Malo da se vide i
Dvorišta seoskih domaćinstava odavno se ograduju, ne samo da stoka ne izlazi već i dovoljno visokim ogradama da se ne gleda spolja šta se u dvorištu događa. Ograda od dasaka – taraba – skoro da i nema. Zidane odrade, pre svega što su trajne, su prevladale.
Uz visoke ograde idu isto toliko visoke kolske kapije. Za visoke i široke kapije neophodni su i stubovi koji će izdržati velika kapijska krila.
Stubovi od cigala morali su biti masivni da bi izdržali sile koje krilo kapije stvara. I pored toga, na mnogim masivnim stubovima vidljivi su znaci popuštanja – što od težine kapije, što od sleganja terena, a najčašće od zuba vremena.
Kapije od dasaka su sada prava retkost. U svim ovim prolascima kroz vojvodjanska sela jedva sam uspeo da zapazim dve-tri.
Skoro je pravilo da i kapijski stubovi imaju estetske detalje, uglavnom u oblikovanju 'kape'.
Oblikovanje 'kape' stuba ide od sasvim jednostavnih oblika koji pre svega imaju praktičnu stranu (da se voda ne zadržava na vrhu stuba) pa do složenijih.
I ovakav izgled – podržavanje izgleda utvrđenja – nije baš redak.
Iako kvadratni izgled poprečnog preseka preovladjuje, neretko se vide i ovakvi – okrugli stubovi, kao sa ove dve slike iz Loka.
Kao i kod ostalih elemenata gradnje, i kod stubova se mogu zapaziti lokalni karakteristični izgledi.
U delovima Vojvodine gde je kvalitetno i lako dostupno drvo više korišćeno, bilo je mnogo više kapijskih stubova od masivnog drveta. Na žalost, zakasnio sam da slikam više takvih, a ostale su mi samo slike iz Kupinova.
Ograda i kapija sa rezbarenim hrastovim stubovima na svešteničkom domaćinstvu iz sredine XIX veka, pored crkve sv. Luke, kakve sam ih slikao 2004. zamenjena je običnom novom tarabom, iako je to etno-kompleks pod zaštitom.
Stubovi su ipak sačuvani i 2008. sam ih zatekao (na nesreću ili sreću) kao ukrase u etno-restoranu preko puta od prvobitne lokacije.
Koriščenjem armiranog betona, stubovi više ne moraju biti masivni, pa se sve češće ugradjuju na ograde ovakvi, izliveni u nekoj radionici. I ovi, novijeg datuma, nastavili su da tradicijom ukrasa na vrhovima ili i na telu stuba kao što je to na ovom, u Rumenci slučaj.
Autor: Nenad Glišić
Datum: 15, 11, 2009.