Pre deset godina na stranicama novina Titel Danas objavljena je inicijativa Srpsko-ukrajinskog društva za uspostavljanje veza između dvaju Mošorina, ovog u Šajkaškoj i onog u Ukrajini.

        Predlog je, po običaju, otišao u zaborav. I već se nataložio dobar sloj prašine po njemu. Vreme je da se razgrne.

        Posle ukidanja Podunavske, Potiske i Pomoriške vojne granice 1751. pojavio se među graničarima jak pokret za seobu u Rusiju. O ovim seobama najlepše svedočanstvo je ostavio Simeon Piščević u svojim memoarima. Kasnije su oni poslužili kao inspiracija Milošu Crnjanskom da napiše roman Seobe, jedno od najvrednijih dela srpske književnosti. Kraj u koji su se ljudi iz ovih krajeva iselili nazvan je Nova Srbija i Slavenosrbija, sada u Ukrajini, a novoosnovana naselja dobijala su imena po mestima iz starog kraja.

        Iz šajkaškog Mošorina u Rusiju se iselio (prema podacima Društva) kapetan Maksim Zorić, koji je napredovao do čina generala u ruskoj vojsci.

        Ukrajinski Mošorin je selo sa oko 3.500 stanovnika i oko 10.000 hektara zemlje od čega je oko 9.000 obradivih površina. Selo pripada području „rajona“ Znamjanka, što je kao opština u nas.

        Gradić Znamjanka je „rajonski“ centar. Ima oko 30.000 žitelja. Gradić je nastao 1869. godine. Danas je važan železnički čvor. Ima nekoliko industrijskih preduzeća i potpunu zdravstvenu, obrazovnu, kulturnu i sportsku infrastrukturu.

Autor: Dragan Kolak
Datum: 29, 09, 2008.