ЗОРИЋ, Светозар

инжењер, универзитетски професор, сликар (Тител, 1854* – Београд, 1. 11. 1931)

        Отац му је био учитељ у Београду, мајка Драгиња рођена сестра Светозара Милетића. Био је учитељ у ваљевској нижој гимназији од 1877. до 1878. године. Студије политехнике завршио је у Карлсруеу 1880. године. Као државни питомац послат је у Париз на студије механике 1882. и по повратку се запослио у Министарству грађевина као железнички инжењер (1886-1889). Када је 1889. основана Дирекција српских државних железница, постављен је за шефа одсека за вучу а од 1890. био је и инспектор Министарства грађевина. На Техничком факултету Велике школе од 1889. био је хонорарни предавач, а 1902. изабран је за редовног професора. Предавао је Науку о машинама, Теоријску науку о машинама и науку о еластичности, Теорију машина, Грађење локомотива и Авијатику. Био је председник Механичко-техничког одељења овог факултета (1901), председник Универзитетског суда (1907-1911) и један од оснивача Машинског одсека Техничког факултета.

 

        У Уметничкој школи Кирила Кутлика у Београду од 1897. бесплатно је држао предавања из историје уметности, стила и орнаментике, али и учио сликарство као ванредан ђак. Откупио је Кутликово дело Црногорац у заседи и 1898. са својим радовима изложио га на годишњој изложби Уметничке школе. Сликао је пејзаже (Мотив из околине Шапца). Био је ујак сликарке Надежде Петровић. Објавио је неколико путописа међу којима се истиче Пут кроз Шпанију, објављен у Српском књижевном гласнику 1907. године

 

(Виолета Обреновић, СБР, т. 3)

Autor: Rade Aničić
Datum: 24, 01, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *