Кратки биографски речник Титела

Барјактаров, Јован (1920-1942), млади земљорадник, секретар омладинског покрета (ОМПОК) у Тителу, касније главни организатор и секретар СКОЈ-а и члан МК КПЈ. Крајем 1942. као робијаш отеран на Источни фронт. Умро у Русији.

Бачкалић, Милан (1926-), економиста и политичар. Родио се у Мошорину. После завршене шесторазредне основне школе био је питомац Војнотехничког завода у Крагујевцу. Учесник је НОР-а. Студирао је права. У политици је био активан као председник жабаљског и новосадског среза, републички посланик, председник Већа народа Савезне скупштине, био у Скупштини и Извршном већу Војводине. Носилац је медаље за храброст, Ордена заслуга за народ и Ордена са црвеном заставом.

Бачкалић, Тодор (1967-),професор универзитета. Родио се у Новом Саду (у „Бетанији“). Основну и прва два разреда средње школе завршио је у Тителу, а средњу саобраћајну у Новом Саду. Дипломирао је на Саобраћајном одсеку ФТН у Новом Саду. Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду, а докторирао на новосадском ФТН. На матичном факултету предаје „Основе водног саобраћаја“. Коаутор је уџбеника за студенте ФТН и аутор и коаутор више стручних радова у часописима националног значаја, као и радова саопштених на домаћим и међународним скуповима.

Башић, Боривој (1927-2000), протојереј ставрофор. Био је 35 година парох у Тителу, од 1959. до 1995. године. Прота је рођен у Новом Саду, а умро у Футогу. Завршио је студије теологије. Прву парохију добио је у Ковиљу, а потом премештен у Тител. Није му се посрећило да своју службу цркви и животни пут заокружи у Тителу, који је напустио тешка срца.

Бегри, Фрања Жавер (1795- после 1871). Завршио је гимназију у Темишвару, филозофију на Православној академији у Загребу, једну годину теологије у Грацу, у Бечу је свршио виши препарандијални течај (1819). Био је учитељ у Шајкашком батаљону у Тителу од 1822. до 1833. године. У књижевности се јавио 1832. док је био учитељ у Тителу.

Бедов, Рада (1932-), ветеринар, привредник. Родио се у Мошорину. После завршене основне школе у родном селу, завршио је нижу гимназију у Тителу и докторирао ветерину у Београду. Био је директор АИК „Нови Сад“ и „Котекспродукта“. Његова велика заслуга је што се са израдом халогених омотача за кланичку индустрију у сарадњи са научним институтима у Србији и са технологијом заштићеном у САД, освајало домаће и страно тржиште. Добитник је Октобарске награде Новог Сада, Ордена рада са златним венцем, признања Привредне коморе Југославије и Министарства прехрамбене индустрије Пољске.

Београдац, Јован (1812-1889), рођен је у породици граничарског официра у Тителу. Свршио је нижу реалку у Тителу, а кадетску школу у Оломоуцу. Био је секретар Друштва за СНП, а затим у Матици српској. Сарађивао је у листовима и био је уредник новосадског Недељног листа (1867). Писао је и о филолошким питањима, сакупљао ретке речи и израдио речник српског језика.

Берић, Миленко (1921-1983), лекар уролог. Родио се у Ковиљ Светом Ивану (Шајкаш), где је завршио основну школу, гимназију у Сремским Карловцима, а медицину у Београду. Специјализовао је урологију у Новом Саду и Београду, те се усавршавао у Минхену, Паризу и Бечу. Докторирао је у Новом Саду. Био је професор Медицинског факултета у Новом Саду. Објавио је преко 70 стручних и научних радова из области урологије. Имао је два сина. Сахрањен је у Шајкашу.

Бешлин, Ђорђе (1918-19411), Титељан, револуционар, организатор партијског деловања у Тителу, члан Окружног комитета КПЈ и заменик команданта јединица покрета отпора за јужну Бачку. Уморен 1941. у злогласној „Армији“ у Новом Саду.

Блажек, Јожеф, основао је 1892. штампарију у Тителу и у њој штампао десет година. Касније ју је продао. Штампарија је имала ћириличка и латиничка, а могућно и готичка слова.

Блажић, Петар (1913-1941), столарски радник, учесник НОП-а. Из родног Баноштора се с родитељима 1926. преселио у Тител, где је изучио столарски занат. За време мађарске окупације учествовао је у покрету отпора. Ухапшен је, осуђен на смрт и обешен у Новом Саду.

Блануша, Јован (почетак 19. в. – после 1849), оберлајтнант, народни мајор. Војничку каријеру започео је као кадет у Шајкашком батаљону у Тителу 1. маја 1839. године. Службовао је у Земуну, а када је у револуционарним немирима 1848. генерал Храбовски напао Карловце, тада већ натпоручник, са све три шајке и 120 шајкаша напушта Земун и прикључује се вођи Српског народног покрета Ђорђу Стратимировићу. Са њим је заузео арсенал у Тителу и учествовао у свим борбама народне војске на подручју Шајкашке. Патријарх Рајачић га је за заслуге произвео у чин народног мајора. Војничку каријеру завршио је пензионисањем 16. јула 1849. године.

Божић, Пантелија, родио се у Тителу. Био је тителски капетан и капетан у Петроварадину, а 1704. је отишао у Русију и онде ступио у руску војску у којој је стигао до пуковника. Био је на известан начин представник патријарха Арсенија III Чарнојевића на двору руског цара Петра Великог и тиме био први српски дипломата у новијој историји Срба. Задужио је србе у Угарској, а највише Титељане, шаљући им књиге из Русије. Умро је у Русији 1718. године.

Бошњак, Стојан, тителски капетан, дошао је после Пане Божића. Истакао се 1716. у одбрани Титела од Турака. Учествовао је на Народним саборима у Сремским Карловцима. Купио је 1732. звоно за тителску цркву. Било је то прво звоно у српским црквама северно од Саве и Дунава. Умро је у Тителу после 1731. године. Надгробни споменик му се налази у дворишту црквењаковог стана у порти СПЦ у Тителу.

Братић, Томислав А.(1937-),професор универзитета. Родио се у Тителу, где је стекао основно образовање. Дипломирао је на наставном смеру Музичке академије у Београду. На Факултету Музичке уметности у Скопљу наставио је последипломске студије. Као професор музике радио је у Сомбору, Земуну, Алексинцу, Нишу, Приштини и Јагодини. Пензионисан је као редовни професор Учитељског факултета у Јагодини. Аутор је више уџбеника за наставу музичке културе, компоновао је дечје песме и композиције за хор, хармонику, флауту, клавир… Радове је објављивао у музичким и педагошким часописима. Дириговао је школским, омладинским и аматерским хоровима (Аматерски хор Шуматовац). Круна списатељског рада је Спомен монографија Алексиначке певачке дружине Шуматовац поводом 120 година постојања и рада. Пензионерске дане проводи у родној вароши.

 

Брзић, Бошко (1934-), професор и поублициста. Родио се у Ковиљу. Основну школу учио је у Тителу, учитељску у Сремским Карловцима и Филозофски факултет у Новом Саду. Био је учитељ у Локу. Бави се локалном историјом. Прикупио је велику грађу о људима и знаменитостима Шајкашке.

Бугарин Милош (1938-), православни свештеник. Родио се у Мошорину. После осмогодишње школе у родном селу завршио је Богословију у Призрену. Историју уметности дипломирао је код Дејана Медаковића. Службовао је у Гардиновцима. Једини је од свештеника био председник једне секције ССРН Војводине (за културу и уметност). Покренуо је 1989. лист Епархије бачке Пастир.

Букуров, Бранислав (1909-1986), професор универзитета, академик. Оснивач је катедре за географију на Филозофском факултету у Новом Саду. Научни рад му је усмерен на изучавање Војводине, а Тител је нашао видно место у његовом раду. Написао је Географску монографију општине Тител.

Буља, Тодор (1924-1991), новинар и уредник листа Спорт. Рођен је у Тителу и ту завршио основну и грађанску школу, учитељску и факултет физичке културе у Београду. Играо је фудбал у тителском фудбалском клубу, касније у београдском клубу БСК, касније ОФК Београд. Умро у Београду и онде сахрањен.

Бурка, Павле (1921 – ?), графичар. Родио се у Локу, а са десет година се са родитељима преселио у Нови Сад, где је изучио графички занат. Радио је у свим новосадским графичким колективима. Био је и директор штампарије у Прогресу и Просвети и у пензију је отишао из Ас-импекса. Као признати стручњак и предавач у Школи ученика у привреди „Ђорђе Зличић“ у Новом Саду, веома је допринео развоју новосадске графичке индустрије. Био је музичар-аматер (саксофониста), спортски риболовац, бавио се активно фудбалом, стоним тенисом, одбојком и шахом. Био је председник ФК „Графичар“ из Новог Сада.

Autor: Rade Aničić
Datum: 15, 05, 2009.