Stalni i privremeni poljski stanovi

        Prema nameni među ovim stanovima izdvajaju se zemljoradnički, stočarski i vinogradarski. U stalne zemljoradničke poljske stanove spadaju SALAŠI. To su grupe zgrada sa prostranim dvorištem oko kojeg su drveće, najčešće bagrem i dud. Najveća i glavna zgrada na salašu je kuća za stanovanje, uz nju je štala za konje, a u produžetku šupa za kola i alatke. Tu su, zatim čardak za smeštaj kukuruza, svinjci i obori. Najveći problem salašara na lesnoj zaravni je voda, pošto je izdan vrlo duboka. Bili su primorani da kopaju bunare duboke i do 40 metara a vodu da izvlače pomoću naročite sprave koju okreće magarac. Na salašima su živeli stariji oženjeni sinovi sa decom, biroši na salašima bogatih seljaka koji su im obrađivali zemlju i brinuli se o stoci. Salaše su gradili imućniji seljaci čiji su posedi bili udaljeni od sela, a da bi olakšali obrađivanje zemlje.

        Salaši na bregu su stariji i bilo ih je više. Počeli su se graditi krajem 19. veka, a naročito posle premeravanja i grupisanja zemlje. U aluvijalnoj ravni (ritu) salaši se podižu tek posle izgradnje zaštitnih nasipa početkom 20. veka, a naročito posle deobe ritske zemlje.bolji položaj u ritu imali su salaši na „gredama“ pored kojih su vlažne udoline obrasle travom. Zemlje na temenu greda salašari koriste za gajenje žita i drugih kultura, a udoline služe za ispašu stoke. Danas salaša na bregu i oko njega više ni nema. Ostala su samo imena za deo atara u kome su se nalazili (Igićev, Šmitov, Balogov, Ružićev salaš i dr.).
        Privremeni stanovi na pašnjacima su KOLEBE i KRILA. Njih su čobani pravili od trske, odmah po izlasku na pašnjake kako bi se štitili od nevremena. Krila su obično polukružna ili „na tri pera“, uvek postavljena tako da štite od vetrova, naročito zapadnih. Obori su ograde od dasaka ili letvica i služe za zatvaranje ovaca prilikom muže. Početkom leta kad se pokosi pšenica, čobani s ovcama napuštaju kolibe i krila. Oni prelaze na strnjike zbog ispaše i sve do zime su u pokretu. Vezu između stočarskih stanova i sela su održavali uz pomoć magaraca. Magarci su na samaru u kantama prenosili mleko u sela i iz sela hranu za čobane. Tokom leta magarci za ovcama nose čobanku opremu, hranu i vodu. Nekad bilo, danas se spominjalo!
        U vinogradima se grade „kulače“ (okrugle kolibe od trske) i „kolebe“ (na dve vode, takođe od trske). Neke „kolebe“ se zidaju od ćerpiča i pokrivaju se trskom ili crepom, te izgledaju kao jednodelne kućice. One služe za ono vreme dok se obavljaju poslovi u vinogradu ili za stanovanje onih koji čuvaju vinograde u vreme sazrevanja grožđa. „Kulače“ grade i bostandžije u kojima poneko boravi dok se bostan ne poseče.

(Izvor: Rajko Nikolić, Privreda, naselja i stanovništvo Titelskog brega, 1949)

Autor: Dragan Kolak
Datum: 19, 09, 2009.