Kać: Nikola Poljak Milin iz Kaća promovisao svoju jedanaestu knjigu

        U sali Svetosavskog doma u Kaću 14. maja 2010. godine održana je promocija jedanaeste knjige kaćkog književnika Nikole Poljaka Milinog koja nosi naslov „Slike iz života“. Izdavač ove zanimljive knjige je „Koviljski kulturni krug“ koji deluje kao ogranak Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju USKOR iz Beograda. U programu koji je vodio novinar i publicista Milan Grbić učestvovali su i o knjizi govorili recenzent Miloš-Miša Anđelić, književnik iz Beograda, Nikola Z. Nedić predsednik „Koviljskog kulturnog kruga“, Milan Grbić i autor Nikola Poljak Milin.
       Ovo delo predstavlja niz pripovedaka koje čine mozaik bogatog autorovog iskustva. Autor je odabrao i opisao najzanimljivije istinite događaje iz svoga života i podelio ih u osam poglavlja: „Optužujem“, „Kritikujem“, „Kućni ljubimci“, „Velebit“, „Medvedi i divlje svinje“, „Vukovi“, „Zmije“ i „Verovali ili ne“. Na kraju knjige je i registar manje poznatih reči i izraza jer je u pripovedanju autor često koristio lokalne izraze podvelebitskog Primorja.
       Poglavlje „Optužujem“ sa svojih šest kratkih priča odnosi se na vreme NATO-agresije na našu zemlju i narodni bunt protiv agresije kroz antiratne mitinge u vidu muzičkih koncerata, sportskih nadmetanja, književnih večeri, likovnih izraza… U drugom poglavlju, što se i iz samog naslova može zaključiti, autor u četiri priče kritikuje iskrivljeni ljudski moral. „Kućni ljubimci“ su pas Soko, mačka Beba, pripitomljeni gavranovi, a autor posebno ističe svoju komšinicu Agnezu Ćuk koja ima pravu „nojevu arku“ jer u njenom dvorištu, u ljubavi i slozi, žive brojne životinje koje u prirodi ne obitavaju zajedno. Opisujući u poglavlju „Velebit“ ovu divnu i neobičnu planinu, njene staze i bogaze, podvelebitska naselja u uvalama, koja su danas pusta jer su se ljudi iselili iz ovih pasivnih krajeva pa su od njih ostale samo uspomene. U divljini Velebita najviše se mogu sresti medvedi, divlje sinje i vukovi, što je opisano u istoimenim poglavljima. Sama pomisao na zmije otrovnice, posebno šarke, kojih je tamo bilo najviše, kod čoveka ledi krv u žilama ali ljudi u tim krajevima nisu ih se mnogo plašili. Autor ističe da je šarku mogao sam uhvatiti i to golim rukama. Svaka mu čast! Ali, oni su znali i za prirodni lek od šarkinog otrova, lekovitu travu kojom su lečili stroku i ljude ako ih zmija ujede. Možda je najneobičnije poglavlje „Verovali ili ne“ u kome su priče o Švabama u partizanima, partizanima u ustašama kao i autorova prva ljubav – učiteljica!
        Ova knjiga Nikole Poljaka Milinog zavređuje da se nađe u mnogim bibliotekama ljubitelja lepe pisane reči.

Autor: N. D. T.
Datum: 18, 05, 2010.