пуковник, публициста, преодилац (Госпођинци, 2.2.1851 – Русија?, после 1918)

         Потиче из војничке породице из Тителског батаљона у Шајкашкој. Отац Тодор као аустријски каплар учествовао је 1848/9. у српском покрету у Јужној Угарској (пензионисан у чину поручника). У официрску школу у Ајзенштату уписао је 1867, а завршио је у Војно-географском институту у Бечком Новом Месту 1874. од 1871. до 1874. служио је у 29. угарском пешадијском пуку у Великом Бечкереку (данас Зрењанин). Октобра 1876. прешао је као добровољац у Србију. У време Другог српско-турског рата (1877-1878) служио је у чину поручника као ордонанс официр у штабу Тимочког корпуса. По завршетку рата прешао је у царску руску војску (1878). Као потпуковник током деведесетих година предавао је у војној гимназији у Омску у Сибиру. После пензионисања крајем деведесетих година живео је у Петрограду. Имао је чин пуковника. Преживео је Први светски рат и октобарску револуцију.
         Од 1878. до Првог светског рата на руском језику написао је неколико књига из војне струке и уџбеника страних језика, као и уџбеник на немачком језику о методама учења живих језика (Methodik der lebenden Sprachen, 1892). Преводио је са руског на српски и немачки језик. Рад Антона С. Будиловича, О литературном единстве народов славнского племени (Uber die literarische Einheit der Slaven) штампао је у Петрограду 1879. у сопственом издању а у прилогу дао је етничку карту Европе коју је сам израдио. У руским листовима писао је прилоге из српске историје а у Јавору (1887-1891), Застави (1895-1908), Новој Искри (1902), Босни (1911) објављивао је приказе руских књига из разних струка, посебно из књижевности, извештавао о политичким приликама у Русији и др. У Јавору је објавио је рад о заслужним Србима који су живели у Русији (1891). Три пута је посетио Лава Н. Толстоја у Јасној Пољани и објавио запажања о његовом животу и делу. У вези са мировним покретом Л. Н. Толстоја путовао је у Лондон. Преко Заставе је новчано помагао Милана Поповића којег су прогониле угарске власти (1895). Радове је потписивао под псеудонимима: Тан. Текелин, Тан. Тек., Т.Ј. Текелин, Т.Ј.Текелијин, А.Ф.Е., Тан. Тошин – Госпођинчан, Ечинац, понекад и пуним презименом без имена.
        Одликован је Таковским крстом V степена (1877) и Сребрном медаљом за храброст (1878).

(Н. Урић, СБР, т. 4)

Autor: Rade Aničić
Datum: 20, 01, 2007.