Crkva Sv. Vaznesenja Gospodnjeg Čurug

Crkva Čurug

Crkva Čurug – Црква Чуруг

Crkva Čurug

Prva crkva u Čurugu pominje se 1739. godine, a ova današnja podignuta je 1860. godine. Hram Sv. Vaznesenja Gospodnjeg sa tri tornja poznat je po ikonostasu koga je uradio Đorđe Krstić i po čuvenom zvonu “ Veliko kontra GE“ teškom 4.775 kg. na kom piše „Srpska pravoslavna crkvena opština u Čurugu za vreme slavne vlade NJ.V. Aleksandra I Kralja Srba, Hrvata i Slovenaca i arhijerjestva NJ.V.Pr.G. Dr Irineja Episkopa Novosadskog-Bačkog podiže na SV. Vaznesenjskom Hramu svome ovo zvono da danju i noću budi verne k slavenoslavlju svetoga imena božijega“.

Crkva Čurug – Црква Чуруг

''Изградња чурушког храма завршена је 1862. према пројекту војног инжењера Јосифа Крафта. Изведен је као једнобродна неокласицистичка грађевина монументалних размера на којој доминирају неоренесансни елементи, чиме је постигнут утисак репрезентативности. Уобичајене је просторне концепције са полукружном олтарском апсидом на истоку, наглашеним певничким трансептом, припратом из које се пење у хор и западним прочељем које надвисују три торња, од којих је средишњи највиши. Засведена је полуобличастим сводом, док је олтарска апсида наткривена полукалотом. Главни улаз је истакнут тремом који граде два пара коринтских стубова.

Crkva Čurug – Црква Чуруг

Декоративни портици са тимпаноном у врху обележавају бочне улазе, што се у пречишћеном облику понавља и на певницама. Поља до висине прозора, оперважених флоралним мотивима, су касетирана, тако да је склад хоризонталне и вертикалне поделе потпун.

Crkva Čurug – Црква Чуруг

Масивну иконостасну преграду од белог мермера пројектовао је Михаило Валтровић, а осликао Ђорђе Крстић у последњој деценији XIX века. Овим подухватом је реализована њихова заједничка идеја о националној уметности, која и поред чврстих веза са традицијом није изгубила интересовање за модерна европска струјања. ''
Чурушка црква је споменик културе од изузетног значаја.
(Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.)

U sećanju mi je ostala tvrdnja da je čuruška crkva (pre gradnje Hrama Sv. Save u Beogradu) bila najveća srpska crkva. Čak i ako to ne stoji, činjenica je da je to gradjevima impozantne veličine, naročito za seosku crkvu.

Izuzetan utisak ostavljaju zlatom radjeni ornamenti u unutrašnjosti prozorskih lukova

Crkva Čurug – Црква Чуруг

Interesantna retkost je da je naos podeljen na prednji, muški deo i zadnji, za žene, sa stolovima (sedištima). Na stolovima su imena i prezimena žena.

Crkva Čurug – Црква Чуруг

Čuruški hram Vaznesenje Gospodnje
Ove godine proslavlja se 150 godina od izgradnje hrama Vaznesenje Gospodnje koji ponosno stoji u centru Čuruga. Žitelji ovog mesta su bili uvek okrenuti Bogu i crkvi, te su sa svojim parosima Kirilom Otićem, Stevanom Pačuom i Urošem Vučerićem počeli veliki posao izgradnje hrama. Pripreme su počele još 1855. godine, ali je izgradnja započela tek u proleće 1857. godine.
Crkvu je projektovao nemački vojni inženjer lajtant Josif Krafi, koji je nadgledao ovaj posao. Radove su izvodili čuveni majstori i ti zidar Jakov Koloman i tesar Franc Smaus, dok je limarske radove izvodio Matijas Vihtener. Oni su, pored svojih radnika, imali na raspolaganju 100 ljudi i 20 zaprežnih kola iz Čuruga. Kamen temeljac je osvećen i položen na Blagovesti 1857. godine, posle svete liturgije. Sam čin osvećenja obavio je prosinđel Isidor Kolarević iz manastira Kovilj, uz sasluženje Maksima Papića, prote iz Žablja, te čuruških paroha, jereođakona Lazara Trifunovića, okolnog sveštenstva, te mnogobrojnog naroda, uz pucanje prangija i narodno veselje.
Centralni toranj i crkva su bili postavljeni već 23. septembra 1858. godine, ali je crkvena opština želela da, pored centralnog (54,57 metara), izgradi i dva manja tornja (32 metra). Posle mnogobrojnih problema, početkom septembra 1860. godine izgrađena su i dva manja tornja, te je 5. septembra 1861. godine hram osveštao Maksim Papić, okružni prota žabaljski. U ovaj hram je ugrađeno 1,6 miliona opeka i 7.352 požunska merova kreča (požunski merov iznosi 62,48 litara). Tronosanje je izvršio na sam dan hramove slave 17. maja 1862. godine episkop bački Platon Atanacković i posvetio ga prazniku Vaznesenja Gospodnjeg.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg je jedan od najmonumentalnijih hramova u Vojvodini. Dugačak je 54 metara, širok 15 i visok 17 metara, sa centralnim tornjem visine 54,57 metara i dva manja visine 32 metra. U Vojvodini postoji istovetan hram u Bečeju i sličan u Sivcu. Čuruški hram je poznat i po ikonostasu koji je izgrađen po nacrtu profesora Mihaila Valtrovića, po ugledu na ikonostase iz naših srednjevekovnih manastira. Ikone za ikonostas je radio akademski slikar Đorđe Krstić iz Bečeja, a bile su završene i postavljene pred Uskrs 1898. godine. Godine 1952. ikonostas je stavljen pod zaštitu države kao neprocenjiva vrednost.
Na centralnom tornju postoji javni časovnik, koji je povremeno radio i tako su Čuružani mogli da vide vreme iako je postavljen 16. avgusta 1892. godine. U porti crkve se sada nalazi krst koji se nalazio na raskrsnici u centru sela, pa je zbog saobraćaja premešten. U crkvi su se nalazile i knjige rođenih i krštenih od 1742. do 1896. godine (14 knjiga), venčanih od 1773. do 1904. godine (7 knjiga), te umrlih od 1733. do 1900. godine (9 knjiga).

Veliko zvono treće u Evropi

Čuruška crkva je poznata i po zvonima, jer je veliko zvono po dimenzijama treće u Evropi. Harmoničnost melodija čuruških zvona kontrolisao je kompozitor Isidor Bajić. Čuveno veliko zvono je osveštao episkop bački dr Irinej Ćirić na Cveti 1932. godine. Svojom melodijom od 7.984 kilograma i danas zadivljuje posetioce svetog hrama i budi pobožnost pravoslavnih Čuružana.
Veliko kontra »Ge« sa ikonom svetog Đurđa, državnim grbom i ikonama vladara teško 4.775 kilograma, srednje staro veliko »Ce«, sa ikonom svetog Vaznesenja teško 1.773 kilograma, zvono »E« sa ikonom dva anđela, a između njih sveti krst iz koga zrači svetlost, teško 1.030 kilograma, zvono »As« sa ikonom Svetog Save, teško 446 kilograma.
Sa sajta ’Ravnica Info’, autor teksta Lazar R. Kaćanski, 4. May 2007.

Crkva Čurug – Црква Чуруг

S obe strane zapadnih rata su table sa imena tristotinak Čuružana koji su izginuli i sahranjeni na ratištima u I sv. ratu.

Crkva Čurug – Црква Чуруг

Čurug se prvi put spominje 1225. godine pod ovim nazivom.

Posle toga je često menjao feudalne gospodare, a početkom 15-og veka postao je posed despota Đurađa Brankovića.
O Čurugu, kao naseljenom mestu, postoji prvi pisani trag iz 1238. godine, za vreme ugarskog kralja Bele IV. Od ovog zapisa do 1656. god. pojavljuje se pod raznim imenima. Povoljan geografski položaj, plodna zemlja i blizina reke Tise, učinili su da se u periodu velike seobe naroda od IV do IX veka na ovom prostoru smenjuju razni narodi kao što su: Huni, Gepidi, Langobardi, Avari, Franci, Bugari, Mađari. Od svih ovih plemena do polovine XX veka zadržali su se samo Sloveni i Mađari.
Proterivanjem Turaka postaje granično mesto u austrijskoj Potiskoj vojnoj krajini. Tokom madjarske bune 1848. neprijatelj ruši crkvu i vrši genocid nad domaćim stanovništvom. Posle bune stanovništvo se vraća u Čurug, a doseljavaju se i novi stanovnici.
Prema arheološkim istraživanjima na prostoru današnjeg Čuruga postojalo je naselje u kamenom dobu o čemu svedoče kosti mamuta pronađene na ovom prostoru.
Najnovija istraživanja pokazuju prisustvo Rimljana u 4-om veku kao i doseljavanje Slovena pre velike seobe.