Početak žetvenih radova je razlog za posetu domaćinstvu vrednih domaćina Zorana i Gorana Simetić.
Na samom početku razgovora Zoran nam je rekao da treba gledati unazad na predhodnu godinu kada je vršena setva pšenice. Objašnjava da je sama setva bila izuzetno skupa jer je trebalo uraditi sve agrotehničke mere u nadi da će biti dobar ovogodišnji rod. Vremenski uslovi su bili loši po pšenicu ali moralo se uraditi sve. Ako se ne baci veštačko đubrivo i ako se ne zaštiti od bolesti prinos će biti još manji i neizvesniji. Sa sada predloženom cenom od 10,00 dinara po kilogramu kada se pšenica proda, uz ovako slab prinos, teško da će biti para da se pokriju svi troškovi, odnosno da se vrati uloženo u proizvodnju.
Zoran dodaje da su prinosi pšenice manji za 20-30% i to je još jedan od razloga loše finansijske situacije sa pšenicom, mada se već sada mora razmišljati o setvi za sledeću godinu, jer čim se skinu soja i suncokret treba pripremati zemljište za setvu pšenice. Po njegovim rečima svi proizvođači će verovatno smanjiti površine pod strnim žitom, a i ono što bude posejano može da bude problematično sa obzirom na cene repromaterijala i semena, pa postoji mogućnost da se poseje pšenica ovogodišnjeg roda ali iz sopstvene proizvodnje. Izlaz iz ove sadašnje situacije Zoran vidi u tome da prerađivači pomognu i otkupe pšenicu po nekoj minimalnoj ceni od 15,00 dinara kako bi mogla da se izvrši jesenja setva.
Tu se u razgovor uključio i proizvođač, Mile Ćirpanov i konstatovao da su veliki dispariteti cena i naveo primer da je cena hleba formirana na bazi cene pšenice od 23,00 dinara, a sada nije korigovana na cenu od 10,00 dinara. Takođe je naveo i primer od pre šezdesetak godina kada je za 100 kg pšenice od mlinara dobijano 80kg hlebnog brašna, a za to kod pekara 80 kg hleba što znači da pri sadašnjoj ceni od 10,00 din za kg pšenice cena kg hleba treba da bude oko 14-15 din, a ne između 70 i 80 dinara.
Na pitanje kako je sa drugim kulturama Zoran je odgovorio da je oko 20% zbog suše loše niklo pa je moralo biti presejano i da će tu prinosi biti manji ali da su uglavnom zadovoljni dosadašnjim izgledom. Treba navesti da ovi mladi poljoprivrednici pored pšenice, kukuruza, soje, suncokreta imaju i povrtarskih kultura luka, krompira, paprike i bostana.
Autor: Lazar R. Kaćanski
Datum: 13, 07, 2009.