Кратки биографски речник Титела

Калајџић, Дарко (1940-), професор фускултуре и професор универзитета. У Зворнику завршио гимназију, у Београду ВПШ, у Сарајеву Вишу школу за физичку културу. Докторирао у Новом Саду на факултету за физичку културу. Радио у Основној школи и Школи за КВ раднике у Тителу (1966-69), затим на ВПШ у Новом Саду и на Факултету за физичку културу. Био је продекан и више пута декан. Био је тренер у новосадској Војводини, јуниорској и сениорској репрезентацији Југославије.

Калмар, Фрања (1923-1995), графички радник. Родио се у Тителу. По завршетку Грађанске школе у Тителу ступио је 1937. у штампарију Милована Милосављевића. За време окупације прешао је у Будимпешту и онамо довршио занат. Крајем 1944. вратио се у завичај и запослио се у тителској штампарији, да би касније прешао у новосадску штампарију Будућност и постао технички руководилац. Био је помоћник директора у Графици у Новом Саду, а после краће политичке каријере вратио се за генералног директора. Прешао је у Народну банку Војводине за чувара Трезора до пензионисања 1980. године. Уређивао је гласило Новосадски графичар.

Каназир, Душан (1921-), лекар, биохемичар, академик. Родио се у породици мошоринског берберина Тодора, Тоше Каназира. Школовао се у Новом Саду, Београду, студирао у Паризу, дипломирао медицину у Београду, докторирао у Бриселу. Постдокторске студије обавио је у САД. Био је професор по позиву у Америци, Белгији и Јапану. Био је министар, као академик потпредседник и председник САНУ.

Каракашевић, Владимир (1866-1924), учитељ. Отац му је Кирил био учитељ немачке граничарске школе. Основну школу завршио је у Тителу, а државну учитељску у Баји. Службовао је у Надаљу, Панчеву, Будимпешти, Новом Саду. Бавио се музиком, свирао је клавир, виолину и чело. Писао је и компоновао песме за децу.

Кирић, Никола (1901-1988), учитељ, писац и хроничар. У Тителу је живео и радио од 1935. до 1961. године. Родио се у Мокрину, а умро на Малом Лошињу. Писао је за децу, педагошке чланке и расправе у новинама. Изучавао је историју Титела и Шајкашке. Уређивао је први дечји лист Наше дело у Тителу (1957) и учествовао у оснивању листа Шајкаш. Написао је монографију о Соколском друштву у Тителу. Основао је и наденуо име тителском културно-уметничком друштву (данас АКУД) Јован Поповић.

Клеменс, први познати студент из Титела који се 17. октобра 1389. уписао на бечки универзитет. Био је кантор (учитељ певања). Читање и писање могао је да научи код неког од учитеља, можда баш код првог познатог учитеља у манастирској школи, извесног Јоанеса, за којег се зна да је учитељевао 1378. године.

Книћанин Петровић, Стеван (1807-1855), Војвода и члан Државног савета Кнежевине Србије, рођен је у Книћу. Учествовао је са добровољцима из Кнежевине у Народном покрету Срба 1848-9. године. Бранио је и одбранио Тителски брег, Вилово, Лок и Тител 13. јула 1849. и тиме је окончан војни део историје Народног покрета.

Ковач, Карло (1914 – ?), правник, професор. Родио се у Тителу. Матурирао је у новосадској Гимназији, а дипломирао на Правном факултету у Суботици. Априлски рат 1941. затекао га је као адвокатског приправника у Новом Саду. Окупацију је провео у заробљеништву. После ослобођења завршио је Економски факултет у Београду и Филозофски у Новом Саду. Доктор права постао је 1962. у Београду. Бавио се публицистиком.

Костић, Лаза (1841 – 1910), песник. Снажна лирска природа, творац најлепше песме српског романтизма – Santa Maria della Salute. Рођен у Ковиљу, биран 1873. за првог тителског посланика у победи каква није забележена у политичкој историји Титела и шире.

Кораћ, Нада (1952 -), агроном-виноградар, професор универзитета. Родила се у Тителу, у породици Лочки. Гимназију је завршила у Зрењанину, а Пољопривредни факултет у Новом Саду. Докторирала је на матичном факултету. Усавршавала се у Монпељеу у Француској. Коаутор је стоне сорте грожђа ласта и винских мила и три клона италијанског ризлинга. Држи наставу на факултету из Посебног виноградарства.

Крестић, Михајло (? – 1873), трговац, јавни радник. Родио се у Иригу, али је одрастао у Тителу. Учио је у Тителу, Острогону и Бечу. Био је трговац у Тителу. Током Народног покрета 1848-9. био је на Скупштини Срба у Пешти марта 1848, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима изабран је у Главни одбор и за комесара. Основао је 1868. Тителску земљоделску задругу, најстарију српску земљорадничку задругу уопште. Био је начелу Милетићеве Народне слободоумне странке у Тителу 1873. и одлучујуће допринео победи Лазе Костића за посланика у Пешти. Био је председник Српске читаонице и Црквене општине у Тителу. Умро је у Вилову 1873. пошто је говором испратио Шајкаше, који су дошли на изборе у Тител.

Кркљуш, Иван (1926 -1994), адвокат. Родио се у Шајкашком Светом Ивану (Шајкаш). Са породицом се преселио у Нови Сад. До окупације завршио је гимназију. Учествовао је у покрету отпора. После рата завршио је права у Београду (1953). Боравио је на „друштвено-корисном раду“ на Голом Отоку (1949-50). У адвокатури се одликовао својеврсном техником припремања и извршења потребних правних решења филозофско-логичке оријентације. Имао је склоности ка књижевности и написао је роман Шајкашка који је награђен 1988. на конкурсу, али није објављен.

Кркљуш, Љубомирка (1940-), универзитетски професор, правник. Родила се у учитељској породици у Шајкашу. Основну школу и гимназију завршила је у Новом Саду, а правни факулчтет и докторске студије у Београду. Постала је професор Правног факултета у Новом Саду, била је шеф катедре, продекан за наставу, декан и проректор Универзитета у Новом Саду. Бави се правном и политичком историјом Војводине.

Кркљуш, Момчило (1914-1992), просветни радник. Родио се у Шајкаш Сентивану (Шајкаш). Основну школу завршио је у родном селу. Грађанску у тителу, а Учитељску школу у Сомбору. Учитељевао је у Локу, Шајкашком Светом Ивану (Шајкаш). У Рацији 1942. ухапшен и пуштен уз велики откуп. Наставио је да ради у родном селу, да би 1943. био одведен у „мункаше“ и послат на Источни фронт. Вратио се у редовима Црвене армије. Учествовао је у НОБ-у, рањен на Сремском фронту. Једно време био је активан официр ЈНА, а касније се вратио просветном раду. До пензије је био педагошки саветник у Извршном већу Војводине. Отац је Љубомирке Кркљуш.

Кркљуш, Славко (1928-1999), педагог. У родном Шајкашу је завршио основну школу, Грађанску школу у Тителу, Учитељску у Сремским Карловцима., а педагогију на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је у Сарајеву. Радио је као учитељ у Липару и Фаркаждину, као васпитач ратне сирочади у Сомбору, а потом до пензионисања радио је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је био продекан за наставу и директор Института за педагогију.

Куруцић, Боривој (1904-1965), музички уредник, композитор и диригент. Родио се у Мошорину. Завршио је Учитељску школу у Вршцу. Музички је био ванредно надарен. Био је у немачком заробљеништву, где је усавршавао компоновање и дириговање код професора робијаша. По повратку био је музички уредник у Радио Новом Саду до пензије.

Autor: Rade Aničić
Datum: 07, 05, 2009.