Na današnji dan 1860. godine rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, čiji stil se odlikuje jednostavnošću, izvanrednim darom zapažanja i specifičnom atmosferom, bliskom impresionističkom postupku.

Pozorištu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik „lirsku dramu“. Izvršio je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame „Galeb“, „Tri sestre“, „Ujka Vanja“, „Višnjik“, novele i pripovetke „Čovek u futroli“, „Arhijerej“, „Kuća na sprat“, „Dušica“, „Tri godine“, „Ogrozd“, „Paviljon broj 6“, „Stepa“, „Seljaci“, „Činovnikova smrt“, „U uvali“, zbirke humoreski „Melpomenine bajke“, „Šarene priče“.

Danas je nedelja, 29. januar, 29. dan 2012. Do kraja godine ima 337 dana.

1412. – Objavljen je „Zakon o rudnicima“ Despota Stefana Lazarevića (Stefan je potpisao Zakonik) – jedinstven pravni spomenik srednjovekovne Srbije. Njegova pravna i istorijska vrednost uveliko prevazilazi srpske nacionalne okvire. Zakon sadrži odredbe vezane za obavljanje rudarske delatnosti, ali i statut grada Novo Brdo, najvećeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije. Zakonik je pronađen 1959. kada je supruga tadašnjeg jugoslovenskog diplomate Hočevara u Beču kupila antikvitet, na starosrpskom, nepoznate sadržine. Primerak koji je pronađen je prepis iz 16. veka.

1635. – Kardinal Rišelje osnovao je „Francusku akademiju“ (kasniji Institut) – dok je francusku „Akademiju nauka“ osnovao 1666. Luj XIV na sugestiju Žana Batista Kolbera.

1676. – Car Rusije postao je Fjodor III Romanov, posle smrti Alekseja, njegovog oca. Na prestolu se nalazio do 1682. – kad ga je nasledio polubrat Petar Veliki – ali su zemljom, pošto je Petar bio maloletan i bolešljiv, upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je učvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Ukrajini.

1688. – Rođen je švedski mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specifičnog mističko-teozofskog učenja. O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu „Snovi jednog duhovnika“. Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se „Društva svedenborgijanaca“, iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su čitana i danas. Dela: „Opera philosophica et mineralia“, „Arcana coelestica“, „De nova Hierosolyma“.

1782. – Rođen je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice. Dela: opere „Fra Diavolo“, „Crni Domino“, „Bludni sin“, „Nema iz Portičija“.

1843. – Rođen je američki državnik Vilijam Mekinli, predsednik SAD od 1897. do 1901. Objavio je rat Španiji 1898. kako bi od nje preoteo Filipine, Portoriko, Guam i Kubu, započevši tako eru otvorenog američkog imperijalizma. Zajedno s evropskim silama, učestvovao je u gušenju antikolonijalnog ustanka u Kini (1899. do 1901.) poznatog kao „Bokserski ustanak“ s ciljem da se nametne režim slobodne trgovine i nesmetan prodor američkog kapitala u Kinu. Ubijen je 1901. u atentatu.

1856. – Ustanovljen je „Viktorijin krst“, najviše britansko vojno odlikovanje.

1862. – Rođen je engleski kompozitor Frederik Dilijes, impresionista poznat po simfonijama („Pariz – pesma velikog grada“, „Brigg Fair“). Komponovao je i opere i koncerte, uključujući „Liturgiju života“, inspirisanu delom nemačkog filozofa Fridriha Ničea „Tako je govorio Zaratustra“.

1866. – Rođen je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja, uključujući „aferu Drajfus“, fenomen komunizma, borbu protiv nacizma, pacifizam. Dela: romani „Žan Kristof“, „Kola Brenjon“, 12 drama pod zajedničkim nazivom „Pozorište revolucije“, romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelanđela Buonarotija, Lava Tolstoja, Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis „Iznad meteža“.

1867. – Rođen je španski pisac i političar Visente Blasko Ibanjes, kojem je svetsku slavu doneo roman „Četiri jahača apokalipse“. Celog života borio se za demokratiju i slobodu otadžbine, a kad je 1923. u Španiji zavedena diktatura stavio se na čelo borbe za demokratiju i napisao je brošuru „Razobličeni Alfonso XIII“, koja je odigrala ogromnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list „El Pueblo“. Ostala dela: romani „Među pomorandžama“, „Trska i glib“, „Krovinjara“, „Krv i arena“, „Horda“, „Mrtvi zapovedaju“, „Katedrala“, „Uljez“, „Podrum“, „Mare Nostrum“, „Kolumbo“.

1886. – Karl Benc je prikazao svoje „kočije bez konja“. Njegova motorizovana kočija označila je začetak automobilske industrije koja je ubrzo osvojila svet.

1896. – Američki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.

1899. – Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle, jedan od osnivača impresionizma. Slikao je samo pejzaže, obično ulice pod snegom i prizore iz prirode u lirskom intimističkom maniru, s naglašenom notom životnog optimizma. Posebno ga je privlačilo slikanje reka, pri čemu je najviše istraživao svetlosne efekte.

1916. – Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.

1916. – Britanska armija je u Prvom svetskom ratu prvi put testirala tenkove u mestu Hetfild u Engleskoj.

1929. – Rođen je srpski istoričar, akademik, Sima Ćirković. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. Njegova oblast rada bila je istorija srednjeg veka Srbije i Bosne. Od 1968. na mestu je redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je član više inostranih akademija i stručnih udruženja, poput Evropske akademije za istoriju u Briselu, Međunarodnog instituta za ekonomsku istoriju Frančesko Datini, Međunarodnog komiteta za istorijsku metrologiju. Bio je zapažen i kao leksikograf. Bavio se i istorijom istoriografije.

1934. – Umro je srpski pisac Branimir Ćosić. Mahom je pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u međuratnom Beogradu. Dela: romani „Pokošeno polje“, „Vrzino kolo“, „Dva carstva“, pripovetke „Priče o Boškoviću“, „Egipćanka i druge priče“, eseji „Deset pisaca – deset razgovora“, „Kroz knjige i književnost“.

1934. – Rođen je srpski pisac Branko Miljković, liričar snažnog intelektualizma. Počeo je da piše kao srednjoškolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“. Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama „Poreklo nade“, „Vatra i ništa“, „Krv koja svetli“, „Pesme“, „Smrću protiv smrti“.

1941. – Umro je grčki general i političar Joanis Metaksas, koji je kao predsednik vlade i ministar vojske 1936. raspustio skupštinu i uspostavio ličnu diktaturu. Učestvovao je u ratu protiv Osmanskog carstva 1897. i u balkanskim ratovima 1912. i 1913. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije, iako je i sam bio sklon sličnom političkom sistemu, i organizovao odlučan i uspešan otpor italijanskoj agresiji.

1942. – Sovjetski Savez, Velika Britanija i Iran ugovorili su u Drugom svetskom ratu da britansko-sovjetske snage napuste Iran šest meseci po okončanju rata protiv Sila osovine, a Teheran je dozvolio Moskvi i Londonu neograničenu upotrebu, kontrolu i održavanje svih komunikacija, aerodroma i pristaništa na iranskoj teritoriji.

1942. – Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle.

1949. – Velika Britanija je priznala Izrael.

1950. – Počela je prva u seriji pobuna u Johanesburgu, izazvana rasističkom politikom vlade Južne Afrike.

1959. – Danski putnički brod „Hans Hedtoft“ naleteo je pored obala Grenlanda na ledeni breg i potonuo, povukavši u smrt 95 ljudi.

1963. – Ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (sadašnja Evropska unija) vetom je sprečila Francuska.

1963. – Umro je američki pisac Robert Li Frost, četvorostruki dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju, čije su najčešće teme ljudska usamljenost i prolaznost. Dela: zbirke pesama „Dečakova volja“, „Severno od Bostona“, „Potok što teče na Zapad“, „Sabrane pesme“.

1964. – Panama je uputila žalbu Organizaciji američkih država zbog agresije SAD, zahtevajući puni suverenitet u zoni Panamskog kanala.

1989. – Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru. Taj grad Izrael je držao od rata 1967. u kojem je „do nogu“ potukao arapske zemlje.

1994. – Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada na takmičenju u spustu za Svetski kup.

1996. – Venecijanska operska kuća „La Feniče“ nestala je u požaru, drugi put tokom 204 godine postojanja.

1999. – Kontakt grupa je pozvala Srbe i Albance sa Kosova i Metohije da pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.

2003. – Skupština Crne Gore usvojila je – dva dana posle Skupštine Srbije – Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

2005. – Umro je izraelski pisac, satiričar, scenarista i režiser Efraim Kišon, koji je u svojim kolumnama i filmovima prikazivao brutalnost poretka prema pojedincu, život useljenika i uopšte ljudi izmeštenih iz svoje kulture. Dela: „Nije fer, Davide“, „Još malo pa istina, „Devica kroz ušicu igle“, „Kita boli more“, „Lisac u kokošinjcu“, „Kod kuće je najgore“, „Raj u najam“, „Jabuka je svemu kriva“, „Blago onom ko veruje“. Filmovi: „Salah Šabati“, „Blaumilhov kanal“.

2005. – Umro je režiser i scenarista Živorad Žika Mitrović. Pripadao je generaciji sineasta koja je neposredno nakon Drugog svetskog rata postavila temelje profesionalno organizovane filmske produkcije u Srbiji. Filmovi: „Ešalon dr M“, „Kapetan Leši“, „Marš na Drinu“, „Užička republika“, „Mis Ston“, „Signali nad gradom“, „Solunski atentatori“, „Nevesinjska puška“, „Savamala“, „Timočka buna“.

2006. – Umro je južnokorejski umetnik Nam Džun Pajk, pionir video umetnosti 1960-ih 20 veka.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 28, 01, 2012.