Novogodišnji broj lista DANAS objavio je listu ličnosti i događaja decenije. Među njima se iz muzičkog sveta našla istaknuta srpska kompozitorka mlađe generacije i dopisni član SANU Isidora Žebeljan.

Iako je rođena u Beogradu (27. septembra 1967) Isidora potiče iz banatske porodice Žebeljan iz Perleza. I danas ima u Perlezu živih Žebeljanovih. „Od nekada mnogoljudne porodice u kojoj sam odrastao, u selu su sada samo još moji roditelji. Uskoro ću se i ja tamo vratiti“, kaže u poslednjoj rečenici svoje knjige „Jednom u Perlezu“ pisac Petar Žebeljan.

Isidorini baba i deda imali su porodičnu kuću usred Zrenjanina u kojoj je Isidora slušala molitvene pesme Bogu koje je visokim glasom („kao glas Rahele Ferari u filmu Tango Argentino“) pevala njena baka – Majka. U toj kući u detinjstvu našla je „prastaru ploču – sa snimcima klavirskih kompozicija Sergeja Prokofjeva, i njegovog III klavirskog koncerta“. U svojoj „skici za biografiju“ Isidora se pita: „Otkuda ova ploča na tavanu Majke i dede? Oni su paori i sa klasičnom muzikom nemaju nikakve veze, osim što se Majka divi Bahovoj (protestantskoj) religioznosti iskazanoj kroz muziku“.

Banatska sećanja vezuju Isidoru za slike zime na selu: „Deda je založio svoju čuvenu perlesku furunu i ona veselo brekće. Nana čisti živinu pored šporeta. Dosadno mi je i počinjem da se glupiram. Metla je gitara i ja urlam ’Kakav radostan dan’. Nana se zacenila od smeha“. „Ona se mršti, neće više da učestvuje u igri sa mnom i sa mojom sestrom Milicom. Oko nas je opet ona oštra seoska tišina, koja baždari sluh da najtananijih detalja“. „Nana počinje tiho, kao da se malo stidi, da peva staru pesmu ’Svi šajkaši’. Odjednom u meni nešto puca, odlama se, urla, riče, i ja posmatram sliku ciganskog konja koji se utapa u praslovenskoj močvari. Plače mi se. Uvek mi se plače kad slušam staru banatsku muziku“. „Ja, konačno, potpuno razumem i ljubim muziku, znam zašto me je Bog pozvao. Sada znam i otkud ona stara ploča na Majkinom i dedinom tavanu“.
„Ljude u Beogradu, iako sam u njemu rođena, nikad nisam dokraja razumela. Njihovo ponašanje grubo je i cinično – sve se uvek komentariše kroz sprdnju. Niko ko je srpske krvi nikada ne može da uradi ništa što bi zavredelo poštovanje Beograđana. Oni su ultimativni etnos za sebe, koji je iznad svakog i iznad svega, svemu uvek mogu da nađu manu i nedostatak.“
Ključni događaj u njenom životu, piše Isidora, desio se pre deset godina u prizemlju zgrade Radio Beograda kada je srela gospođu Donatu Premeru, muzikologa i novinara Stereorame koja joj je dala prijavni obrazac za veliko opersko takmičenje kompozitora u Londonu što ga organizuje Fondacija Dženezis. Na pomenutom konkursu njena opera Zora D postaje prva opera koju je ova fondacija finansirala i njihova do sada najuspešnija opera. Opera „Zora D“ je prva srpska opera koja je premijerno izvedena u inostranstvu, u Amsterdamu 2003. godine. Od tada Isidorina karijera ide samo uzlaznom linijom. Njena muzika izvođena je na koncertima i festivalima u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Austriji, SAD, Francuskoj… Muziku Isidore Žebeljan izvode renomirani svetski ansambli iz Londona, Torina, Amsterdama…

Isidora Žebeljan je i jedan od najistaknutijih savremenih srpskih kompozitora pozorišne i filmske muzike.
Ekskluzivni izdavač muzike Isidore Žebeljan je izdavačka kuća BMG Ricordi. U jednom italijanskom zamku boravila je kao stipendista 2005. gde „dolazi agent iz Ricordija i ja, simbolično, guščijim perom, u biblioteci zamka potpisujem ekskluzivni ugovor, gde Ricordi prihvata da objavi sve što napišem i što sam do tada napisala“.

Isidora Žebeljan završila je redovne i poslediplomske studije kompozicije na Katedri za kompoziciju i orkestraciju na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vlastimira Trajkovića. Bila je član grupe mladih kompozitora „Sedam veličanstvenih“. Radila je kao asistent na matičnoj Katedri a potom i kao docent na istoj katedri. Pisala je kompozicije za različite instrumentalne, vokalno-instrumentalne i vokalne ansamble – od kompozicija za solo instrument do kamernih i simfonijskih kompozicija i opera.

Najznačajnije kompozicije: Selište, Pep i tup, na Dunavu šajka, Pikarske scene, Rukoveti, Pesma putnika u noći, Konji svetog Marka, Skomraška igra, Duh iz tikve, Nove Ladine pesme, Igra drvenih štapova, Latum lilo, Polomka kvartet i opere Zora D, Maratonci trče počasni krug i Simeon izabranik.
(Izvor: Danas)
 

Autor: Redakcija
Datum: 07, 01, 2011.