Otvor na zabatu koji služi za propuštanje spoljnjeg svetla u tavansku prostor – potkrovlje meni je bio poznat kao badža. No, taj naziv se koristi najčešće u jugoistočnom delu Bačke i susednim mestima Banata, kako se kaže u knjizi 'Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini' Gordane Vuković.
Najrasprostranjeniji otvori na zabatu služe samo osnovnoj nameni – propuštanju svetlosti, i eventualno provetravanju.
Sećam se da se do masovnije izgradnje silosa i sušara i otkupa pšenice odmah posle žetve, tu negde do 70-tih, pšenica najčešće nosila na tavane, prostirala po podu, prevrtala svakodnevno drvenim lopatama i tako sušila. Kada je na tavanima ostalo pšenice i tokom zime, badža se obično zatvarala ciglom ili džakćetom punjenim slamom da golubovi ne naprave preveliku štetu. To se radilo i da ptice ne bi kljucale šunke i kobasice koje su se na tavanu čuvale.
Pored ovih badža, koje služe samo osnovnoj nameni pa i nemaju neki poseban izgled, slikao sam i otvore koji imaju, sem osnovne namene i estetsku.
U srednjoj Bačkoj (od Srbobrana ka Bačkoj Topoli) nailazio sam na otvore na zabatu koji nemaju mnogo sličnosti sa ovima na prvim slikama.
A u Lovćencu sam video veći broj otvora na zabatu koji predstavlju pravi ukras kuće.
Sem naziva badža, badžura, ili u Banatu raspostranjenog naziva buša, pa i rupa, jama, i budža; otvor na zabatu se naziva i prozorić, pendžerak, pendžerić i sl. Ovi prozorići slikani na zabatima u Lovćencu objašnjavaju zašto im ne pristaje naziv badža.
Savino Selo – ovde sam video i nekoliko ovakvih kibli kakve drugde nisam video.
Savino Selo – krov je rekonstruiasan, sokla takodje, ali su ukrasi na fasadi u izvornom obliku i biće sačuvani – rekao nam je vlasnik.
Povremeno se naidje i na ovakve, gipsane rozete, ali uglavnom na kućama koje imaju pretežno karakteristike gradski kuća.
A ovakve češće nalazimo na nostalgičnim slikama naših sela nego one sa pendžerićima i raskošnijim ukrasima fasada.
Autor: Nenad Glišić
Datum: 15, 11, 2009.