инжењер (Сивац, 12.1.1879 – Нови Сад, 23. 1. 1942)

        Отац Рада. Гимназију је започео у Сомбору, а матурирао у Сремским Карловцима 1898. године. Питомац Задужбине Симе Ђорђевића био је од 1898, док није дипломирао на Високој техничкој школи у Будимпешти. Био је први србин инжењер хидротехничке јавне службе Аустро-Угарске. Од стицања дипломе службовао је у Водној задрузи у Тителу (Задруга за исушивање шајкашких ритова) до 1919. као секцијски инжењер, апотом до пензионисања 1940. као директор. Први светски рат провео је у инжењерској пуковнији у Грацу. Био је члан Управног одбора Матице српске (1930-1941), али је због обавеза у Задрузи замењен у заступника. Био је члан пододбора за изградњу Дома Матице српске (1940). У Тителу је имао приватну канцеларију овлашћеног грађевинског инжењера. Током мађарске окупације вршио је дужност директора Новосадске водне задруге. У рацији јануара 1942. са супругом Зором, рођ. Миклушевић, убијен је и бачен у Дунав. Преводио је са мађарског.

Autor: Rade Aničić
Datum: 06, 02, 2007.