адвокат, политичар (Српска црња, 28.06.1880 – Тител, 1.12.1945)

        Отац Венијамин био је свештеник, а мајка Милица, рођ. Кузмановић, свештеничка кћи. Синовац је Ђуре Јакшића. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. Правне науке учио је у Будимпешти, где је 1907. промовисан за доктора правних наука. Већ у студентским данима имао је видну улогу међу пештанском академском омладином као председник Кола младих Срба. После завршених студија и положеног државног испита био је адвокат у Тителу, Кикинди и Великом Бечкереку, где се оженио Маријом Степанов. Поред адвокатуре бавио се и политиком. Уз Милету и Васу Јакшић, браћу од стрица, био је један од оснивача Демократске странке. Политички ангажман започео је чланцима у кикиндском листу Српски глас који је касније и уређивао. Као члан Демократске странке ухапшен је после Сарајевског атентата и одведен у затвор. У Кикинду се вратио 1918. г. После Првог светског рата и формирања Краљевине СХС, одлуком Светозара Прибићевића постављен је за начелника МУП-а за Банат, Барању и Бачку. У Адвокатској комори Војводине изабран је за заменика председника (1929) и потпредседника, те за заменика председника њеног Управног одбора. Биран је и за адвокатског судију у Касационом суду, заменика председника пензионог фонда, председника суда части Соколског друштва у Кикинди и правног саветника кикиндског парног млина. У неколико наврата биран је у Управни одбор Матице српске. По завршетку Другог светског рата радио је као адвокат у Великом Бечкереку.

(И. Марковљев, СБР, т. 4.)

Autor: Rade Aničić
Datum: 22, 01, 2007.