Vojske Srbije obeležava od 2007. godine, po odluci koju je krajem 2006. potpisao predsednik Republike Boris Tadić.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje, uspomenu na prvi susret Boga i čoveka – dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.

 

Izložba srpskih zastava

Zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić danas će, povodom Dana državnosti, svečano otvoriti u Nišu reprezentativnu izložbu „Srpske zastave iz perioda Prvog svetskog rata“, saopštila je Vlada Srbije. Tom prilikom biće izložene kopije 51 pukovske zastave i jedna originalna, pod kojima je Srpska vojska izvojevala slobodu u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Izložba „Srpske vladarske insignije“ Povodom Sretenja, ministar kulture Nebojša Bradić će danas, u svojstvu izaslanika Vlade Republike Srbije, otvoriti izložbu „Srpske vladarske insignije“ u Narodnom muzeju u Valjevu, najavilo je Ministarstvo kulture. Reprezentativna izložba predstaviće eksponate od izuzetnog značaja za državu – insignije kralja Petra Prvog. Vladarske insignije čine kruna, plašt, skiptar, orb i kopča za plašt. Izrađene su za čin krunisanja kralja Petra I. Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije Novosađani će, pak, biti u prilici da do 22. februara u galeriji Matice srpske vide izložbu „Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije“, koju će otvoriti ministar odbrane Dragan Šutanovac. Publika će na izložbi moći da vidi oko 100 eksponata, među kojima i nekoliko jedinstvenih odlikovanja, kao i onih koji nikad nisu izlagani, velike materijalne, istorijske i državne vrednosti. To su odlikovanja od sredine 19. veka do kraja Prvog svetskog rata, od prvoustanovljene Medalje za privrženost, kojom je knez Miloš Obrenović odlikovao svoje pristalice, do onih kojima je kralj Petar I Karađorđević nagradio zaslužne učesnike oslobodilačkih ratova.

Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana po Božiću, prazniku Rođenja Isusa Hrista.

Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo i njegovo značenje ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Prema kanonu SPC, svrstan je u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke, a ne za žene.

Sretenje Gospodnje je jedan od najsvečanijih događa i na liturgiji, u jednoj od najlepših pravoslavnih molitvi, izgovaraju se reči pravednog Bogonosca koje izgovara sa Bogomladencem u naručju – „Otpusti sad raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje. . . „

Ovaj događaj iz života crkve opisan je u četvorojevanđeljima gde se među svedocima pominje i Ana kći Fanuilova, koja je prisustvovala Sretenju Gospodnjem, i potom objavila stanovnicima Jerusalima da je „konačno stigao onaj koji je odavno najavljivan i očekivan“.

Predanje dalje kaže da su fariseji obavestili cara Iroda o događaju u jerusalimskom hramu. Uveren da je to novi car koga su najavili proroci sa Istoka, Irod je naredio da ubiju Isusa.

Međutim, prema uputstvu Anđela Božjeg, božanska porodica je već bila na putu za Misir.

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana, kada je epidemija kuge odnosila i do 5.000 života dnevno, a zemljotres u Antiohiji ostavio za sobom veliku pustoš.

Slava Sretenja veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.

U našem narodu postoji i verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 15, 02, 2011.