Za vernike Srpske pravoslavne crkve (SPC), danas je prvi dan Nove godine po Julijanskom kalendaru, koji se zove još i Mali Božić, posvećen Obrezanju Gospoda Isusa Hrista i Svetom Vasiliju Velikom.
Shodno Mojsijevom zakonu, svako jevrejsko muško dete je osmi dan po rođenju podlegalo obredu obrezanja, činu koji predstavlja pečat saveza zaključenog između Boga i Avrama – praoca Jevreja.
Hristos se podvrgao ovom obredu kako bi dokazao da je primio ljudsku prirodu i da bi zakon bio ispunjen, jer „Hristos nije došao da ukine zakon, već da ga dopuni“.
Obred obrezanja ukinut je na Apostolskom saboru održanom 51. godine nove ere.
Prvi dan Nove, julijanske godine je posvećen i Svetom Vasiliju Velikom, kesarijskom episkopu i jednom od svetih otaca, koji je na taj dan okončao ovozemaljski život 379. godine nove ere.
Sveti Vasilije Veliki rođen je 329. godine u Kapadokiji, u Maloj Aziji, i u zrelim godinama je primio hrišćanstvo.
Bio je uzor hrišćanskog življenja, napisao je više bogoslovskih, kanonskih i apologetskih dela, autor je jedne od liturgija koja nosi njegovo ime i jedan je od ustrojitelja monaštva.
Izvor: RTV/Srna
Kako ući u Novu godinu
Ovog dana ne valja se ni s kim svađati, jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući
Kada u ponoć sat otkuca 12 puta, neko će otvoriti prozor i ukoliko je godina bila loša izgovoriti „bilo, ne ponovilo se“, neko će pomisliti želju ili poljubiti dragu osobu. Ima i onih koji će se potruditi da u novu godinu uđu bez dugova i poravnatih računa, a biće i onih koji će gledati da im budu puni i novčanik i trpeza.
U skorije vreme Srpska nova godina se proslavlja po svim načelima primljenim sa Zapada po kojima se dočekuje i Nova godina 31. decembra: organizuje se slavlje u restoranima ili kod kuće, uz mnogo jela, pića i pucnjave, a u ponoć ljudi jedni drugima čestitaju i žele sreću u sledećoj godini. Međutim, nekada je ovaj dan u našem narodu imao dublje magijsko i religijsko značenje, a neki od tih običaja zadržali su se do današnjih dana.
Pa tako, stari pripovedaju da novo leto valja dočekati budan, a da neudate devojke gataju ukoliko žele da znaju da li će se te godine udati i za koga. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, udati se.
Prema različitim književnim izvorima o običajima i verovanjima kod Srba, mnogi božićni obredi i radnje su ponavljani ili imali svoj završni deo o Malom Božiću, počevši od običaja da se na raskršćima pale vatre (Vojvodina), do spaljivanja ostataka badnjaka (Hercegovina). Na ovaj dan mesio se kolač, sličan česnici, koji su obično nazivali „vasilica“. Kolač se često šarao sa tri uvezane trske ili sa tri crvenim koncem uvezane drenove grančice, koje su, po narodnom tumačenju, predstavljale Sveto trojstvo.
Na Mali Božić gatalo se najviše kakva će biti letina nastupajuće godine. Verovalo se, u pojedinim krajevima, da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. U nekim krajevima umesili bi kolač s rupom u sredini i natakli ga volu na desni rog. Zatim su gledali kada vo zatrese glavom na koju će stranu kolač pasti: ako padne na donju stranu verovalo se da će godina biti rodna, a ako padne na gornju letina neće dobro roditi.
Izvor: Politika/S. Dimitrijević
Autor: Redakcija
Datum: 14, 01, 2011.