Carsku Baru znam odavno – još kad je bila samo jedna od niza bara kakvih po Vojvodini ima podosta. Dolazio sam na nju sa ekipom Instituta za biologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (gde mi je radio najbolji drugar, odavno pokojni od neke zaraze koju ptice prenose, a tada asistent) početkom 70-tih. Proučavali su ptičji svet a ja sam puškom pomagao da se te ptice izbliže prouče, premere, da se vidi koje su starosti, šta su pojele, kakvi ih paraziti naseljavaju i td. Nije to tada bila turistička destinacija. Možda mogu reći da sam i ja nekim sićušnim delićem doprineo da se naučno utvrdi ornitološka vrednost Bare i da se ona zaštiti.

Ovako naučno obradjena i zakonom zaštićena, postala je interesantna za nestručnu javnost, pa je stigla i do prirodnih znamenitosti Vojvodine upisanih i u turističke mape.

Moje slike su iz turističkog obilaska pre šest godina. Tada sam imao mali džepni digitalni aparat i memorijsku karticu smešnog kapaciteta spram kartica koje se sada koriste, što se i po slikama vidi. Nisam još stigao da tamo i unuke odvedem, a taman su sada stigli do uzrasta u kome će im to biti zanimljivo i poučno. Možda tada napravim kvalitetnije slike. 

Kao što se vidi, ovo je slikano 2004. Ako je nešto u medjuvremenu značajno promenjeno – izvestite.

Na mestu gde su Bara i Stari Begej najbliži napravljen je vidikovac sa koga se može baciti pogled na vodu Carske Bare i selo Belo Blato, s druge strane Bare.

Brodić plovi sporo da ne remeti tišinu i talasima ne uznemirava mnoštvo pripadnika živog sveta. Barske ptice i kornjače ne osećaju se ugrožene prolaskom brodića i možete ih gledati i izbliza.

Na prostoru odakle polazi brod je napravljeno više nastrešnica pokrivenih trskom da se izletnici sklone od sunca. 

Turisti koji su stigli grupno naručili su 'kotlić' koji se krčkao dok su oni otišli na obilazak.

Ako obiđete drumom Carsku Baru stižete do sela Belo Blato. Selo je poznato građevinarima po proizvodima od trske. Gusta i visoka trska koja je ptičjem svetu pružila tako dobru zaštitu doprinosi egzistenciji ovog sela (iz koga se dalje nigde ne može). Iako je Belo Blato samo 12-13 km. od Zrenjanina, još sredinom 70-tih nije imalo stuju.

Negde sam bio naišao na popis vetrenjača u Vovjodini. Ova u Belom Blatu nije bila na njemu, a nalazi se u krugu (sada privatne) fabrike za izradu proizvoda od trske.

Inače, u blizini mesta odakle se kreće u obilaske je hotel Sibila (ime nosi po supruzi vlasnika kaštela u Ečki) pa se tamo može ručati, a i u samom Kaštelu u Ečki (koliko sam nedavno vido spolja, sada je to prilično skupo mesto).

I usput, onako.
Franc Ferdinand bio je pravi zaljubljenik u naše krajeve, i često je dolazio u močvare kraj Begeja da lovi i da uživa u provodu u obližnjem dvoru u Ečkoj. Možda i zbog toga što se sa svojom izabranicom Sofijom venčao u ovdašnjoj katoličkoj crkvi.Da li ste znali da je Sofija Futožanka? Od Futoških grofova Kotek je rodom.

Ako možete da planirate i birate vreme kada ćete otići do Carske bare, preporučujem kraj juna – prvu polovinu jula. Lokvanj i drugo ritsko bilje je u cvetu, mlade ptice se uče samostalnom životu, sve je bujno. I komarci naravno!

Za grupne obilaske potrebno je rezervisati brodić. Ako idete van grupe, a nije vas mnogo, uvek postoji mogućnost da se nekoj od grupa priključite.

PS:

Naknadno se setih da sam slikao Carsku Baru i iz druge perspektive – sa Brega iznad Titela. 

U daljini je Zrenjanin.Na desnoj strani se vidi voda – Ribnak Ečka. Sredinom slike je traka žućkaste boje – suva trska (bio je početak aprila a nova trska još nije izrasla). Na levoj ivici slike, u toj žućkastoj traci se vidi (kad se malo uveliča) hala fabrike za preradu trske u Belom Blatu. Po sredini te trake tske se nazire voda – Carska Bara. Ispod trake trske zelenilo je šuma koja okružuje Stari Begej kojim se plovi do Bare, a početak te izletničke plovidbe je na desnoj strani slike u blizini one vode Ribnjaka Ečka.

Kako je zemlja mala kada si na višljem!

Autor: Nenad Glišić
Datum: 20, 02, 2011.