Ж

Кратки биографски речник Титела

Жакић, Ђорђе (1879-1942), инжењер. Дипломирао је на Високој техничкој школи у Будимпешти и био први Србин инжењер хидротехнике јавне службе Аустроугарске. Од стицања дипломе (1898) службовао је у Водној задрузи у Тителу до 1919. као секцијски инжењер, а потом до пензионисања (1940) као директор. У Тителу је имао приватну канцеларију овлашћеног грађевинског инжењера. У Рацији 1942. са супругом Зором, убијен у Новом Саду и бачен у Дунав.

 

Живановић, Александар (1871-1936), свештеник, професор веронауке и црквени писац. Родио се у Тителу. У Новом Саду завршио је гимназију 1890. и 1893 Богословију у Сремским Карловцима. Од 1895. био је професор веронауке у Осијеку у средњим школама. Онде је и умро.

 

Живко (средина 17. в. – после 1692), капетан. Наследио је брата капетана Трифуна 1692. на положају капетана Титела. Његов избор потврдио је и патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић. Умро је у Тителу.

 

Живковић, Тимотије (1768-1826), шајкашки пуковник. Родио се у Мошорину у граничарској породици. У војну службу Шајкашког батаљона ступио је 1784. године. Учествовао је у ратовима с Наполеоном. Руски цар Александар Први наградио га је Орденом св. Владимира четвртог степена, а 1819. добио је Орден св. Ане другог степена. После рата с Наполеоном, 1816. вратио се у Тител и именован је за команданта Шајкашког батаљона и довршио писање правилника (регуламента) за поступање у војној служби Батаљона. У Тителу је организовао посету цара Франца Првог 1817. године.

 

Жорж, Андрија (1891-1943), агроном. Био је стипендиста баронице Еуфемије Јовић и студирао је и дипломирао агрономију у Мађаровару (1915). У Новом Саду је био управник Државног монопола, а потом у Банској управи као проценитељ штета од града. У мађарској окупацији ухапшен и пуштен. Поново се запослио на старом радном месту проценитеља пољских штета. При повратку 1943. из Вилова позлило му је и у Канцеларији шефа железничке станице у Шајкашу је умро. Био је ожењен Милицом, ћерком инђијског проте Радослава Марковића, „апостола српског задругарства“, родом из Мошорина.

Autor: Rade Aničić
Datum: 10, 05, 2009.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *