Na današnji dan 1797. godine rođen je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine.

Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama „Lepa mlinarica“, „Zimsko putovanje“, „Labudova pesma“, scenska muzika za „Rozamundu“, simfonije „Sedma u c-molu“, „Osma u H-molu“ (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije „Muzički trenuci“, „Impromptija“, opera „Alfonso i Estrela“, operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

Danas je utorak, 31. januar, 31. dan 2012. Do kraja godine ima 335 dana.

1747. – Prva klinika u svetu za lečenje veneričnih bolesti otvorena je u londonskoj bolnici „Lok“.

1808. – I formalno je prestala da postoji Dubrovačka Republika. Gotovo dve godine grad je bio pod okupacijom od strane Francuza (maršal Marmon, tada general). Posle sloma Napoleona i Bečkog kongresa 1815. grad je pripojen Austriji. Godine 1918. oslobodili su ga Srbi i pripojen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada je 1991. uništena Jugoslavija on je ostao u Hrvatskoj.

1870. – Umro je srpski dobrotvor Nikola Čupić, osnivač književnog fonda „Čupićeva zadužbina“, kojem je zaveštao kuću u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Rođen je 1834. u Šapcu u porodici Kurtović, ali je uzeo devojačko prezime majke, ćerke Stojana Čupića, u narodnim pesmama poznatog kao Zmaj od Noćaja. Sredstvima njegovog fonda pokrenut je jedan od najboljih srpskih časopisa iz oblasti humanističkih nauka – „Godišnjica Nikole Čupića“. Ta publikacija uživala je veliki ugled, zbog retko kvalitetne sadržine, sve do poslednjeg broja 1941. godine.

1882. – Rođena je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća baletska umetnica klasičnog stila početkom 20. veka. Karijeru je počela u Petrogradu, gde je igrala s Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu s kojom je sa ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajući publiku igrom u baletima „Labudova smrt“, „Leptiri“, „Šopenijana“, „Labudovo jezero“, „Žizela“, „Rajmonda“.

1917. – Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila „totalni rat na moru“, u nameri da podmorničkim ratom prinudi Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje brodova bez opomene nagnalo je do tada neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.

1918. – U Rusiji (tada pod vlašću Boljševika) je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena po Julijanskom kalendaru. Sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru, koji je od tada postao službeni.

1923. – Rođen je Norman Majler američki književnik, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i autor bestselera „Goli i mrtvi“. Iako je po obrazovanju bio avioinženjer, Majler se posvetio pisanju i međunarodnu slavu stekao je u 25. godini romanom „Goli i mrtvi“ koji se smatra jednom od najboljih knjiga o Drugom svetskom ratu. Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman „Armije noći“ o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za glasnogovornika Vudstok generacije. Majler je doživljavan kao čovek žestoke naravi, sklon alkoholu i incidentima.

1928. – Rođen je Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB. Diplomirao je na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954. Najčešće je kao materijale koristio bronzu, gvožđe i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.

1929. – Jedan od vođa Oktobarske revolucije i utemeljivača Sovjetskog Saveza Lav Trocki proteran prema nalogu Staljina, napustio je tlo Sovjetskog Saveza.

1930. – Otvorena je Londonska pomorska konferencija Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana, u uzaludnom pokušaju zaustavljanja trke u naoružanju i sprečavanja rata.

1943. – Fridrih fon Paulus, nemački generalfeldmaršal, potpisao je kapitulaciju svojih jedinica. Bio je to kraj Staljingradske bitke, a poslednji ostaci nemačkih trupa predali su se 2.2. Slom kod Staljingrada – Nemaca i njihovih saveznika Italijana, Mađara, Rumuna i Hrvata (ustaška 369. pukovnija, tzv. „Hrvatska legija“ pod komandom Marka Mesića) označio je početak kraja Trećeg rajha. Sredinom novembra 1942. sovjetska armija prešla je u ofanzivu i okružila nemačke snage, zarobivši 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava Četvrte i Šeste nemačke oklopne armije (Paulusova grupacija), uključujući komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nemačkih, italijanskih, mađarskih, rumunskih i hrvatskih vojnika.

1946. – Skupština FNRJ izglasala je prvi Ustav u kojem je usvojen princip federalnog ustrojstva Jugoslavije.

1950. – Predsednik SAD Hari Truman saopštio je da je naredio proizvodnju hidrogenske bombe.

1956. – Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani „Kad smo bili vrlo mladi“, „Vini Pu“, „Kuća na Puovom uglu“, „Sad nas je šestoro“.

1958. – Lansiran je prvi američki veštački satelit „Eksplorer I“.

1962. – Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, iz Organizacije američkih država isključena je Kuba i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom.

1962. – Umro je karikaturista Petar „Pjer“ Križanić, jedan od rodonačelnika srpske karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača „Ošišanog ježa“. Rođen u Glini, na Baniji, došao je u Beograd 1922. i zaposlio se u „Novom listu“, a 1923. prešao je u „Politiku“.

1964. – Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica „Luna 9“, koja se tri dana potom meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Meseca.

1971. – Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.

1974. – Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju „Semjuel Goldvin Prodakšns“, koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju „Metro-Goldvin-Majer“, ali je potom ponovo postao samostalni producent. Filmovi: „Stela Dalas“, „Tamni anđeo“, „Ćorsokak“, „Zapadnjak“, „Male lisice“, „Najbolje godine našeg života“, „Tajni život Voltera Mitija“, „Momci i devojke“, „Porgi i Bes“.

1994. – U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene pored centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a brojne ranili.

1994. – Alžirski ministar odbrane Liamin Zerual preuzeo je dužnost šefa države.

1996. – Tamilski terorista-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu, usmrtivši oko 90 i ranivši više od 1.400 ljudi.

1996. – U eksploziji koja je uništila stambenu zgradu u centralnoj kineskoj provinciji Hunan poginulo je 122 ljudi.

2000. – Avion tipa MD-83 američke kompanije „Aljaska erlajnz“ srušio se u Tihi okean u blizini obala južne Kalifornije, što nije preživeo niko od 88 putnika i članova posade.

2000. – Harold Špilman, porodični lekar iz severozapadne Engleske, osuđen je za ubistvo smrtonosnom injekcijom 15 svojih mahom starijih pacijenata. Najgori britanski serijski ubica, za kojeg se pretpostavlja da je ubio više od 200 pacijenata, obesio se u zatvorskoj ćeliji u januaru 2004.

2001. – Bivši libijski tajni agent Abdel Beset el Migrahi osuđen je na doživotnu robiju zbog podmetanja bombe u avion „Pan Amerikena“ koji je 1988. eksplodirao iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi u letilici i na tlu. Njegovog zemljaka El Amina Kalifu Fahimu sud je oslobodio krivice.

2002. – Rimokatolička crkva u Irskoj pristala je da plati 128 miliona evra obeštećenja ljudima koji su bili žrtve zloupotreba seksualne prirode dok su boravili u dečjim domovima pod upravom rimokatoličke crkve.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 30, 01, 2012.