Na današnji dan 1901. umro je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke.

 

Svetozar Miletić je rođen u Mošorinu, Šajkaška, 22. februara 1826. godine, kao najstariji od sedmoro dece, u siromašnoj porodici. Otac Sima, čizmar, poreklo vodi od Milete Zavišića iz Kostajnice, a majka Teodosija, rođena Rajić, potiče iz Bavaništa. Na krštenju je dobio ime Avram, ali je ono odmah promenjeno u Svetozar. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Dana 20. marta 1861. godine postaje gradonačelnik Novog Sada, najmlađi u istoriji grada. Prvi saradnici u Magistratu bili su mu Jovan Jovanović Zmaj i Jaša Ignjatović. Kao gradonačelnik, Miletić proglašava srpski jezik zvaničnim, ukida nemačku realku, a zalaže se za podizanje zdanja Gradske kuće u srpskom delu Novog Sada. Iako je imao apsolutnu podršku Magistrata, ugarska vlada ga suspenduje sa ovog mesta. Iste godine priređuje proslavu 100. godišnjice Save Tekelije, sa izrazito antiaustrijskim karakterom. Te godine on je i predsednik Srpske čitaonice, kada se pod njenim okriljem osniva Srpsko narodno pozorište. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je „Spasova noć“, a najpoznatija „Već se srpska zastava svuda vije javno“. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu „Slavjanka“, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista „Zastava“, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Danas je subota, 4. februar, 35. dan 2012. Do kraja godine ima 331 dan.

211. – Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks, osnivač dinastije Severa. Ograničio je vlast Senata, umesto kojeg je „Carski savet“ počeo da izdaje zakone. Oslanjao se isključivo na armiju i započeo je niz takozvanih vojničkih careva, pošto je posle njegove smrti, vojska počela samovoljno da postavlja, zbacuje i uklanja careve, sve do stupanja na presto Dioklecijana 285.

1746. – Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796. pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je otišao u izbeglištvo i 1817. je umro u Švajcarskoj.

1783. – Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789. – Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od 1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za šefa države.

1872. – Rođen je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim nacionalnim junakom, ali i Bugari.

1881. – Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika vlade, a potom – posle smrti komunističkog diktatora Josifa Staljina – do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1889. – Rođen je srpski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu „Magnum crimen“, objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“. Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: „Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva“, „Latinska paleografija“, „Vatikan i Jugoslavija“, „Scriptura Beneventana“, „Evangeliarium Spalatense“, „Masarik i Jugosloveni“, „Iz rimske književnosti“, „Sveslovenska misao“, „Dva antipoda“, „Franjo Rački“, „Valtazar Bogišić i Franjo Rački“, „Nikola Vulić, naučnik i čovek“.

1890. – Rođen je Dragoslav Stojanović, srpski slikar, karikaturista i novinar. Bio je saradnik lista „Ošišani jež“, autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu „Vreme“ i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Godine 1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedićeve vlade „Novo vreme“. Streljan je 1945. zbog plakata „Majko Srbijo, pomozi“ koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja „na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom“. Okružni sud u Beogradu 2007. doneo je Odluku o njegovoj rehabilitaciji.

1897. – Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.

1899. – Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme Špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898. što su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su stekli nezavisnost tek 1946.

1900. – Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan „pesnik Pariza“. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Dan se rađa“, „Ljubavnici iz Verone“, „Deca raja“, „Vrata noći“. Dela: zbirke pesama „Reči“, „Veliki prolećni bal“, „Kiša i lepo vreme“.

1902. – Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom „Duh Sent Luisa“ u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara, ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1904. – Japanska ratna mornarica blokirala je rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u Rusko-japanski rat, koji je četiri dana kasnije započeo Japan bez objave rata.

1927. – Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv ujedinjenja Srba.

1930. – Rođen je srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji „Savez demokratske omladine Jugoslavije“ posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani „Vreme čuda“, „Hodočašće Arsenija Njegovana“, „Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana“, „Kako upokojiti vampira“, „Zlatno runo“, „Atlantida“, „Novi Jerusalim“, „Argonauti“, „Pisma iz tuđine“, „Godine koje su pojeli skakavci“, „Besnilo“, drame „Kako zabaviti gospodina Martina“, „Na ludom belom kamenu“, scenario za film „Dan četrnaesti“.

1938. – Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je Joahima fon Ribentropa.

1940. – Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u Sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

1945. – Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u dvorcu Livadija, u Jalti na Krimu, osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog svetskog rata. Postignuta je saglasnost o formiranju Ujedinjenih nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud. Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na osnovu sporazuma Josipa Broza Tita lidera Partizanskog pokreta otpora i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana Šubašića.

1946. – Predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, pod okupacijom, general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji, izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. Prema nezvaničnoj verziji, on je bačen kroz prozor istražnog zatvora.U međuratnom periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je Trećom grupom armija. Njegova uloga se različito tumači u istoriografiji, od teze, koju je prvi put upotrebila propaganda Komunističke partije Jugoslavije, da je bio izdajnik u službi okupatora, do teze da je u pitanju tragična figura – čovek koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda. Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih ustaških zločina u „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“, kao i sa drugih okupiranih teritorija, ukupno više stotina hiljada ljudi (oko 500.000 odraslih i 86.000 dece). Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje je vodila Srbija 1912.-1918. i iz njih je izašao kao veoma ugledan. Dela: „Srpska vojska i solunska ofanziva“, „Srpska vojska na albanskoj golgoti“, „Kralj Aleksandar I ujedinitelj“.

1948. – Cejlon (sadašnja Šri Lanka) dobio je samoupravu u okviru Britanskog komonvelta.

1961. – U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu protiv portugalskih kolonijalnih vlasti. Režim u Lisabonu odgovorio je oštrom represijom. Angola je bila portugalski posed od 1483. a stekla je nezavisnost 1975.

1966. – Prilikom pada japanskog putničkog aviona tipa „Boing 727“ u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972. – Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974. – Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976. – U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po ostalo je bez krova nad glavom.

1976. – Glavni grad Mozambika (bivša Portugalska Istočna Afrika) Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

1978. – Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog predsednika Šri Lanke.

1980. – Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se apstrakciji.

1989. – U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20. veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodrigez, blizak Stresnerov saradnik.

1989. – Ruski istoričar Roj Medvedev obelodanio je procenu da je pod Staljinovom vlašću u Sovjetskom Savezu uhapšeno, ubijeno ili na drugi način izloženo represiji 40 miliona ljudi.

1990. – U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 ljudi.

1992. – Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

1997. – U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa „CH-53 sikorski“ poginula su 73 vojnika.

1998. – U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2003. – Poslanici Veća republika i Veća građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ prerasla u znatno labaviju Državnu zajednicu – koja se pokazala kao kratkotrajna.

2003. – Umro je Stefan Boca, episkop Srpske pravoslavne crkve, profesor bogoslovlja i crkveni pisac. Bio je profesor Bogoslovije Svetog Save u manastiru Rakovica, a potom nastavlja studije na Koledžu Svetog Avgustina u Kenterberiju, gde ga je zatekao izbor za episkopa dalmatinskog. Podigao je i obnovio desetine hramova srpske crkve, otvorio bogosloviju u manastiru Krka, napisao, objavio, odnosno preveo i publikovao niz važnih dela, poput „Katihizisa Istočne Pravoslavne Crkve“, „Pravoslavna Dalmacija“ N. Milaša, „Manastir Krupa 1317-1967“, „Dalmatinski episkop Simeon Končarević i njegovo doba“, „Dalmatinska Lazarica i pravoslavni Kosovljani“, „Osam vekova Studenice“. Jedan je od najzaslužnijih za podizanje nove zgrade Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Bio je aktivan i cenjen u svetskim ekumenskim krugovima.

2005. – Italijanska novinarka Đulijana Zgrena, dopisnica italijanskih dnevnih novina „Il Manifesto“, oteta je u centru Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do aerodroma, na auto u kojem se nalazila pucala američka patrola. Zgrena je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari je, štiteći je, poginuo.

2005. – Julija Timošenko, jedan od lidera „narandžaste revolucije“ postala je prva žena predsednik vlade Ukrajine.

2006. – Umrla je Beti Fridan, koja je svojom knjigom „Ženska mistika“ postavila temelje modernog feminističkog pokreta. Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj rođendan, u 85. godini.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 03, 02, 2012.