Oduvek sam želeo da nešto napišem o surducima, a naročito kako se koji zove. Znam već više od 30 godina da je na njima diplomirao (1973) student novosadskog PMF Milivoj Kanazir, danas penzionisani geograf.
Piše on u ovoj „disertaciji“ da u lesu Titelskog brega postoje uslovi za nastanak različitih oblika reljefa kao posledica delovanja voda, vetrova, reka, hemijskih i mehaničkih sila, čoveka i ostalog živog sveta. Surduk je vododerina koju je voda pravila po Titelskom bregu hiljadama godina i ostavljala tragove u lesnoj zaravni. To su kraće ili duže doline. Ove doline, kojima ide put na lesnu površinu, stanovnici nazivaju surducima.
Oko Titelskog brega ima ih tridesetak. Pored surduka od reljefa postoje još odseci, surdučnjaci, gudure,vrtače i utoleglice, vododerine i provale. Kako je Titelski breg ovalnog oblika nema ni početka ni kraja. Ali, odnekud se mora poći. Od Kanazirovog rodnog Mošorina, dakako. Na ulazu u Mošorin dočekuje vas, ko bi drugi, do Kraljev surduk. On „ne vodi nikud osim u lepotu i tišinu“, kaže pesnička duša novinara Lazara Bojanovića.
U selu su surduci Zmijin i Svinjarevića. Oba su nazvana po onome šta je njega ponajviše pohodilo. Mošorinski Veliki surduk, kako mu i samo ime kaže, jedan je od četiri najveća na bregu. Njime vode putevi preko brega i spajaju četiri naselja što se naslanjaju na breg. Takozvanim Mošorinskim drumom, Veliki surduk je preko brega povezan sa surdukom Busija u Titelu i vilovačkim Velikim surdukom.
Oba ova puta su danas asfaltirana, dok je krak prema Loku ostao zemljani. Napred, prema Tisi, u bašte vodi surduk Ćukovac. Kreneš li dalje stiže se do surduka sa najpoetičnijom pričom, ne i imenom. Taj surduk je nazvan po čuvenom švaleru Šoci Radoniću, koji je imao ljubav u Vilovu. Toliko ju je voleo da nije mario ni surduk da prokopa zbog nje. Od svega ostao je samo Šocin surduk.
Sledeća dva surduka čuvena su po arheološkim nalazištima iz preistorije – surduci Feudvar i Stubarlija. Uz vikendaško naselje pored Tise na breg vodi surduk Dukatar. Vele da je najlepši i da je dobio ime po žutom cveću koje liči na dukate. Odavde pa niz Tisu prema Titelu ima mnogo surduka, ali su oni nešto kraći zbog odronjavanja brega. Tiha Tisa breg roni! Keljin surduk vodi u vrtače gde se sadio patlidžan i bostan. Neki Kelja dok se sladio lubenicama maštao je o ljubavi dok se nije obesio o bagrem u, sada već njegovom, surduku. Slede Rogulićev, Lackov i Demljankov surduk. Prvi su bili ribari i sirotinja, drugi lopovi i secikese, a Demljankovi iz Belorusije su poreklom. Surduk Zminjak je zmijsko leglo. Kod ciglane postoji surduk koji se i tako zove.
Nadomak Titela je surduk u čijem se „ušću“ na Tisi nalazi velika gromada odvaljenog lesa i narod je zove „Tanjir“ ili surduk Pod plastom, pošto ta gromada liči na plast sena.
U samom Titelu postoji surduk koji deli naselje na gornji i donji Titel. Zvali su ga Pekarski surduk i njime ide nekadanja ulica Ratka Bogdanovića, a danas se ta ulica naziva Surduk. Najveći i najduži surduk na čitavom Titelskom bregu je Busija u gornjem Titelu. Od Titela, uz Donje polje tri kraća surduka su Jezik, Prokin i Miškov. Na ločkoj strani brega su Topola, Srednji, Grac i Kapetanov surduk. Pred Vilovom je Govedarski surduk, pa onaj pominjani u Vilovu, kojim vodi put u Mošorin, Veliki surduk, pa Stražilovo, onda Beli surduk, i tako do Mošorina pre Kraljevog surduka, ima još Gradac, Ruparević i Vozarević surduk. I, opet u krug, a „breg stoji izboran od surduka kao starina, ali stoji uspravno, mada ga kiše i ljudi deru“.
(Izvor: Milivoj Kanazir, Surduci Titelskog brega (diplomski rad)
Lazar Bojanović, Mošorinski surduci, „Dnevnik“, Novi Sad, 1997)
Autor: Dragan Kolak
Datum: 04, 12, 2009.