Na današnji dan 1943. godine nekoliko desetina britanskih i američkih bombardera zasulo je u Drugom svetskom ratu Niš tepihom bombi, usmrtivši više od 250 srpskih civila, uključujući više desetina dece. Objekti nemačke okupatorske vojske pretrpeli su neznatna oštećenja, a najviše su stradali kvartovi najsiromašnijih Nišlija oko železničke stanice.

Bio je to početak besomučne angloameričke vazdušne kampanje po gradovima u Srbiji, koja je trajala do 18. septembra 1944. Bombe su imale malo efekta kad je u pitanju nemačka vojna mašinerija, ali su tokom vazdušnih napada, od strane saveznika, poginule hiljade srpskih civila, uz nenadoknadivu materijalnu štetu.

Danas je subota, 20. oktobar, 294. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 72 dana.

1632. – Rođen je engleski arhitekta Kristofer Ren, osnivač Kraljevskog društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi predsednik od 1680. do 1682. Zaslužan je za usvajanje renesansnih arhitektonskih uzora i napuštanje duge tradicije zidanja u kasnogotičkom maniru. Projektovao je niz zdanja posle požara koji je opustošio London 1666, uključujući 53 crkve, među kojima monumentalnu katedralu Svetog Pavla.

1728. – Požar je uništio veći deo Kopenhagena.

1757. – Jovan Apostolović je postao prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na univerzitetu u Haleu, na kojem je i studirao, disertaciju na latinskom jeziku – „O načinu kako duševni efekti utiču na čovečje telo“. Bio je lekar u Novom Sadu od 1759. i 1762. znatno je doprineo suzbijanju kuge koja je zahvatila Srem, Beograd, Bačku i Banat.

1784. – Rođen je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je „Opijumski rat“ protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.

1827. – U pomorskoj bici kod Navarina tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku (formalno takođe sastavni deo Turske) flotu .

1836. – Rođen je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete. Napisao je više udžbenika i uveo metarske mere u Srbiji.

1843. – Rođen je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički oslikao naravi srpske Vojvodine polovinom 19. veka. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Vinkovcima i Pešti, a nakon okončanja pomorske škole živeo je kao pomorac 1862/3. Potom završava studije prava u Požunu (sadašnja Bratislava) i radi u Pešti kao činovnik, potom u Novom Sadu kao beležnik i advokat. Nasuprot romantičarskoj herojskoj tragediji, negovao je proznu realističku komediju. Nastavio je komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi posle Jovana Sterije Popovića, ali bez Sterijine snage i dubine. Dela: „Izbiračica“, „Milo za drago“, „Mladost Dositeja Obradovića“, „Školski nadzornik“, „Ljubavno pismo“, „Čestitam“, „Francusko-pruski rat“.

1854. – Rođen je francuski pisac Žan Nikolas Artur Rembo, preteča simbolizma i nadrealizma. Njegovo pesničko delo nije obimno, ali je snažno uticalo na francuske i svetske pesnike novim pesničkim jezikom i neuobičajenom metaforikom. Većinu pesama napisao je pre 20. godine, a već u 17. čuvenu poemu „Pijani brod“. Kao pristalica Pariske komune napisao je i više revolucionarnih pesama. Živeo je lutalački i dugo boravio u severnoj Africi, gde je trgovao i veoma se obogatio.Njegovo delo je nagovestilo simbolizam i nadrealizam i autentičnom pesničkom vrednošću inspirisalo je mnoge pesnike širom sveta. Dela: pesničke zbirke „Pesme“, „Iluminacije“, „Boravak u paklu“.

1879. – U Beogradu su počeli pregovori američkog diplomate Džona Kasona sa ministrom inostranih poslova Srbije Jovanom Ristićem i ministrom finansija Vladimirom Jovanovićem o nacrtu Trgovinskog ugovora između SAD i Srbije.

1883. – Posle „Pacifičkog rata“, Čile je mirom u Ankoru dobio znatne teritorije Perua.

1884. – Rođen je američki filmski glumac mađarskog porekla Bela Blaško, poznat kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u filmovima strave, ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi: „Trinaesta stolica“, „Drakula“, „Ubistvo u ulici Morž“, „Poljubac smrti“, „Ostrvo izgubljenih duša“, „Crna mačka“, „Znak vampira“, „Drakulina kći“, „Frankeštajnov sin“, „Gorila“, „Invazija kradljivaca leševa“.

1890. – Umro je engleski istraživač, pisac, prevodilac i diplomata Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, predvodeći ekspediciju s Džonom Haningom Spikom, 1858. video jezero Tanganjika u Africi. Radio je pri britanskoj vojsci u Indiji i bio je britanski konzul u Brazilu, Siriji i Italiji. Kao izuzetan poliglota dosta je prevodio, uključujući vrsne prevode arapskih priča „Hiljadu i jedna noć“ u 16 tomova, „Mirisni vrt šeika Nefzauija“ i „Kama sutra“. Napisao je više od 50 putopisnih knjiga o različitim delovima sveta, mahom egzotičnim, ispoljivši ogromnu erudiciju i nesputanu fantaziju. Glavna dela: „Sind i rase koje nastanjuju dolinu Inda“, „Sokolarstvo u dolini Inda“, „Hodočašće u Medinu i Meku“, „Prvi koraci Istočnom Afrikom“.

1891. – Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. pošto je 1932. otkrio neutron. U Drugom svetskom ratu je kao glavni britanski instruktor od 1943. do 1945. radio na „Menhetn projektu“ – razvoju atomskog oružja, u Los Alamosu, SAD.

1894. – Rođen je srpski vajar Rista Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko planinskih vrleti današnje Albanije tokom Prvog svetskog rata dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marselj, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i imao je posebnu sklonost ka obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je brojnih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1918. – Nemačka je prihvatila uslove saveznika za kapitulaciju u Prvom svetskom ratu.

1925. – Rođen je američki satiričar Artur – Art Buhvald dobitnik Pulicerove nagrade 1982. Karijeru je izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista „Njujork herald tribjun“. Od 1962. piše kolumnu za „Vašington post“, koju je preuzimalo čak 550 listova širom sveta. „Ako napadate establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno, učiniće vas njihovim članom“ – jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: „Suviše rano da se kaže zbogom“.

1935. – Alijansa ženskih pokreta Kraljevine Jugoslavije organizovala je u više gradova zborove, zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola.

1935. – Kineske komunističke snage Mao Cedunga okončale su u provinciji Severni Šensi „Dugi marš“, započet godinu dana ranije iz provincije Jangksi, tokom kojeg je probijena četvorostruka blokada Nacionalističke armije Čang Kaj Šeka. U proboju ka severu pod borbom pređeno je više od 11.000 kilometara i marš je završen spajanjem delova kineske Crvene armije.

1936. – Zdanje Doma Skupštine Srbije (tada Kraljevine Jugoslavije) primilo je prve poslanike. Kamen temeljac te impresivne građevine položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao srpski arhitekta Jovan Ilkić.

1941. – Pred ofanzivom nemačke armije u Drugom svetskom ratu sovjetska vlada je proglasila opsadno stanje u Moskvi i prešla u Kujbišev, u najkritičnijem trenutku tokom napada na glavni sovjetski grad. Sam Staljin ipak nije napustio Moskvu.

1942. – Umro je srpski glumac, dečji pisac, karikaturista i humorista Brana Cvetković, osnivač „Orfeuma“, za koji je napisao više od 80 komada i skečeva lakog žanra. Školovao se u Beogradu i Minhenu. Bio je glumac Narodnog pozorišta, a zatim član putujućih družina.

1944. – Beograd je oslobođen od nemačkih okupatora u Drugom svetskom ratu. Na čelu jedinica koje su ga oslobodile nalazio se sovjetski general Ždanov. Na čelu jedinica NVJ nalazio se general Peko Dapčević. Tokom 12 dana teških borbi poginulo je 16.800 Nemaca, a 8.739 je zarobljeno. Među oslobodiocima je poginulo 2.944 jugoslovenskih boraca i 960 sovjetskih vojnika. Zaplenjeno je 1.500 nemačkih motornih vozila, 80 tenkova i 200 topova. Oslobađanjem Beograda presečena je komunikacija Solun-Budimpešta, pa je nemačka grupa armija „E“ morala da se izvlači iz Grčke nepovoljnijim pravcem, što je usporilo njeno povlačenje i povećalo gubitke.

1945. – Egipat, Sirija, Irak i Liban upozorili su SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat, a istog dana arapske zemlje su formirale organizaciju za borbu protiv cionizma – Arapsku ligu.

1949. – Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.

1950. – Umro je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od 1911. do 1913. i od 1940. do 1945. idejni tvorac najvećeg pojedinačnog ratnog zločina u istoriji čovečanstva. Na njegovu preporuku predsednik SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, premda je Japan praktično već bio poražen u Drugom svetskom ratu i nudio je kapitulaciju.

1971. – Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1978. – Umro je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945. član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je niza značajnih radova iz oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: „Portreti srpskih vladara u srednjem veku“, „Stare srpske minijature“, „Umetnički spomenici manastira Hilandara“, „Majstori starog srpskog slikarstva“, „Studije o umetnosti XIII veka“, „Ikone Srbije i Makedonije“, „Mileševa“, „Staro srpsko slikarstvo“, „Tekstovi i freske“, „Uzori i dela starih srpskih umetnika“, „Srpski psaltir“, „Geschichte der serbischen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters“.

1991. – U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno desetine hiljada kuća.

1992. – Umro je Koča Popović, jedan od prvaka KPJ. Učesnik je građanskog rata u Španiji. Godine 1941. jedan je od organizatora ustanka u Srbiji. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u NOP-u, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle uklanjanja Aleksandra Rankovića, potpredsednik je SFRJ. Nakon obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog života. U međuratnom periodu bio je blizak nadrealistima, specifičnom umetničkom pokretu.

1992. – Jedinice JNA napustile su dubrovačko ratište na osnovu dogovora s Hrvatskom i Unproforom, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN.

1995. – Belgijski političar Vili Klas podneo je ostavku na položaj generalnog sekretara NATO zbog umešanosti u korupcionašku aferu.

2002. – Na ponovljenom referendumu Irci su prihvatili sporazum iz Nice o proširenju Evropske unije.

2003. – Umro je srpski glumac Miodrag Petrović „Čkalja“, majstor komedije, jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca. Ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je posebno ostao upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija „Servisna stanica“, „Muzej voštanih figura“, a nezaboravne uloge ostvario je i u serijama „Ljubav na seoski način“, „Kamiondžije“, „Vruć vetar“. Snimio je i 20 filmova uključujući „Put oko sveta“ i „Silom otac“.

2004. – U eksploziji gasa u rudniku uglja u blizini grada Džengžou, u centralnoj Kini, život je izgubilo 122 rudara.

2011. – Baskijska separatistička organizacija ETA proglasila je obustavu oružanih aktivnosti dugih četiri decenije. ETA je osnovana 1959. i procenjuje se da je u njenim terorističkim akcijama od 1968. ubijeno više od 850 osoba.

2011. – Ubijen je Moamer Gadafi. Na čelu Libije nalazio se preko četiri decenije, od 1969. do 2011.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 19, 10, 2012.