Šajkaš: Nakon nedeljne liturgije uoči Mitrovdana, šajkaška parohija je dobila neobičan i veoma redak poklon – „Osmoglasnik“ Branka Čenejca, nedavno objavljen u dve knjige.

        Donela ga je na dar Mirjana Mihalek, rođena Čenejac, Brankova ćerka, istakavši da u duhovnom smislu ovo njegovo životno delo pripada i Šajkašu jer je Branko ovde rođen, kršten, ovde prva slova i note naučio i svojevremeno vodio hor. Zahvalivši se na poklonu, jerej Milorad Mirović, paroh šajkaški je prisutnom narodu šajkaškom objasnio šta predstavlja „Osmoglasnik“ te da i Šajkaš ima svoje specifičnosti u crkvenom pojanju i, naravno, da će koristiti ovo Čenejčevo delo.
        Branko Čenejac (Kovilj Sentivan/Šajkaš 1903 – Sremski Karlovci 1980) učitelj, profesor muzike, kompozitor i nastavnik pojanja. Osnovnu školu je završio u Šajkašu, gde je već tada njegov muzički talent primetio učitelj Živojin Paunović, otac Milenka Paunovića, kompozitora i profesora muzike u Učiteljskoj školi u Jagodini. Paunović ga je posebno učio i upućivao u „tajne“ crkvenog pojanja. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, Učiteljsku školu pohađao u Somboru a diplomirao u Muškoj učiteljskoj školi u Beogradu. Još dok je bio đak, vodio je horove u svom rodnom selu, u gimnaziji i učiteljskoj školi kao i u mestima u kojima je kasnije službovao. Pred Drugi svetski rat u Novom Sadu je stekao viši stepen nastavnika muzike.
        Bio je veliki buntovnik, uvek u opoziciji prema vlastima, kako predratnim tako i posle Drugog svetskog rata pa ne čudi što je radio po mnogim mestima tadašnjih Jugoslavija: Šajkašu, Mošorinu, Vatinu, Kuli, Sjenici, Brčkom, Požarevcu, Botošu, Novom Sadu, Vrbasu, Sremskim Karlovcima… U svim mestima je aktivno učestvovao u razvijanju muzičkog života.
        Veoma je dobro poznavao crkvenu i narodnu muziku. Kao honorarni nastavnik crkvenog pojanja i osnova muzike u Karlovačkoj bogosloviji, formirao je hor i bio mu dirigent. Jedno vreme je vodio i mešoviti hor karlovačke Saborne crkve. Važio je za jednog od najboljih stručnjaka pravoslavne crkvene muzike, horske i solističke. Komponovao je crkvene horske kompozicije i beležio mnoge stihire, tropare i druge sastave: „Da ne hvalitsja“, „Plač Majke Božje“, „Stihir o slepom“, „Kanon na Veliki petak“, „Stihir o Srbima svetiteljima“, „Statije“, „Veličanija“, „Petrovdan“…
        Bio je odličan poznavalac tambure i tamburaške muzike. Za ovaj instrument komponovao je i obradio mnoge narodne pesme i igre, naročito na sremske motive, koje se i danas izvode na programima Radio televizije Vojvodine. Od kompozicija za tamburu treba spomenuti: 1 valcer, 8 marševa, Svitu na motive sremskih narodnih pesama i 123 aranžmana za tamburaški orkestar sa solistima i horom.
        Osmoglasnik ili Oktoih je zbornik pesama posvećenih Hristovom vaskrsenju a poju se u okviru nedeljnih vaskrsnih službi. Čenejčev „Osmoglasnik“ predstavlja narodno pojanje na karlovački način. Svoje životno delo Branko Čenejac je još za života pripremio za štampu, ali je ono štampano posthumno, tek 2009. godine, pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine. Ovo kapitano delo je svetlost dana ugledalo zahvaljujući Čenejčevim sledbenicima Tamari Petijević i horu „Sv. Stefan Dečanski“.

Mirjana Mihalek sa svojim Šajkašanima

        Zanimljivo je da su se generacije potomaka Branka Čenejca bavile muzikom. Obe Brankove kćerke, Mirjana i Vidosava, su profesorke muzike. Mirjana se udala za Ivana Mihaleka, takođe profesora muzike, a njihov sin Dušan Mihalek je muzikolog koji živi i radi u Izraelu. Kćerka Vidosave Rašović, Radmila Dimov, je svoj život posvetila muzici, a unuka Katarina Dimov je profesorka muzike u Gracu. Dakle, četiri generacije vrhunskih muzičara!

Izvori i literatura:
1. Encikopedija Novog Sada, knjiga 30, str.:351-352, Novi Sad 2009.
2. Muzička enciklopedija, str.: 16
3. Osmoglasnik, knjiga I i II, Novi Sad 2009.
4. Mirjana Mihalek, kćerka Branka Čenejca

Autor: N. D. T.
Datum: 11, 11, 2010.