Novi Sad: U Skupštini Vojvodine održana je javna debata o umrežavanju lokalnih medija koju su organizovali Novosadska novinarska škola i Pokrajinski sekretarijat za infrormacije. Na skupu je razmatrano koliko bi lokalnim medijima pomoglo umrežavanje, da li bi im to bila dodatna mogućnost za ostvarivanje ekstra profita ili nešto što bi sputavalo kreativnost emitera.

        Pomoćnik pokrajinskog sekretara za informacije Kalman Kuntić složio se da je umrežavanje jedna od najvažnijih stvari kada su mediji u pitanju i naveo da na medijskoj sceni u Srbiji ima samo nekoliko prepoznatljivih mreža, koje su još iz 90- tih godina. Situaciju treba menjati, a na tome treba da rade sami mediji, kazao je Kuntić. Prema njegovim rečima, problem bržeg umrežavanja medija je u nedostatku novca, zbog čega Sekretarijat dobija puno zahteva za pomoć. Naveo je da se najviše obraćaju mali lokalni mediji, a trenutno je aktuelan zahtev radio stanica u Potisju za podršku u umrežavanju. – Sve je interesantnije i aktuelnije međudržavno povezivanje medija i stvaranje onakvih mreža koje bi pomogle, kako građanima Srbije, tako i građanima drugih zemalja u okruženju, da lakše komuniciraju i posluju, kazao je Kuntić.

        Na skupu su izneti podaci o postojećoj medijskoj slici Vojvodine, odnosno kako funkcionišu lokalni mediji, na osnovu monitoringa, koji je rađen u Novosadskoj novinarskoj školi. Na osnovu tih rezultata, prema rečima Višnje Baćanović iz monitoring tima, umrežavanje bi moglo da doprinese da lokalni mediji na raspolaganju imaju više ljudskih i drugih resursa, kako bi pokrivali širu teritoriju Vojvodine i imali informacije sa različitih mesta.Ona vidi umrežavanje kao saradnju lokalnih medija kako bi nadoknadili postojeće nedostatke i u tom smislu poboljšali kvalitet svojih programa. Baćanović je istakla da su u svojim istraživanjima poredili regionalne i lokalne medije u odnosu na javni medijski servis Vojvodine, želeći da vide šta je to što JSV ne radi, niti treba da radi, a uspevaju da realizuju lokalni i regionalni mediji. – Ono što je osnovni nedostatak je što se informisanje svodi isključivo na kulturne informacije i kulturne događaje. Dakle, nema transparentnosti lokalnih samouprava kojoj bi doprineli lokalni mediji, nema dovoljno angažmana za novinare, jer nema dovoljno društvenih događaja, objasnila je Baćanović. Istakla je da je istraživanje pokazalo da RTV , od 2006. godine, od kada se prati njena funkcija, pokazuje značajan napredak. Sve je više novinarskih inicijativa, analitičkih žanrova, složenijih formi, dok su na lokalnom nivou uglavnom agencijske vesti, zaključila je Baćanović.
        Predsednik NDN Dinko Gruhonjić smatra da je umrežavanje dobra ideja . U svetu postoje primeri koji pokazuju da umrežavanje, pre svega lokalnih medija, sa ekonomskog aspekta, može da vodi njihovom većem profitu. Postoje primeri u svetu da je moguće umrežavanje medija i NVO, koje se bave marginalizovanim grupama. – Kada je u pitanju medijska sfera u Srbiji, ona je određena političko-tajkunskim odnosima, što se moglo videti u tom „takozvanom umrežavnju medija“, odnosno kupovini medija, koji su potom rezultirali političkim pritiskom na te iste medije, objasnio je Gruhonjić. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da se umrežavanjem lokalnih medija dobija veće tržište, veća mogućnost pristupa velikim oglašivačima, koji će biti zaintersovani da se na tim medijima oglašavaju. Kada je u pitanju programski sadržaj, prema Gruhonjićevim rečima, kod nas je nepokriveno polje lokalnih i regionalnih medija kada su informacije iz tih sredina u pitanju.

Autor: Redakcija Ravnica INFO
Datum: 30, 10, 2009.