Kovilj: U Specijalnom rezervatu prirode Koviljsko – petrovaradinski rit, 15. juna, došlo je do pomora 150 – 200 kilograma ribe, tačnije američkog somića.
Iz Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine saopšteno je da zagađenja nema, da su mere zaštite sprovedene i da je uklonjeno više od 80 % uginule ribe.
Takođe, rečeno je da je uzroke pomora teško odrediti, ali se pretpostavlja da su prirodni faktori uticali na uginuće ribe.
Sledi zanimljiv tekst o američkom somiću preuzet sa sajta www.pcelica.co.rs
TERPAN (Amiurus nebulosus)
Slika preuzeta sa poljskog sajta © „Riblje Oko“
Lokalni nazivi: američki somić, cvergl, kućin, manjov, bodonja, glavonja, rogan.
Max dužina: do 25cm.
Max težina: do 800g.
Vreme mresta: od maja do juna.
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Terpan naseljava sve nizijske vode dunavskog sliva. Najradije nastanjuje mirnije vode, posebno stajaće, kao sto su bare, kanali, mrtvaje. U brzim tekućim vodama je izuzetno redak. U vodama koje naseljava svoja staništa nalazi u delovima sa većom dubinom i dnom koje je puno panjeva, granja, ševara i podvodnog rastinja. Terpan je riba koja živi u jatima koja sadrže jedinke istog uzrasta. Kada krene u potragu za hranom, napušta skrovište, pa se onda može naći i u plićacima. Kod izbora hrane zaista ne bira mnogo. Za njega je ukusan zalogaj sve ono sto može da savlada i proguta, uključujući i žive ribice za kojima se ponekada digne sve do površine u nastojanju da ih uhvati. Najčešći sadržaj želuca upecanih terpana čine sitne ribe, pužići, školjke, i razne vrste vodenih insekata. Ako se tome doda da je odrasli terpan izuzetno izdržljiv i otporan kako na visoke tako i na niske temperature vode, uključujući i preživljavanje pod ledom, razumljivo je da iz tog ugla gledanja nekima od sportskih ribolovaca mora da bude antipatičan. Drugi razlog za odbojnost prema terpanu su verovatno tri oštre bodlje čiji ubodi mogu da izazovu prilično jake bolove koji potraju i nekoliko sati. Zbog svega toga ga mnogi ribolovci, pa i neki ribolovni stručnjaci svrstavaju u riblji korov. Ako poželite da ga držite u akvarijumu, morate znati da je kao mali vrlo tolerantan prema ostalim vrstama, mada veoma kratko, jer čim počne da raste sve druge ribe smatra za hranu.
Opis i građa:
Ima zdepasto telo i široku glavu. Tamno braon je boje, sa zelenim, ljubičastim ili bronzanim odsjajem. Nalik je somu, nema krljušti a koža mu je sluzava. Terpan je prenet u evropske vode sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz svoje prapostojbine, Severne Amerike. Suprotno predviđanjima, u evropskim vodama nije uspeo da se prilagodi na očekivani i željeni način. Zakržljao je pa njegova najveća težina retko prestigne 500-800 gr, a dužina 15-25cm. Prema podacima iz Amerike njegova tamošnja braća dostižu težinu od 2-3kg i predstavljaju vrstu izuzetno zanimljivu za sportski ribolov. Prirodni neprijatelj terpana bi, po prirodi stvari, mogli da budu som, stuka i smuđ.
Razmnožavanje:
Potencijal razmnožavanja i sposobnost preživljavanja su kod terpana veoma veliki. Mresti se od maja do juna, pri čemu polno zrele ženke izbacuju relativno velik broj jaja (u odnosu na veličinu). Ženka svoje gnezdo pravi na dobro skrivenim mestima, nekad i u predmetima koji se nalaze ispod vode. Ikra broji od 1 do 5000 jaja, koja su uglavnom velika, prečnika oko 3 mm. Po završetku mresta desi se da oba roditelja čuvaju svoje ikre, kojih je malo, ali kada se terpan jednom negde nastani brzo se i razmnoži. Jaja u gnezdu leže 6 do 9 dana, posle toga im mužjak svojim ustima pomaže da se izlegu. Kada se mlađ izlegne nedelju dana ostaje u gnezdu, da bi posle toga krenuo u samostalan život. Događa da brojnost terpana u vodama koje mu odgovaraju može dostići zaista impozantne razmere. Nesumnjivo je da se takvo masovno razmnožavanje terpana negativno odražava na populacije ostalih ribljih vrsta u tim vodama, pogotovo zbog toga što terpan jede ikru drugih vrsta u vreme njene inkubacije i što, kao grabljivica, jede i tek izleglu mlađ drugih vrsta.
Mamci i pribor za lov:
Terpan je, dakle, veliki proždrljivac. Napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nađu na udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviće, pijavice, sitnije žive ili mrtve ribice, parcčiće ribica… Kao i većina grabljivica, aktivan je u jutarnjim i predvečernjim časovima, ali i noću. Danju najčešće pravi pauze u ishrani u trajanju od 2-3 sata, ali ponekad tih pauza ne bude. To naročito važi za jesenji period, septembar i oktobar. Aktivnost mu se smanjuje sa padom temperature vode. Zimu provodi kao i njegov veliki sabrat som. Budi se čim temperatura vode počne znatnije da raste, a to je kod nas druga polovina marta. Posle zimskog razdoblja aktivno jede, ali nije uvek lako pronaći mesta na kojima boravi. Kada se takva mesta otkriju, poželjno je da se nekoliko kedera isecka na sitne komade koje treba baciti na to mesto kako bi se on tu sakupio i uspešno lovio.
Za pecanje terpana nije potreban neki naročiti pribor. Pecanje štapom sa mašinicom nije obavezno i ako je to praktičniji način. Peca se na plovak ili dubinskom metodom. Dubinski metod se obavezno primenjuje na tekućoj vodi,a na mirnim vodama je daleko pogodniji metod pecanja na plovak. Debljina najlona je u granicama 0,20 – 0,30mm, najbolje 0,25 – 0,27mm. Udice su broj 8-6, blik nije naročito bitan, bitno je da budu dobro naoštrene. Kod pecanja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad olova. Za predvez nije potrebno koristiti tanji najlon od osnovnog i on treba da bude dug 15-20cm. Olovo treba da bude klizeće, a težinu valja uskladiti sa dubinom i brzinom toka ne preterujući u pogledu težine. Pecanje na plovak podrazumeva najklasičniji sistem za tu vrstu ribolova, sa klizećim olovom ispod plovka i jednom udicom na kraju osnovnog najlona. Dubinu treba podesiti tako da udica sa mamcem bude neposredno iznad dna ili da ga blago dodiruje. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveći komadi belih ili crnih ritskih glista, sitniji durboci, manji kederi ili repići od kedera. Za plovak su najbolji mamci žive ili mrtve plavojke koje se nalove pomoću čerenca. I pri tom pecanju dobre rezultate daje repić kedera umesto cele ribice. Zapamtite, ovde vazi pravilo: veći mamac na udici, krupniji terpan u torbi. Kada se primete prvi trzaji kod pecanja na dubinsko ili podrhtavanje plovka, ne treba žuriti sa potezanjem. Terpana treba ostaviti da „odradi svoje“, pa potegnuti tek kad savije vrh štapa ili podvuce plovak pod vodu. Ne valja da kontra bude prejaka, već takva da se udica ubode u usnu ili u unutrašnjost usta. Veći mamac terpan ne guta odmah, već ga neko vreme zadržava u ustima pokušavajuši da ga samelje radi lakšeg gutanja. Manji mamac, naročito crvenu glistu odmah proguta, sve do želuca, pa se tada udica teško vadi ili se otkine. Krupniji primerak terpana zakačen na udicu bori se kao som, pokušavajući da se domogne prepreka u vodi u kojima ce potražiti spas. Zbog toga pri lovu na plovak i nije preporučljivo korišćenje više od jedne udice. Ako pogodimo pravo mesto i vreme kada terpan krene u potragu za hranom, može se desiti da za kratko vreme ulovimo i po 10-15 komada, a to je lep pecaroški uspeh i pravo zadovoljstvo.
Meso mu je veoma ukusno, od njega se može pripremiti više ukusnih jela. Posebno je dobra riblja čorba. Osim toga, terpan je zanimljiv i kao riba koja često grize i u vreme kada druge vrste to ne čine pa tako može da pruži zadovoljstvo i zabavu svima, a naročito mladim ribolovcima, početnicima.
Autor: Redakcija Ravnica INFO
Datum: 19, 06, 2009.
