Danas su dva praznika, Dan zaljubljenih ili Sveti Valentin, koji svoje korene vuče iz katoličke vere i Sveti Trifun, koji je srpski pravoslavni praznik i slava.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna, Trifundan slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.
Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja našli su mesto u „Ohridskom prologu“ vladike Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je „u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija“.
Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Sveštenomučenik Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.
Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u „Prologu“.
SPC dan Svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih.
Iz kalendara Katoličke crkve 14. februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu, želje za smanjenje broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica.
Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, meandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.
Izvor: RTV/Tanjug
Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, roditelji su mu bili siromašni. I još od samog detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je imao dar da isceljuje bolesne, i da izgoni zle duhove. U to vreme vladara Rimskog carstva bio je car Gordijan III, čija je ćerka Gordijana naprasno poludela. Svi lekari u carstvu nisu mogli da je izleče. Tada zli duh iz devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati, osim, ugodnika Božjeg, Trifuna.
Car naredi da se na dvor dovedu svi ljudi iz carstva koji su se zvali Trifun. Pravog Trifuna su doveli u Rim gde je iscelio carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku razdeli siromasima. U svom selu produži ovaj sveti mladić da čuva guske i moli se Bogu. Kada se zacari hristoborni Dekije Trajan, u velikim progonima koje tada naredi car i sveti Trifun bi mučen za Hrista. No, on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“ Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga posekoše mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.
U pravoslavnoj crkvi praznuje se 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.
Izvor: spc.rs
Autor: Redakcija
Datum: 14, 02, 2011.