генерал, историчар (Госпођинци, 8. 2. 1844 – Беч, 30. 3. 1906)

        Родио се у шајкашкој војничкој породици у оца Стевана и мајке Јулијане. Нижу основну српску школу завршио је у родном селу (1852-1855), вишу немачку (1855-1858) и војну школу у Тителу (1859-1861), двогодишњу кадетску школу похађао је у Темишвару (1867-1868) и војно-интендантску школу у Бечу (1873-1875). Војну каријеру започео је 1861 у Тителу као каплар у Шајкашком батаљону, 1863. унапређен је у чин стражмештера, две године је провео у пионирској служби у Клостернојбургу (1862-1864), а потом био распоређен при Банатској генералној команди у Темишвару (1864-1866), одакле је 1866. упућен са шајкашком трупом као члан посаде у Венецију. Чин поручника стекао је у току 1870. и у линијској пешадијској регименти бр. 29 служио у Копру и Бечу, у којем је 7. 2. 1872. наименован за батаљонског ађутанта. Затим је био на служби у далматинском 79. стрељачком батаљону у Бенковцу (1873), вратио се у Беч, завршио интендантску школу и 1. октобра 1875. био је додељен војном министарству у Бечу  и на том месту провео је десет година, пошто је 1876. наименован подинтенданта, а 1. новембра 1880. за домобранског интенданта. Премештен је 24. октобра 1885. у Задар и одликован је Витешким крстом ордена Фрање Јосифа, да би8 из Задра 18. септембра 1890. био премештен у Праг, у којем се задржао до 24. октобра 1900, када је унапређен за генерала интендантуре и враћен у Беч на место шефа интендатуре при команди тамошње домобранске дивизије.

        Ангажовано се бавио политичком, културном, па и књижевном историјом Срба у Угарској и сарађивао у листовима и часописима: Јавор, Истина, Летопис Матице српске, Српски Сион, Ново доба, Бранково коло, Шајкашки глас, као и у аустријским војним часописима. Као историчар објавио је највећи број радова из прошлости Шајкашког батаљона у 18. и 19. веку, и то насталих на прворазредним изворима из Ратног архива у Бечу пошто је једно време био на челу те установе. Учествовао је у полемикама око Велике сеобе 1690, као и у вези са проблемима Српског народног покрета у Војводини 1848-9, редиговао је и допуњавао мемоарске списе појединих аутора о покрету и прикупљао архивске списе о Сеоби, о Четрдесетосмој, Првом српском устанку, насељима у Шајкашкој, који се, махом публиковани, чувају у Рукописном одељењу Матице српске. Може се сврстати у ред најмарљивијих проучавалаца архивске грађе о Србима у 18. и 19. веку. Поред многобројних мањих прилога у српским и немачким часописима.

Autor: Rade Aničić
Datum: 12, 02, 2007.