Русинска гркокатоличка црква Ђурђево

Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo
''Iako je prisustvo rusinskog življa grkokatoličke veroispovesti u Šajkaskoj oblasti, pa i u Đurđevu dokumentovano vec u prvoj polovini XIX veka, njihovo masovnije doseljavanje iz Ruskog Krstura i Kucure zapocelo je tek posle okoncanja Madjarsko-srpskog rata 1849. godine.

Svoju prvu crkvu, smestenu u preuredenoj privatnoj kuci Djure Vislavskog na danasnjoj Rusinskoj ulici br. 11, grkokatolicki vernici su osvetili 18. februara 1880 godine, na praznik Tri Jerarha. Medutim te iste godine kupljen je plac sa kucom na lokaciji danasnje Stare rusinske skole, te je jedan deo kuce pretvoren u bogoslužebni hram, a drugi u prvu rusinsku konfesionalnu skolu sa uciteljskim stanom. Druga crkva grko-katolickog durdevackog življa posvecena je 21. novembru iste 1880. g. na praznik sv. arhangela Mihaila.
Русинска гркокатоличка црква Ђурђево

Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo

Gradnja danasnjeg grkokatolickog hrama „Rodenja Presvete Bogorodice“ zapoce-lo je u prolece 1900. g., a vec krajem iste godine, takode na praznik sv. arhangela Miha-ila, tadasnji Križevacki vladika Julij Drogobeckij je obavio cin osvecenja nove „Malo-gospojinske“ crkve.

Русинска гркокатоличка црква Ђурђево

Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo

Ikonostas je postavljen par godina nakon zavrsetka izgradnje crkve, medutim nije poznato ko je autor ikona. U parohijskoj Hronici postoji samo podatak, da su ikone radene u Slovackoj. Oslikavanje interijera sv. hrama obavljeno je 1914 g. rukom novosadskog dekorativnog slikara A. Hodovanjija, a obnavljano je 1970. g. od strane Vasilija Ujfalušija, po rodenju Đurđevčana.

Русинска гркокатоличка црква Ђурђево

Na spoljnom pročelju su i dva novopostavljena mozaika.
Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo

Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo

Grkokatolicki sv. hram krase i 16 novih postavljenih ikoničnih vitraža, rad sveštenika Mihaila Hološnjaja, cija je tehnička realizacija obavljena u poznatom somborskom ateljeu „Stanišić“.

Parohijski dom takode spada u jedan od najstarijih i najznacajnijih objekata u selu. Podignut je 1910. g. za vreme paroha Maksimilijana Hranilovića.
Parohija danas broji 1250 vernika. Grkokatolicka parohija u Đurdevu pridržava se, kao i sve ostale grkokatolicke parohije na teritoriji R. Srbije izuzev Ruskog Krstura, starog julijanskog kalendara.

Pri Grkokatolickoj crkvi deluje i hor „Rozanov“, a crkva poseduje i bogatu etnografsku zbirku „Rusinska sprema“ (Ruska odloha), sa stalnom postavkom grafika, slika i crteža slikara Julijana Kolesara, o kojoj brine svestenik Mihail Holosnjaj.
(Sa sajta Mesne zajednice Đurđevo)

Русинска гркокатоличка црква Ђурђево

Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo

''Русини гркокатолици појединачно су се почели насељавати у Ђурђево у првој половини XIX века, a масовније тек око 1870. го¬дине. Године 1880. у Ђурђеву je било 326 Русина. Ту су они градили нове домове, долазили су до нове обрадиве земље и пространијих испаша и тиме побољшавали своју егзистенцијалну ситуацију. Међутим, у русинском народу се добро памти позната реченица из Светог писма: „Неће човек живети само од хлеба , већ и од сваке речи која излази из уста Божјих“. Због тога je требало све предузети како би се сем материјалних услова за живот створили и услови за развој духовног живота.

Русини у Ђурђеву су добили простор за богослужење већ 1880. године, када им je Ђура Виславски уступно предњу собу у својој кући. Ту je направљена и звонара, а звоно су поклонили Русини из Крстура. Иако Русини у Ђурђеву нису у то време имали ни своју парохију ни свог свештеника, духовни живот се ипак почео развијати управо око ове мале црквице. У село je сваке треће недеље долазио свештеник из Новог Сада.

У овој првој русинској цркви биле су постављене клупе – 11 за мушкарце и 10 за жене. Исте године су та места продата и од тих пара je купљена кућа од ковача Џавера, где je пренета дотадашња црква. Гркокатолици су и даље у организационом смислу потпадали под новосадску парохију. Одатле су им долазили свештеници: Павло Вукић, Мирослав Голеш, Андри Лабош старији, Михајло Латковић и Јован Храниловић.

У Ђурђеву je 1892. године било укупно 800 Русина гркокатолика. Потреба за оснивањем парохије и постављањем самосталног свештеника у њој постајала je све већа. ..

Тако je крајем 1892. године основана парохија у Ђурђеву, a већ почетком 1893. године добила je и свог сталног свештеника, Андрију Лабоша млађег. Прво место у плановима првог гркокатоличког пароха у Ђурђеву заузима настојање за градњу цркве. Његове жеље су се почеле остваривати тек 1900. године. Средства за градњу обезбеђена су тако што je Министарство угарске владе дало 8.000 круна, а остатак средстава je прикупљен од становништва. Један део средстава je позајмљен из епархијског фонда и Месне акционе касе. Становништво je такође помогло око изградње цркве тиме што je пружало помоћ у транспорту грађевинског материјала, хранило извођаче радова итд. За релативно кратко време, од 13. маја 1900. године, када су постављени темељи, па до празника Св. Михајла (21. новембра) црква je већ била посвећена као црква Рождества Пресвете Богородице…

… Одмах после рата у Ђурђево je дошао руски емигрант Иван Владимирович Розанов, човек широког образовања и љубитељ хорског певања. Његовим залагањем и залагањем пароха Биндаса основан je хор, који je у почетку радио у кући Јанка Ердеља. Временом се број заинтересованих за хорско певање повећавао па je велики део русинског становништва ступио у његово чланство.

Након Ђуре Биндаса у гркокатоличку парохију у Ђурђеву дошао je свештеник Мирко Бојић. Његова делатност на подизању верског и културно-просветног живота код Русина у Ђурђеву била je разноврсна и плодна. .. Уз његово свесрдно залагање на плану општег просвећивања русинског становништва у Ђурђеву културни и образовни ниво знатно je подигнут. Оно што je карактеристично за овог свештеника јесте, између осталог, и његова екуменска оријентација. Он je одржавао изузетно добре односе са православним свештеницима у селу, а црквени хор je водио у православни манастир у Ковиљу. Када je 21. марта 1931. године ђурђевачку парохију посетио влади¬ка Дионизије, парох Бојић je успео да окупи све свештенике из околних места, како гркокатоличке тако и православне. Због такве своје оријентације често je био оптуживан од неких свештеника. Међутим, он je остао чврст у својој вери, али се истовремено залагао за братске односе са Православном црквом. Плод његове тако усмерене делатности видљив je и данас…

Када се говори о верском животу у Ђурђеву, немогуће je заобићи чињеницу да у селу заједно живе православци и гркокатолици, али да није било покушаја организованог прелажења са једне вере на другу. Међу свештенством je постојало уважавање и односи достојни сваке похвале. Такав однос се одржао до данас.'' (Изводи са сајта Дзвони.)

Русинска гркокатоличка црква Ђурђево

Rusinska grkokatolička crkva Đurđevo