подмаршал, барон (Панчево, 31.5.1821 – Трст, 25. 11. 1905)

        Отац Тимотије био је капетан, а брат Михаило од Соколграда, пуковник. Као кадет ступио је 1836. у пешачку пуковнију бр. 33 у којој је 1844. постао поручник. Био је у Ђулајевој регименти која се 1848. нашла на ратишту у северној Италији. Тада је био у чину оберлајтнанта (натпоручника) у војсци маршала Јозефа Радецког. Истакао се у жестоким борбама око Мантове, у којима је био и рањен. У току јануара 1849. дошао је на допуст у посету рањеном оцу, али се одмах пријавио у банатски Аустријско-српски корпус и служио у његовом главном штабу. Учествовао је у освајању Великог Бечкерека (Зрењанина) и у борбама око Арада, а потом му је поверено утврђивање положаја у Шајкашкој. После одласка Ђорђа Стратимировића са места команданта у Шајкашкој, поверена му је команда у Вилову над 4000 ратника које је одржао на окупу и успешно одбијао нападе мађарске војске. Поткрај маја са одредом од 500 србијанских добровољаца прешао је Тису и разбио непријатеља код Перлеза у Банату. Кад је бан Јосип Јелачић са Јужном армијом стигао у Војводину, прешао је у његов главни штаб а посебно се истакао у бици код Иђоша (Хеђеша) у Бачкој, кад је на челу два дивизиона  војника спасао главну резерву муниције и батерију топова банове војске. Од цара Франца Јозефа одликован је најпре Крстом за заслуге, а касније и Леополдовим орденом. Пошто је рат у Војводини завршен, вратио се у Ђулајеву регименту у Италију. У пешачкој пуковнији бр. 5 постао је мајор. Учествовао је у биткама код Солферина и Мађенте. Као пуковник  и заповедник пешачке пуковније бр. 29 учествовао је у италијанском  рату 1866. и одликован је орденом Гвоздене круне трећег реда. Поверено му је председништво шумске сегрегације у Војној граници 1872. и исте године унапређен је у генерал-мајора. Именован је 1874. за председника комисије за инвестивију у граници и те године постао подмаршал. Пензионисан је 1884. и награђен командирским крстом Леополдовог реда и баронством.

Autor: Rade Aničić
Datum: 09, 02, 2007.