Novi Sad: „Iako je optimalni rok za setvu pšenice uveliko u toku, u Srbiji je posejano manje od 10 odsto planiranih površina“, kaže za Radio-televiziju Vojvodine prof. dr Miroslav Malešević sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

         Ukoliko se ratari odluče da hlebno žito poseju u poslednjoj dekadi oktobra mogu očekivati blagi pad prinosa, a ako setvu prenesu u novembar, pad prinosa biće drastičan, napominje jedan od najeminetnijih domaćih stručnjaka za strna žita .
        „Setva kasni zato što kasni i berba kukuruza koji je skinut tek sa 25 do 30 posto površina i zato što paori kalkulišu. Više im se isplati da se klip prosuši na njivi nego da se opterete visokim troškovima sušenja. Najveći problem za seljaka zapravo je su besparica, oni i pored trenutno visoke otkupne cene pšenice, jednostavno nemaju gotovog novca da bez zaduživanja kupe repromaterijal za setvu“, ističe Malešević.
         „Bilo bi jako dobro kada bi se nadležni organi ili mlinovi i trgovci sada oglasili i rekli da su zaiteresoavni da kupe rod hlebnog žita za narednu godinu ili da zajednički sa paorima izfinasiraju setvu. No, neće Srbija ostati bez pšenice“, kaže ovaj dobar poznavalac prilika u domaćem agraru, i dodaje da će u Vojvodini sigurno biti posejano 300 000 hektara pod pšenicom.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 18, 10, 2010.