руски генерал-лајтнант (Чуруг, Бачка, 1743 – Шклов, Белорусија, 6. 11. 1799)

        Рођен је највероватније у Чуругу у Потиској војној граници од оца Гаврила Неранџића и мајке Стефаније. Породица му је 1754. отишла у Русију односно Нову Србију. Прва ратна искуства стекао је 1760. у Седмогодишњем рату, у којем су га заробили Пруси, а потом је уз откуп пуштен. Крајем исте године добио је чин корнета и произведен у потпоручника. На почетку руско-турског рата  (1768-1774) био је мајор. Почетком рата одбранио је руске положаје на Пруту, а 1770. поразио је турске трупе код Рјабе Могиле, када је више пута рањаван, а на крају и заробљен. у заточеништву у Цариграду дочекао је крај рата. По побратку у Петроград 1775. послат је у дипломатску мисију у Штокхолм. Вративши се у Петроград постао је ађутант кнеза Григорија Потемкина, чиме је започела његова дворска каријера. Захваљујући Потемкину и његовом утицају на царицу брзо је напредовао. Од потпуковника и команданта царског хусарског гарнизона за непуну годину дана стигао је до чина пуковника (1777) и царичиног ађутанта. Ускоро је добио и генералски чин. Царица му је 1778. поклонила посед Шклов у Могиљевској губернији (онда у Русији) са 16 000 душа. Како је био у царичиној милости, сукоб са њеним дотадашњим миљеником Потемкином био је неизбежан. Крајем 1778. уклоњен је из царичине близине и отеран из Петрограда. Од тада је био у Шклову, где је отворио кадетску школу за децу сиромашних провинцијалних племића. На свом поседу тријумфално је дочекао 1780. царицу Катарину и аустријског цара Јосифа Другог. Због нагомиланих дугова 1784. готово да је остао без имања. Пензионисан је 1784. и од тада се посветио својој кадетској школи и помагању истакнутих Срба из Монархије. Помогао је Имануила Јанковића који му је у знак захвалности посветио своју рсправу о испаравању воде и киши, издату Зорићевим средствима у Халеу 1787. године. Са својим полубратом Давидом  у више наврата је новчано помагао Доситеја Обрадовића од кога је 1785. купио немачке књиге за своју библиотеку, када је овај посетио Шклов. После смрти Катарине Друге 1796. враћен је у службу и унапређен у чин генерал-лајтнанта. Повукао се из службе крајем 1797. године. Посинио га је Максим Зорић, генерал-пуковник.

Царица Катарина Друга одликовала га је Орденом св. Георгија четвртог степена.

Autor: Rade Aničić
Datum: 23, 01, 2007.