Na današnji dan 1831.godine rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije.

Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je u razdoblju od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: „Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872“, „Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878“.

Danas je ponedeljak, 13. februar 2012. Do kraja godine ima 322 dana.

1571. – Umro je italijanski vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini. Njegova autobiografija „Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom“, na srpski prevedena pod naslovom „Moj život“, značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela „Traktat o zlatarstvu“ i „Traktat o vajarstvu“. Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput „Perseja sa glavom meduze“, „Kozima Medičija“, „Nimfe iz Fontenbloa“.

1633. – Rimokatolička inkvizicija uhapsila je u Rimu italijanskog astronoma Galilea Galileja zato što je dokazivao prednost kopernikanskog heliocentričnog sistema nad ptolomejskim geocentričnim sistemom. Sud inkvizicije ga je, pod pretnjom smrću, potom prisilio da to učenje proglasi zabludom.

1668. – Španija je i formalno priznala nezavisnost Portugala. Između 1580. i 1640. Portugal se nalazio pod vlašću španske krune.

1754. – Rođen je francuski sveštenik i diplomata Šarl Moris de Taljeran Perigor, vešt i beskrupulozan političar. Kao predstavnik trećeg staleža i predsednik Ustavotvorne skupštine koja je zasedala od 1789. do 1791. izdejstvovao je da skupština sekularizuje crkvena imanja i pretvori ih u nacionalna dobra. Tokom Francuske revolucije postajao je sve umereniji i emigrirao je posle proglašenja republike 1792. Vratio se 1796. i u vreme Direktorijuma i vladavine cara Napoleona I bio je šef diplomatije. Predviđajući Napoleonov slom izdao ga je i stupio u kontakt sa ruskim carem Aleksandrom I i austrijskim kancelarom Klemensom Meternihom. U prvom periodu Restauracije bio je 1814. i 1815. predsednik vlade, a u vreme Julske monarhije ambasador u Londonu od 1830. do 1834.

1768. – Rođen je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov, koji je u basnama sledio grčkog pisca Ezopa, ali se inspirisao i ruskim folklorom. Pored basni, pisao je satirična „pisma“ i komedije. Pisao je izvornim narodnim jezikom, a mnoga njegova „naravoučenija“ su prerasla u poslovice. Znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: zbirke basni, komedije „Modna trgovina“, „Lekcija kćerima“, „Književnik u predsoblju“, komične opere „Histerična porodica“, „Kafana“.

1787. – Umro je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik, univerzitetski profesor. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije pored Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte. Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: „Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium“, „Opera partientia ad opticam et astronomiam“, „Elementorum universae matheseos“, „O morskoj plimi“, „O zakonu sila u prirodi“, „O svetlu“, „Teorija konusnih preseka“, „Elementi matematike“.

1793. – Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinija (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1873. – Rođen je ruski pevač Fjodor Ivanovič Šaljapin, jedan od najvećih basova u istoriji opere, ogromne glasovne izražajnosti i izuzetne glumačke sugestivnosti. U operi je prvi primenio principe Konstantina Stanislavskog i upoznao publiku na Zapadu sa delima ruskih kompozitora, posebno Modesta Musorgskog. Kreacijama poput Borisa Godunova, Mefista, Ivana Groznog i Don Kihota u istoimenim operama, postao je uzor drugim umetnicima.

1883. – Umro je nemački kompozitor Vilhelm Rihard Vagner, tvorac nemačke muzičke drame, uz Đuzepea Verdija najznačajniji romantičarski operski kompozitor 19. veka. Pisao je i tekst i muziku za muzičke drame, pretežno iz nemačke mitologije. Komponovao je u skladu sa sopstvenim simboličkim i filozofskim nazorima i učenjima nemačkih filozofa Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, stvorivši „jedinstveno umetničko delo“ (Gesamtkunstwerk), u kojem su sjedinjeni tekst, muzika, igra, slika i inscenacija. Umesto široko raspevanih arija, upotrebljavao je dramatični ariozo, a orkestar je postao osnovni činilac u tumačenju događaja. Dela: muzičke drame „Parsifal“, „Tanhojzer“, „Holanđanin lutalica“, „Rienci“, „Tristan i Izolda“, „Loengrin“, „Nirnberški majstori pevači“, „Nibelunški prsten“, koji se sastoji od četiri drame – „Rajnsko zlato“, „Valkira“, „Zigfrid“, „Sumrak bogova“, muzičko-filozofske studije „Umetničko delo budućnosti“, „Umetnost i revolucija“, „Opera i drama“.

1903. – Rođen je belgijsko francuski pisac Žorž Simenon, autor 84 kriminalistička romana čija je glavna ličnost imaginarni inspektor Megre. Simenon je jedan od najtiražnijih autora kriminalističkog žanra uopšte. Dela: romani „Lađar“, „Noć na raskršću“, „Mali doktor“, „Megre postavlja zamku“.

1938. – Umro je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame. Krasio ga veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima. Dela: pesme „Lirski krugovi“, pripovetke „Iz tamnog vilajeta“, libreto „Međuluško blago“, drame „Kod večne slavine“, „Nedozvani“, „Gazda-Mladenova kći“.

1945. – Sovjetska Crvena armija oslobodila je u Drugom svetskom ratu Budimpeštu, nakon 50 dana opsade tog grada.

1945. – Američki i britanski avioni bombardovali su, u Drugom svetskom ratu, punih 14 časova nemački grad Drezden, vojno beznačajan cilj, usmrtivši najmanje 35.000 ljudi, uglavnom civila.

1952. – Umro je srpski pisac Jovan Popović, pripadnik grupe pisaca koja je između dva svetska rata negovala socijalnu literaturu. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. je osuđen zbog komunističke propagande. Nakon oslobođenja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu pokrenuo je i jedno vreme uređivao „Književne novine“. Dela: zbirke pesama „Hadžija večnosti“, „Lasta u mitraljeskom gnezdu“, „Ples nad prazninom“, proza „Lica u prolazu“, „Istinite legende“, „Reda mora da bude“, „Sremska hronika“, studije i eseji „Đura Jakšić i njegovo doba“, „Sterija i počeci srpske drame“, „Svetozar Marković“.

1958. – Umro je francuski slikar Žorž Anri Ruo, ekspresionist. Glavne teme njegovih slika su arlekini, ljudske maske i religiozni motivi. Njegova dela podsećaju na srednjovekovne vitraže, a i sam je neretko radio na staklu.

1961. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučio je da u Kongo uputi mirovne snage svetske organizacije kako bi sprečio građanski rat u toj afričkoj zemlji.

1974. – Umro je srpski slikar Petar Lubarda, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od naših najznačajnijih slikara u 20. veku. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Slikao je predele, mrtvu prirodu, portrete, a u poslednjem stvaralačkom periodu oprobao se u apstraktnom slikarstvu, zadržavajući osobeni stil i prepoznatljiv snažan kolorit.

1974. – Ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, proteran je iz zemlje i oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo.

1975. – Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili „federalnu državu“, dodatno pogoršavši napetu situaciju na tom mediteranskom ostrvu. Formirana je i tzv. Turska ustavotvorna skupština, za čijeg je prvog predsednika izabran vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1976. – Umrla je američka operska pevačica francuskog porekla Lili Pons, jedan od najvećih soprana 20. veka. Nastupala je na scenama širom sveta, sa posebnim uspehom u njujorškoj Metropoliten operi, a snimila je i više filmovanih opera.

1983. – U italijanskom gradu Torino, u požaru u jednom bioskopu, poginule su 64 osobe.

1984. – Šef Komunističke partije Sovjetskog Saveza i šef sovjetske države postao je Konstantin Černjenko, naslednik preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenka, koji se na čelu sovjetske države nalazio manje od godinu dana, izabran je Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider sovjetske države.

1990. – Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska, SAD i dve nemačke države objavili su plan o ujedinjenju Nemačke.

1991. – Američki bombarderi razorili su sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni cilj u kojem su civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima mnoštvo dece i žena.

2002. – Škotski parlament zabranio je lov na lisice, čime je Škotska postala deo Ujedinjenog Kraljevstva u kojem je zabranjen taj tradicionalni omiljeni „sport“ britanske aristrokratije.

2004. – Bivši predsednik Čečenije Zelimkan Jandarbajev umro je od povreda zadobijenih u eksploziji njegovog automobila u katarskoj prestonici Doha, gde je živeo u izbeglištvu više od tri godine.

2007. – Postignut je sporazum o nuklearnom razoružanju Severne Koreje. Šest država (Južna Koreja, Kina, Rusija, SAD, Japan i Severna Koreja) postiglo je dogovor u Pekingu o okončanju severnokorejskog nuklearnog programa, pošto je Pjongjang pristao da zatvori svoja ključna nuklearna postrojenja u roku od dva meseca, u zamenu za konkretnu pomoć, najviše u energentima.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 12, 02, 2012.