Protekle 2012. godine „Malo istorijsko društvo“ iz Novog Sada objavilo je zanimljivu knjigu „Opisanije Novog Sada i okoline 1837-1838“, autora Fridriha Baudrija (Friedrich Baudri), slikara iz Elberfelda (Vupertal). Radi se o dnevnicima koje je Baudri pisao tokom svog boravka i putovanja po Novom Sadu i okolini 1837-1838. godine.
Dnevnike je sa nemačkog preveo Đorđe Bošković, a za štampu priredio Žarko Dimić. U pomenutom periodu Baudri je obišao i opisao Novi Sad, Petrovaradin, Sremske Karlovce, Sremsku Kamenicu, Futog, Sombor, Titel, Veliki Bečkerek (Zrenjanin) te putovanje brodom Dunavom kroz Gvozdena vrata (Đerdap).
Našim čitaocima najzanimljivije će biti njegovo putovanje u Šajkašku i nešto duži boravak u Titelu, gde je uradio portrete nekolicine ljudi iz tog mesta, uglavnom vojnih ličnosti i članova njihovih porodica. Nažalost, nijedan Baudrijev portret iz tog vremena nije sačuvan, ali su ostali njegovi dnevnici u kojima je, kao stranac, bio dobar posmatrač i kritičar, čime oni „daleko prevazilaze okvire ličnog saopštenja i dobijaju vrednost višestrukog kulturnoistorijskog izvora“.
Putujući Šajkaškom Baudri je prošao kroz Kać (str.: 121, 134, 143, 151, 152 i 158.), Kovilj (151 i 152.), Koviljsku šumu (148.), Sveti Ivan (danas Šajkaš, 121, 134, 142 i 159.), Vilovo (143.) i, u to vreme nezaobilazni, Titel (5, 119, 121, 122, 125, 127, 129. 133, 135, 139, 142, 146 i 159.) kome je posvećeno čitavo poglavlje u knjizi.
Put iz Novog Sada u štapsko mesto Titel, 27. maj 1838. godine:
„Probudio sam se već pre četiri sata i spremio se za put. Uskoro je stigao jednopreg i, pošto smo najpre doručkovali, otputovali smo oko pet sati. Posle jedan i po sat smo stigli u prvo mesto – Kać – koje je pripadalo Šajkaškom bataljonu, a u osam smo bili u Svetom Ivanu (Šajkaš), gde smo nahranili konja. Naselja su uglavnom činile čete bataljona i, srazmerno veličini, na čelu je bio poručnik ili neki viši oficir. Kuće su izgrađene prilično dobro, najviše od naboja ili čerpića. Naseljem dominira starogrčka crkva. Opštinska kuća je prema svojoj spoljašnjosti glavni objekat, uz koju se obično nalaze jednostavne, ali dobro sagrađene oficirske kuće.
Zadržali smo se oko jedan sat. Put nas je uglavnom vodio duž stajaće vode (od Dunava). Velike baruštine u kojima smo videli mnoštvo čaplji, roda, divljači i drugog; takođe, jata divljih golubova i jednu vrstu lasice (zvanu krtica), koja je prerovarila svo tle. Na maloj udaljenosti, sledili smo tok planinskih obronaka, što se pružaju do Dunava, a na kojima smo videli smeštene Petrovaradin, Karlovce itd.
Susretali smo mnoge povorke Cigana, prepoznatljive po svom divljem i neurednom izgledu. Svi muškarci su nosili duge, kao gar, crne kose, poneki i bradu, a žene su kosu ukrasile metalnim pločicama i sličnim, kao i perlama i sitnim školjkama. Uobičajena odeća im se sastoji od raznih zakrpljenih dronjaka, dok su deca najčešće bila sasvim gola.
Oko jedanaest sati stigli smo u Titel, već prilično ophrvani sunčevom jarom…“ (Str.: 121 i 122)
U Titelu je Baudri prisustvovao i na zanimljiv način opisao vojnu vežbu šajkaša na Tisi. Oduševio ga je pogled sa Titelskog brega, odakle se vidi ušće Tise u Dunav, Fruška gora pa čak i Avala. U svakom slučaju, knjiga vredi pažnje, posebno onima koje zanima prošlost opisanih krajeva i naselja.
Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 23, 03, 2013.