Na današnji dan 1847. godine umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara. Nadimak je dobio po mestu rođenja.

        Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar Ministarstva prosvete i istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi „Srbijanka“, „Trojebratstvo“, „Trojesestarstvo“, tragedija „Obilić“, istorijski spisi „Istorija Srbije“, „Istorija Crne Gore“, zbirka narodnih pesama „Pjevanija crnogorska i hercegovačka“.
 

Sima Milutinović Sarajlija

Danas je četvrtak, 30. decembar, 364. dan 2010. Do kraja godine ima jedan dan.

1691. – Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

1803. – U sastav SAD ušla je dotadašnja francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine – pritisnut finansijskom oskudicom – francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara. Današnja savezna država Luizijana ne poklapa se teritorijalno sa negdašnjom francuskom kolonijom – ona je bila neuporedivo veća i obuhvatala je više današnjih saveznih država SAD.

1864. – Rođen je srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje „Beogradske škole“ i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju „Ulazak cara Dušana u Dubrovnik“ nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: „Proleće“, „Cveti“, „Konavoka“, „Dum Ante“, „Dubrovnik“.

1865. – Rođen je engleski pisac Rađard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekata isprepleteni humor i užas. Njegova proza prikazivala je život u Indiji, u kojoj je i rođen, s izuzetnim smislom za dečji svet. Česta tema su i životinje. Dela: „Knjiga o džungli“, „Hrabri kapetan“, „Kim“, „U belom i crnom“, „Priče za decu“, „Izistinske priče“.

1886. – Nemačka i Portugal sporazumom su odredile granice portugalske Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).

1903. – U požaru u čikaškom pozorištu „Irikvoi“ poginulo je 588 ljudi.

1906. – Rođen je engleski filmski režiser Kerol Rid, izvrstan poznavalac tehničkih aspekata režiserskog zanata sa izrazitim smislom za vizuelno pripovedanje. Filmovi: „Zvezde gledaju s neba“, „Noćni voz za Minhen“, „Prava pobeda“, „Begunac“, „Pali idol“, „Treći čovek“, „Prognan na ostrva“, „Jare za dve pare“, „Trapez“, „Ključ“, „Naš čovek u Havani“, „Agonija i ekstaza“, „Oliver“ (Oskar).

1915. – Nemačka podmornica torpedovala je kod Krita u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod „Persija“, usmrtivši 330 od 501 putnika i člana posade.

1916. – U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu Grigorij Jefimovič Raspućin, izuzetno uticajna ličnost na ruskom carskom dvoru. Posebno je imao veliki uticaj na caricu – što je bila posledica činjenice da je prestolonaslednik Aleksej bio neizlečivo bolestan. Tokom Prvog svetskog rata, i pod uticajem nemačkih agenata, smenjivao je i postavljao vojne zapovednike i ministre. Ubistvo su organizovali rojalisti, verujući da će eliminisanjem tog čudaka spasiti monarhiju. Sibirski seljak Raspućin bio je pustolov, u mladosti čak konjokradica, zatim monah, sklon jednoj tradicionalnoj ruskoj sekti. Važio je za vidovitog, o čemu postoje brojna i svedočenja i osporavanja. U Petrograd je došao 1905. a 1907. dospeo je u kontakt s dvorskim krugovima.

1918. – U Berlinu je počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg. Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji.

1922. – Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, stvaranjem federalne zajednice od Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije. Kasnije su se priključivale ili formirale druge sovjetske republike.

1928. – Rođen je američki muzičar Bo Didli, gitarista, jedan od pionira rokenrola. Autor niza nezaboravnih pesama, među kojima su „Say Man“, „Shave and a Haircut“, Uncle John“, „Who Do You Love?“. Bio je pionir električne gitare i bitno je uticao na pojedine velike muzičare poput Badi Holija, Rolingstounsa, grupe „Who“, Brusa Springstina ili Elvisa Kostela. Godine 1999. dobio je nagradu „Gremi“ za životno delo.

1933. – Rumunska ekstremistička politička organizacija „Gvozdena garda“, ubila je predsednika vlade Jona Duku, kojeg je zamenio profašista George Tartaresku. Rumunija se potom ubrzo približila Silama osovine, kojima se kao članica Trojnog pakta priključila u ratu protiv Sovjetskog Saveza.

1944. – Umro je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u sva bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja svoje epohe, uključujući „aferu Drajfus“, fenomen komunizma i fašizma, nastojanja da se postigne svetski mir. Dela: romani „Žan Kristof“, „Kola Brenjon“, 12 drama pod zajedničkim nazivom „Pozorište revolucije“, romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelanđela Buonarotija, Lava Tolstoja, Georga Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis „Iznad meteža“.

1947. – U Rumuniji je pod pritiskom komunista abdicirao kralj Mihail I.

1947. – Umro je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je „Principia mathematica“. Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o „večnim objektima“. Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: „Rasprava o univerzalnoj algebri“, „Organizacija mišljenja“, „Istraživanje principa prirodnog znanja“, „Nauka i moderni svet“, „Proces i realnost“, „Smeli poduhvati ideja“, „Religija u bitnim svojstvima“.

1968. – Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1988. – Jugoslovenski šef vlade Branko Mikulić i pripadnici njegovog kabineta podneli su ostavku, zbog opšteg nezadovoljstva ekonomskim prilikama. Bila je to pretposlednja vlada Jugoslavije, tokom mandata njegovog naslednika Ante Markovića, Jugoslavija je razbijena.

1989. – Poljska skupština (sejm) je uspostavila višepartijski politički sistem.

1990. – Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991. – Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, nisu se dogovorili o jedinstvenoj vojsci i svim bivšim sovjetskim republikama je dopušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1992. – Umro je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani „Svadba“, „Zlo proljeće“, „Lelejska gora“, „Hajka“, „Raskid“, „Pramen tame“, „Zatočenici“, „Ratna sreća“, „Dokle gora zazeleni“, „Gledajući dolje na drumove“, pripovetke „Na mjesečini“, „Izvidnica“, „Prvi snijeg“, „Gosti“, „Poslednje brdo“.

1993. – Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, okončavajući time dva milenijuma „bolnih odnosa između dve velike religije“, judaizma i rimokatoličanstva.

1997. – Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2002. – Mvai Kibaki preuzeo je dužnost predsednika Kenije pošto su on i njegova koalicija „Nacionalna duga“ izbornom pobedom okončali posle 24 godine vladavinu Danijela Arapa Moija i četiri decenije dugu vladavinu KANU partije.

2004. – Umro je američki džez muzičar, „kralj svinga“ Arti Šo. Važio je za vrhunskog klarinetistu. Jedan od Šoovih najvećih uspeha, koji je bio uvod u njegovu svetsku karijeru, bio je snimak Kol Porterovog „Begin the Beguine“. Komponovao je koncerte za klarinet i niz poznatih melodija: „Nightmare“, „Any old time“, „Everything's Jumpin'“.

2006. – Bivši irački lider Sadam Husein obešen je u Bagdadu, pošto ga je lokalni sud osudio na smrt zbog ubistva oko 150 šiita 80-tih godina prošlog veka. Pogubljenje je izazvalo slavlje šiita širom Iraka. Vladao je Irakom, čvrstom rukom, punih 35 godina. Obešen je posle kontroverznog procesa, tokom kojeg su u velikoj meri zanemarivana prava optuženog i odbrane. Nove iračke vlasti, postavljene od strane SAD, tvrdile su da je Sadam Husein odgovoran za smrt više od 500.000 ljudi, mahom šiita u Kurda.

2006. – Najmanje 75 Iračana je poginulo, dok je 125 ranjeno u seriji eksplozija u oblastima naseljenim šiitima širom Iraka, na dan kada je bivši predsednik Sadam Husein pogubljen.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 30, 12, 2010.